Најважније из лекције
План-резиме
-
Воде на копну
- Само 3% воде на Земљи (97% је светско море); потичу највише од падавина.
- Деле се на подземне и површинске воде.
- Највише воде на копну је у ледницима (око 70%), најмање у површинским водама (око 1%): језера 87%, мочваре 11%, реке 2%.
-
Подземне воде
- Издан – вода сакупљена изнад непропустљивих стена; до ње се долази бунаром.
- Артешка издан – вода између два непропустљива слоја, избија под притиском.
- Пречишћавају се пролазећи кроз стене – служе за водоснабдевање.
- Извор – место избијања подземне воде; врело – јак крашки извор (Крупајско врело, врело Млаве).
- Извори: минерални (више од 1 g минерала у литру), термални (изнад 20°C), термоминерални.
- Гејзири – вулканске области, водоскок до 100 m (Исланд, Јелоустон у САД).
-
Реке
- Река – већи природни водоток; извор и ушће; планинске и равничарске.
- Понорнице – у красу (Требишњица).
- Притоке + главна река = речни систем; речни слив одвајају вододелнице; развође – граница два слива; речна мрежа – сви водотоци територије.
-
Језера
- Елементи: језерски басен и вода; природна и вештачка.
- Тектонска (Бајкалско – најдубље, Охридско, Велика америчка), реликтна (Каспијско – највеће по површини, Аралско), вулканска (кратери угашених вулкана).
- Ерозивна/акумулативна: ледничка – „горске очи“, мртваје (баре дуж Саве и Тисе: Царска, Обедска бара), крашка (Скадарско), еолска (Палићко – највеће природно у Србији).
- Вештачка – бране; највеће у Србији Ђердапско на Дунаву.
- Депресија – ниво испод нивоа мора (Мртво море, око 400 m); криптодепресија – површина изнад, дно испод (Скадарско, Бајкалско).
-
Ледници
- Око 70% воде на копну; Арктик, Антарктик, планине изнад снежне границе.
- Огроман резервоар слатке воде; утичу на климу и на речне токове; Алеч – најдужи у Европи.
Воде на копну – само 3% укупне воде на Земљи (97% је светско море), али су изузетно важне за опстанак живог света; највећим делом потичу од падавина.
- Подземне воде – налазе се испод површине земље.
- Површинске воде – налазе се на површини (реке, језера, мочваре).
Највише воде на копну има у ледницима (око 70%), затим у подземним водама, а најмање у површинским водама (око 1%).
- Површинске воде: језера 87%, мочваре 11%, реке 2%.
Издан – слој воде који се сакупља изнад непропустљивих стена и у коме се вода слободно креће; до ње се долази копањем бунара.
Артешка издан – вода заробљена између два непропустљива слоја која под притиском може да избије на површину.
Настају од падавина које продиру кроз пукотине стена; ниво им зависи од падавина, а пролазећи кроз стене се пречишћавају и служе за водоснабдевање.
Извор – место где вода из издани избија на површину.
Врело – јак извор у крашким теренима, од кога најчешће настаје река.
- Минерални извори – више од 1 g растворених минерала у литру воде.
- Термални извори – температура воде изнад 20°C.
- Термоминерални извори – имају обе особине.
Гејзир – извор у вулканским областима из кога повремено избија врела вода у виду водоскока високог и до 100 m.
- Крашка врела у Србији: Крупајско врело, врело Млаве.
- Гејзири: Исланд, Јелоустонски национални парк (САД).
Река – већи природни водоток који тече коритом које је вода сама издубила.
- Извор – место где река почиње.
- Ушће – место где се река улива у другу реку, језеро или море.
Према томе где теку, реке су планинске и равничарске.
Понорница – крашка река која понире у пукотине кречњака и после подземног тока поново избија као врело (Требишњица у Босни и Херцеговини).
Речни систем – главна река и све њене притоке (мањи токови који се уливају у већи).
Речни слив – површина са које све воде отичу ка једном речном систему.
- Вододелница – замишљена линија преко највиших тачака на ободу слива; одваја сливове.
- Развође – граница између два речна слива.
- Речна мрежа – сви водотоци на једној територији.
- Западна Морава са притокама је речни систем.
Језеро – удубљење у копну испуњено водом; основни елементи су језерски басен и вода. Према постанку басена језера су природна и вештачка.
Тектонска језера – у удубљењима спуштеним дуж раседа; велика и дубока.
- Реликтна језера – остаци некадашњег мора (Каспијско и Аралско језеро).
- Вулканска језера – вода у кратерима угашених вулкана (Италија, Русија, Јапан, Индонезија).
Ерозивна језера – настају ерозијом; акумулативна – нагомилавањем наноса; мања су од тектонских.
- Ледничка (глацијална) језера – у цирковима и дуж валова (ерозивна) или иза морена (акумулативна); зову се и горске очи.
- Мртваја – одсечени меандар испуњен водом, облика слова С; дуж Саве и Тисе, зову се и баре.
- Крашка језера – у вртачама (мала и стална), увалама и крашким пољима, не у шкрапама; Скадарско је највеће на Балкану.
- Еолска језера – у удубљењима која је направио ветар, најчешће у пустињама; Палићко је највеће природно језеро у Србији.
Каспијско језеро је највеће по површини, а Бајкалско најдубље језеро на свету.
- Тектонска: Бајкалско, Охридско, Велика америчка језера; мртваје: Царска и Обедска бара; крашко: Скадарско; еолско: Палићко језеро.
Вештачка језера – настају преграђивањем речних долина бранама.
- Намена: водоснабдевање, наводњавање, добијање електричне енергије и рекреација.
Депресија – језеро чији је ниво нижи од површине светског мора.
Криптодепресија – језеро чија је површина изнад нивоа мора, а дно испод њега.
- Највеће вештачко језеро у Србији: Ђердапско језеро на Дунаву.
- Највећа депресија: Мртво море – површина на око 400 m испод нивоа мора; толико је слано да у њему није могуће потонути.
- Криптодепресије: Скадарско и Бајкалско језеро.
Ледници – вода у чврстом стању (снег и лед); око 70% укупне воде на копну.
Снежна граница – висина изнад које се снег задржава током целе године.
Ледници се налазе на Арктику, Антарктику и на високим планинама изнад снежне границе. Они су огроман резервоар слатке воде и утичу на климу околних области и на настанак речних токова.
- Планине са ледницима: Кордиљери, Анди, Алпи, Пиринеји, Хималаји, Хиндукуш, Каракорум.
- Алеч на Алпима је најдужи ледник у Европи.
Најважније:
- Воде на копну: 3% воде на Земљи; деле се на подземне и површинске.
- Издан и артешка издан: слој подземне воде изнад непропустљивих стена, односно између два непропустљива слоја.
- Извори: место избијања подземне воде; врела у красу, гејзири у вулканским областима; минерални, термални, термоминерални.
- Река: извор, ток, ушће; притоке и главна река чине речни систем.
- Речни слив: површина са које воде отичу ка једном речном систему; сливове одвајају вододелнице, а граница два слива је развође.
- Језеро: басен и вода; природна (тектонска, ерозивна, акумулативна) и вештачка.
- Рекорди: Каспијско – највеће по површини, Бајкалско – најдубље, Мртво море – највећа депресија (око 400 m испод нивоа мора).
- Србија: Палићко – највеће природно, Ђердапско – највеће вештачко језеро; мртваје дуж Саве и Тисе.
- Ледници: око 70% воде на копну; налазе се изнад снежне границе и огроман су резервоар слатке воде.
