Најважније из лекције
План-резиме
-
Светско море и океани
- Светско море (светски океан) – сва вода на Земљи: сви океани и мора; вода заузима 71%, копно 29%.
- Океани – највеће водене површине, ограничене континентима.
- Пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни, Северни ледени.
- Највећа дубина: 11.034 m – Маријански ров (Филипинско море, Тихи океан).
-
Мора према положају
- Средоземна – окружена копном, повезана мореузима (Јадранско, Црно, Црвено).
- Ивична – на ивицама континената (Карско, Сибирско, Корално).
- Међуострвска – одвојена низом острва, највише у југоисточној Азији (Сулу, Јаванско).
-
Обала и разуђеност
- Обала – појас где се море додирује са копном.
- Разуђеност зависи од броја острва, полуострва, залива и мореуза; слабо разуђена – северна Африка, јако разуђена – Грчка.
-
Острва, полуострва, ртови
- Острва: континентална, вулканска, коралска; група острва = архипелаг.
- Полуострво – вода са три стране; рт – најистуренији део копна.
- Највеће: острво Гренланд, полуострво Арабијско, архипелаг Малајски.
-
Мореузи и канали
- Мореузи – природни пролази: Босфор, Дарданели, Гибралтарски.
- Канали – направио човек: Коринтски, Суецки, Панамски.
-
Заливи
- Фјорд – потопљена ледничка долина (Скандинавија).
- Естуар – левкасто ушће равничарске реке (Ла Плата).
- Ријас – потопљена речна долина на обали коју планине секу под правим углом.
Светско море (светски океан) – сва водена маса на Земљи; обухвата све океане и мора.
Вода заузима 71%, а копно 29% Земљине површине.
Океани – највеће водене површине, ограничене континентима.
- Пет океана – Тихи (Пацифик), Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени.
- Највећа дубина светског мора – 11.034 m, у Маријанском рову у Филипинском мору (део Тихог океана).
Мора – водене површине мање од океана.
- Средоземна мора – окружена копном, са другим морима повезана уским мореузима (Јадранско, Црно, Црвено).
- Ивична мора – на ивицама континената, од океана одвојена острвима или полуострвима (Карско, Сибирско, Корално).
- Међуострвска мора – од океана одвојена низом острва; највише их је у југоисточној Азији (Сулу, Јаванско).
Обала – узан појас где се море додирује са копном.
Разуђеност – колико обала одступа од праве линије; зависи од броја острва, полуострва, залива и мореуза.
- Слабије разуђена обала – северна Африка; јако разуђена обала – Грчка (Егејско море).
Острво – део копна који је са свих страна окружен водом.
- Континентална – настала потапањем нижих делова копна, чиме је прекинута веза са остатком копна.
- Вулканска – настала ерупцијама подводних вулкана.
- Коралска – настала таложењем изумрлих корала, најчешће у тропским областима.
Архипелаг – група острва.
Полуострво – део копна окружен водом са три стране, а са четврте повезан са остатком копна.
Рт – најистуренији део копна ка мору (нпр. Рт Рока).
- Највеће острво – Гренланд (24 пута веће од Србије); највеће полуострво – Арабијско (упола мање од Гренланда); највећи архипелаг – Малајски (Азија).
Мореуз – узан природни пролаз који повезује мора.
- Црно море је са Средоземним повезано преко Босфора и Дарданела; Гибралтарски мореуз повезује Средоземно море и Атлантски океан.
Канал – морски пролаз који је прокопао човек да би скратио пловидбу.
- Коринтски канал – Егејско и Јонско море.
- Суецки канал – Црвено и Средоземно море.
- Панамски канал – Атлантски и Тихи океан.
Залив – део мора дубље увучен у копно.
- Фјорд – узак залив стрмих страна, настао потапањем ледничке долине; највише их је на Скандинавском полуострву.
- Естуар – залив у облику левка на ушћу равничарске реке коју море плави (Ла Плата, Јужна Америка).
- Ријас – залив настао потапањем речне долине дуж обале коју планински венци секу скоро под правим углом.
Најважније:
- Светско море: сви океани и мора на Земљи; вода заузима 71% површине.
- Океани: пет океана – Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени; највећа дубина је 11.034 m (Маријански ров).
- Мора према положају: средоземна, ивична и међуострвска.
- Разуђеност обале: зависи од броја острва, полуострва, залива и мореуза.
- Острва: континентална, вулканска и коралска; група острва је архипелаг.
- Полуострво и рт: копно окружено водом са три стране; рт је најистуренији део копна.
- Мореузи и канали: мореузи су природни пролази, а канале (Коринтски, Суецки, Панамски) прокопао је човек.
- Заливи: фјордови, естуари и ријаси.
