Најважније из лекције
План-резиме
- Представе о облику Земље
- Питагора (6. век пре нове ере) – Земља је сферног облика
- Аристотел (4. век пре нове ере) – први научни докази
- у средњем веку – веровање да је Земља равна плоча
- Магеланова експедиција (1519–1522) – коначна потврда
- Докази да је Земља лоптаста
- брод са пучине: прво се види врх, па горњи део, па цео брод
- сенка Земље на Месецу при помрачењу је округла
- данас: снимци из свемира
- Сила Земљине теже (гравитација)
- привлачи сва тела ка површини Земље (живи свет, воде, атмосферу, Месец)
- Оса, полови, екватор
- ротациона оса – замишљена линија кроз средиште Земље око које Земља ротира
- Северни и Јужни пол – тачке где оса излази из Земље
- екватор – дели Земљу на северну и јужну полулопту
- Облик и модел Земље
- спљоштена на половима, испупчена на екватору – елипсоид
- узвишења и удубљења – неправилни елипсоид = геоид
- глобус – умањени модел Земље (у настави физичко-географски)
- Копно и вода
- површина Земље 510 милиона km²: 71% вода, 29% копно – „Плава планета“
- 7 континената: Азија 44,5, Африка 30,3, Северна Америка 22, Јужна Америка 17,7, Антарктик 14, Европа 10,1, Аустралија 8,5 милиона km²
- 5 океана: Тихи (Пацифик, најдубљи), Атлантски, Индијски, Јужни, Северни ледени (најплићи)
Лоптаст облик Земље – данас га поуздано потврђују снимци из свемира; у прошлости су о њему постојала различита мишљења.
- Питагора – 6. век пре нове ере: Земља је сферног (лоптастог) облика.
- Аристотел – 4. век пре нове ере: дао прве научне доказе.
- Средњи век – докази занемарени, веровало се да је Земља равна плоча.
- Магеланова експедиција – кренула 1519, вратила се у полазну луку 1522. године: коначна потврда облика Земље.
Докази о облику Земље: брод који долази са пучине – прво се види врх, па горњи део, па цео брод; сенка Земље на Месецу при помрачењу увек је округла, а такву сенку баца само лоптасто тело.
- Средњовековна представа: Земља као плоча на леђима слонова који стоје на корњачи.
Сила Земљине теже (сила гравитације) – сила која сва тела привлачи ка Земљиној површини.
Захваљујући њој људи стоје на површини лоптасте Земље на било ком њеном делу, а воде и атмосфера остају уз планету.
- Привлачи живи свет, воде и атмосферу, али и тела у близини Земље, на пример Месец.
Ротациона (Земљина) оса – замишљена права која пролази кроз средишњи део Земље и око које Земља ротира.
- Северни пол и Јужни пол – тачке у којима оса излази из Земље.
- Екватор – замишљена кружница која дели Земљу на северну и јужну полулопту.
Елипсоид – облик који је мало спљоштен на половима, а испупчен на екватору; такав облик Земља има због ротације.
Геоид – неправилни елипсоид; прави облик Земље, јер на њеној површини постоје узвишења и удубљења.
Глобус – умањени модел Земље који најверније приказује њен облик.
- Физичко-географски глобус најчешће се користи у настави: приказује рељеф, реке, језера, мора и океане.
Површина Земље износи 510 милиона km²: 71% је вода, а 29% копно. Због великог пространства под водом Земља се зове „Плава планета“.
Континенти – седам великих целина на које је подељено копно.
- Азија – 44,5 милиона km² (највећи)
- Африка – 30,3 милиона km²
- Северна Америка – 22 милиона km²
- Јужна Америка – 17,7 милиона km²
- Антарктик – 14 милиона km²
- Европа – 10,1 милиона km²
- Аустралија – 8,5 милиона km² (најмањи)
Океани – велике водене површине које раздвајају континенте; издваја се пет океана.
- Тихи океан (Пацифик) – најдубљи; између обе Америке и Азије и Аустралије.
- Атлантски океан – између обе Америке и Европе и Африке.
- Индијски океан – између Африке, Азије и Аустралије.
- Јужни океан – око Антарктика.
- Северни ледени океан – најплићи; на крајњем северу.
Најважније:
- Облик: Земља је лоптаста; прави облик јој је геоид – неправилни елипсоид.
- Докази: брод на хоризонту, округла сенка Земље на Месецу, Магеланова експедиција (1519–1522).
- Историја: Питагора (6. век п. н. е.) – сферни облик; Аристотел (4. век п. н. е.) – први научни докази; средњи век – Земља као равна плоча.
- Гравитација: сила Земљине теже привлачи сва тела ка површини Земље.
- Оса и полови: Земља ротира око замишљене осе која излази на Северном и Јужном полу.
- Екватор: замишљена кружница која дели Земљу на северну и јужну полулопту; ту је Земља испупчена, а на половима спљоштена.
- Глобус: умањени модел Земље.
- Површина: 510 милиона km² – 71% вода, 29% копно („Плава планета“).
- Континенти: седам – највећи Азија, најмањи Аустралија.
- Океани: пет – Тихи (најдубљи), Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени (најплићи).
