Најважније из лекције
План-резиме
-
Климатски фактори
- Одређују који ће климатски тип бити у некој области.
- Удаљеност од екватора, распоред копна и мора, надморска висина и рељеф, морске струје, биљни покривач, људска делатност.
- Ка половима се упадни угао Сунчевих зрака смањује, па температура опада.
-
Копно, море и морске струје
- Вода се споро загрева и хлади: приморје – топла лета, благе зиме, више падавина.
- Копно се брзо загрева и хлади: унутрашњост – топлија лета, хладније зиме.
- Топле струје (Голфска, преко Атлантског океана) повећавају температуру, влажност и падавине; хладне их смањују.
-
Висина, рељеф и биљни покривач
- Са висином температура опада (око 0,6°C на 100 m), падавине и влажност расту.
- Планине заустављају ваздушне масе: јужне падине Хималаја – највише падавина, северне – кишна сенка.
- Биљни покривач штити тло од прегревања, смањује колебање температуре и ветар, повећава влажност.
-
Клима-дијаграм
- Графички приказ средњих месечних температура (линија) и падавина (стубићи).
- Ниш: највише падавина у јуну, најмање у октобру; најтоплији јул и август, најхладнији јануар.
-
Жарки појас
- Екваторијална – топло целе године, обилне послеподневне кише.
- Тропска – топло, падавине само у делу године; саванска (сувља) и монсунска (влажнија, јужна и југоисточна Азија).
- Пустињска – око повратника, топла и сува, велика дневна колебања температуре.
-
Умерени појас и планине
- Средоземна – жарка сува лета, благе кратке зиме.
- Умерена: умереноконтинентални тип (око 700 mm, највећи део Србије), континентални (око 300 mm), океански (500–1.500 mm, благе зиме и лета).
- Планинска – дуге снежне зиме, кратка свежа лета.
-
Хладни појас
- Субполарна – око поларника, дуге хладне зиме, падавине као снег.
- Поларна – око полова, изразито хладно, скоро без падавина (поларне пустиње).
Климатски фактори – чиниоци који одређују који ће климатски тип бити заступљен у некој области.
- Удаљеност од екватора
- Распоред копна и мора
- Надморска висина и рељеф
- Морске струје
- Биљни покривач
- Људска делатност (активност)
Облачност, влажност и температура ваздуха, ваздушни притисак, Сунчево зрачење, падавине и ветар нису фактори, већ климатски елементи.
Удаљеност од екватора – око екватора Сунчеви зраци највише загревају; ка половима се упадни угао Сунчевих зрака смањује и температура опада.
Распоред копна и мора – вода се споро загрева и споро хлади, а копно брзо загрева и брзо хлади.
- Приморске области – топла лета, благе зиме и више падавина (због испаравања).
- Унутрашњост копна – топлија лета и знатно хладније зиме.
Морске струје – стално кретање воде у морима и океанима; према температури воде су топле и хладне.
- Топле струје – повећавају температуру, влажност и падавине у приобаљу.
- Хладне струје – снижавају температуру, влажност и падавине.
- Голфска струја – топла струја која тече преко Атлантског океана и утиче на климу северног и западног дела Европе.
Надморска висина – са висином температура опада (око 0,6°C на 100 m), а падавине и влажност ваздуха расту; клима високих планина је хладнија.
Рељеф и кишна сенка – високе планине заустављају ваздушне масе; падина до које стиже сув ваздух је у кишној сенци и добија далеко мање падавина.
- Хималаји – на јужним падинама излучи се највише падавина, а низ северне падине спушта се сув и хладан ваздух (кишна сенка).
Биљни покривач – штити тло од прегревања као сунцобран; смањује дневно колебање температуре и ветар, повећава влажност ваздуха.
Клима-дијаграм – графички приказ средњих месечних вредности температуре ваздуха и количине падавина.
- Стубићи – количина падавина по месецима (mm, лева оса).
- Линија – средња месечна температура ваздуха (°C, десна оса).
- Ниш – највише падавина у јуну (око 80 mm), најмање у октобру (око 40 mm); најтоплији јул и август (око 21°C), најхладнији јануар (око 1°C).
Климатски типови се смењују од екватора ка половима (хоризонтално), па се исти тип јавља на различитим континентима на сличној удаљености од екватора.
Екваторијална клима – око екватора на обе хемисфере; висока температура целе године, обилне послеподневне кише због великог испаравања.
Тропска клима – уски појас северно и јужно од екваторијалне; високе температуре, падавине само у једном делу године.
- Саванска – сувља варијанта (Африка, Јужна и Средња Америка, север Аустралије).
- Монсунска – влажнија варијанта (јужна и југоисточна Азија).
Пустињска клима – око повратника; изразито топла и сува целе године, велика колебања дневне температуре.
- Сингапур – екваторијална, Џуба – тропска, Каиро – пустињска клима.
Средоземна (медитеранска) клима – жарка лета са мало падавина, благе и кратке зиме са ретким снегом; највише око Средоземног мора.
Умерена клима – најзаступљенија у умереном топлотном појасу; прелаз између средоземне и поларне климе.
- Умереноконтинентални тип – умерено топла лета и хладне зиме, око 700 mm падавина; највећи део Србије.
- Континентални тип – око 300 mm падавина, топлија лета и хладније зиме; далеко од мора, север наше земље.
- Океански тип – 500–1.500 mm падавина равномерно, благе зиме и лета (топле струје, западни ветрови); запад Европе и Америке.
Планински тип климе – на високим планинама жарког и умереног појаса; дуге, хладне и снежне зиме, кратка и свежа лета.
- Београд – умереноконтинентална, Атина – средоземна, Париз – океанска клима.
Субполарна клима – око поларника; хладне и дуге зиме, кратко и прохладно лето, падавине углавном у виду снега.
Поларна клима – око полова; изразито ниске температуре, падавина готово нема.
- Поларне (хладне) пустиње – Антарктик и унутрашњост Гренланда; Ангмагсалик (Гренланд) – субполарна клима.
Најважније:
- Климатски фактори: удаљеност од екватора, распоред копна и мора, надморска висина и рељеф, морске струје, биљни покривач и људска делатност.
- Море и копно: приморје има блаже зиме и више падавина, унутрашњост топлија лета и хладније зиме.
- Висина и рељеф: са висином је хладније и влажније; планине заустављају ваздушне масе (кишна сенка, Хималаји).
- Морске струје: топле (Голфска) загревају и овлажују приобаље, хладне га хладе и исушују.
- Биљни покривач: смањује колебање температуре и ветар, повећава влажност ваздуха.
- Клима-дијаграм: стубићи за падавине и линија за температуру по месецима.
- Жарки појас: екваторијална, тропска (саванска и монсунска) и пустињска клима.
- Умерени појас: средоземна и умерена клима (умереноконтинентални, континентални и океански тип) и планинска клима.
- Хладни појас: субполарна клима око поларника и поларна клима око полова.
