Најважније из лекције
План-резиме
-
Сланост
- Сланост (салинитет) – грама соли у 1 kg морске воде, у промилима (‰); просечно 35‰.
- Зависи од испаравања, падавина и дотока слатке воде; већа око екватора, мања ка половима.
- Најсланије море: Црвено море 44‰, Балтичко море 6‰.
-
Температура
- Море греје Сунце; температура опада од екватора: око 29°C → 15°C → -3°C око полова.
- Најтоплија мора око повратника (Црвено море, Персијски залив), најхладнија око Антарктика.
-
Боја и провидност
- Боја зависи од дубине, угла Сунчевих зрака и материја у води; тропска мора светлоплава, хладна зеленкаста.
- Провидност зависи од микроорганизама; Саргашко море 67 m, Бело море 10 m.
-
Морске струје
- Површински слојеви воде у кретању, најчешће их покреће ветар.
- Топле (од екватора) загревају, хладне (од полова) расхлађују мора и приобаље; нпр. Голфска струја.
-
Таласи
- Настају од ветра; делови: таласни брег и таласна долина (дужина и висина таласа).
- Цунами – од подводних земљотреса и ерупција; преко 30 m, 600–800 km/h; Суматра 2004 – око 230.000 жртава.
-
Плима и осека (морска доба)
- Плима – подизање и надирање воде; осека – спуштање и повлачење.
- Два пута дневно; узрок – привлачна сила Месеца и Сунца.
- Разлика обично 1–2 m; највећа 21 m – залив Фанди (Канада).
Сланост (салинитет) – количина соли (у грамима) у једном килограму морске воде; изражава се у промилима (‰).
Просечна сланост светског мора је 35‰ – у литру морске воде има 35 грама соли.
Сланост зависи од испаравања, падавина и дотока слатке воде; већа је око екватора, а ка половима опада.
- Најсланије море – Црвено (44‰); најмања сланост – Балтичко море (6‰).
- Испаравањем морске воде добија се со за исхрану.
Температура морске воде – море се загрева Сунчевом топлотом, па температура опада са удаљавањем од екватора.
- Око екватора – око 29°C.
- Умерене ширине – око 15°C.
- Око полова – око -3°C.
- Најтоплија мора – око повратника (Црвено море, Персијски залив); најхладнија – око Антарктика.
Боја морске воде – зависи од дубине, упадног угла Сунчевих зрака и материја које лебде у води.
Тропска мора су светлоплава (Карипско), а хладнија зеленкаста (Норвешко).
Провидност – зависи од микроорганизама који лебде у води.
- Највећа провидност – Саргашко море (67 m); мала провидност – Бело море (10 m).
Морска вода се креће на три начина: таласима, морским струјама и плимом и осеком.
Морске струје – површински слојеви воде који се крећу у одређеном правцу једнаком или променљивом брзином; најчешће их покрећу ветрови.
- Сталне – у областима сталних ветрова имају увек исти правац и брзину.
- Топле струје – долазе из области ближих екватору; загревају хладнија мора и ваздух изнад њих.
- Хладне струје – долазе из области ближих половима; расхлађују мора и приобаље.
- Голфска струја (топла) утиче на климу северне и западне Европе.
Таласи – настају под утицајем ветра; најлакше уочљиво кретање морске воде.
- Таласни брег и таласна долина – основни делови таласа; по њима се одређују дужина и висина таласа.
Цунами – разорни таласи настали после подводних вулканских ерупција или земљотреса.
Висина преко 30 m, брзина 600–800 km/h; стиже око 10 минута после потреса; пре удара вода се неколико пута повуче и наиђе.
- Цунами у Индијском океану 2004. године погодио је острво Суматру – страдало је око 230.000 људи.
Плима – подизање и надирање морске воде ка обали.
Осека – спуштање и повлачење морске воде.
Плима и осека (морска доба) смењују се два пута дневно; настају због привлачне силе Месеца и Сунца – плима је на страни Земље окренутој Месецу.
- Разлика између плиме и осеке је обично 1–2 m; највећа, 21 m, измерена је у заливу Фанди у Канади.
Најважније:
- Својства морске воде: сланост, температура, боја и провидност.
- Сланост: просечно 35‰; највећа у Црвеном мору (44‰), најмања у Балтичком (6‰).
- Температура: опада од екватора (око 29°C) ка половима (око -3°C).
- Боја: тропска мора светлоплава, хладна зеленкаста.
- Провидност: највећа у тропским морима (Саргашко, 67 m), мала у хладним (Бело, 10 m).
- Кретање воде: таласи, морске струје, плима и осека.
- Морске струје: топле загревају, хладне расхлађују мора и приобаље.
- Цунами: разорни таласи од подводних земљотреса и вулкана.
- Плима и осека: два пута дневно, због привлачне силе Месеца и Сунца.
