Корице уџбеника

8. Вулкани и земљотреси

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Вулкани

    • Лава – магма која је избила на површину; вулканизам – појава избијања лаве.
    • Вулкан – узвишење из кога магма избија на површину у виду лаве.
    • Ерупција – избацивање врелих гасова, водене паре, пепела и лаве.
  2. Елементи вулкана

    • Магматско огњиште – место испод површине где се скупља магма.
    • Доводни канал – њиме магма стиже до површине.
    • Кратер – отвор кроз који избија лава.
    • Вулканска купа – настаје таложењем пепела и охлађене лаве; подводне купе граде острва (Хаваји).
  3. Распоред вулкана

    • Око 1.400 активних вулкана, највише на границама литосферних плоча.
    • Ватрени појас Пацифика – обале Тихог океана, где се океанска кора подвлачи под континенталну.
    • Друге области: Средоземна, Атлантска, Источна Африка; Мауна Лоа је у средишту плоче.
    • Активни и угашени вулкани (Чимборасо, Килиманџаро).
    • Плодно вулканско земљиште – области око вулкана су густо насељене.
  4. Вулкани у Србији

    • Нема активних вулкана.
    • Палеовулканске купе: Островица (Рудник), Облик, Грот.
  5. Земљотреси

    • Земљотрес (трус) – краткотрајно, изненадно подрхтавање тла.
    • Настаје наглим покретом литосферних плоча, највише на њиховим контактима.
    • Србија их осећа због подвлачења Афричке плоче под Евроазијску.
    • Хипоцентар (у дубини), сеизмички таласи, епицентар (на површини, изнад хипоцентра).
  6. Мерење и последице

    • Сеизмограф бележи потресе; годишње око 150.000 потреса, око 50 са жртвама.
    • Меркалијева скала (12 степени) – у епицентру; Рихтерова скала – у хипоцентру.
    • Краљево, 3. 11. 2010 – 5,4 степена Рихтерове скале.
  7. Понашање при земљотресу

    • Не паничи, не користи лифт ни степенице.
    • Заклон испод стола или у раму од врата, заштити главу.
    • Клони се прозора и свега што може да се уруши.
Лава – магма која је избила на површину Земље.
Вулканизам – појава избијања лаве на површину Земље.
Вулкан – веће или мање узвишење из кога магма у виду лаве избија на површину.
Вулканска ерупција – избацивање врелих гасова, водене паре, пепела и лаве.
Вулкани и земљотреси су последица кретања литосферних плоча. Не могу се предвидети, а изазивају велику материјалну штету и страдање људи.
  • Магматско (вулканско) огњиште – место испод површине Земље где се магма скупља пре него што избије на површину.
  • Доводни канал – канал којим магма избија на површину.
  • Кратер – отвор кроз који лава избија на површину.
  • Вулканска купа – узвишење настало таложењем пепела и охлађене лаве на копну или на дну мора или океана.
Подводне вулканске купе могу да нарасту изнад нивоа мора и тада настају острва вулканског порекла.
  • Хаваји у Тихом океану – острва настала дејством подводних вулкана.
На Земљи има око 1.400 активних вулкана, претежно на границама литосферних плоча.
Ватрени појас Пацифика – приобални појас Тихог океана, где се океанска кора подвлачи под континенталну; ту је највише вулкана.
  • Средоземна област – приобални, јужни део Европе и север Африке.
  • Атлантска област – бројни подморски вулкани дуж Атлантског океана.
  • Источна Африка.
Вулканизма има и у средишту литосферне плоче – вулкан Мауна Лоа на Хавајима, у средишту Пацифичке плоче.
Активни и угашени вулкани – активни и даље избацују лаву, а угашени више немају вулканску активност.
  • Угашени вулкани: Чимборасо (Јужна Америка) и Килиманџаро (Африка).
  • Најразорније ерупције, у Индонезији: Тамбора почетком 19. века (око 95.000 страдалих) и Кракатау пред крај 19. века (око 36.400 страдалих).
Области око вулкана често су густо насељене због плодног вулканског земљишта, погодног за пољопривреду.
У Србији данас нема активних вулкана, али о њиховом постојању у далекој прошлости сведоче магматске стене и вулканске купе.
Палеовулканска купа – облик у рељефу настао као последица некадашње активне вулканске појаве у некој области.
  • Островица (Рудник), Облик и Грот – данашње вулканске планине.
Земљотрес (трус) – краткотрајно и изненадно подрхтавање тла.
Настаје када литосферне плоче склизну једна поред друге или направе неки други нагли покрет, па се највише потреса дешава на контактима литосферних плоча.
  • Хипоцентар – место у дубини Земљине коре где потрес настаје.
  • Сеизмички таласи – преносе потрес кроз стене у свим правцима до површине.
  • Епицентар – тачка на површини Земље вертикално изнад хипоцентра, где се потрес најјаче осећа.
Србија осећа земљотресе због подвлачења Афричке литосферне плоче под Евроазијску. Налази се на ободу те сеизмичке области, па код нас није било разорних земљотреса.
Сеизмограф – инструмент за праћење (регистровање) потреса.
Годишње се догоди око 150.000 потреса; већина је толико слаба да их људи не осете. Око 50 потреса годишње изазове и страдање људи.
  • Меркалијева скала – јачина у епицентру; 12 степени према насталој штети (1 – није се осетио, 12 – потпуно разарање).
  • Рихтерова скала – јачина у хипоцентру.
У трусним областима зграде се граде на темељима са клизном и еластичном конструкцијом, која прима ударе сеизмичких таласа.
  • Најјачи земљотрес у Србији у 21. веку: Краљево, 3. новембра 2010, јачине 5,4 степена Рихтерове скале – две особе су погинуле, 180 је лакше повређено.
Најважније је остати прибран и не паничити.
  • Не користити лифт ни степенице; остати у стану.
  • Клонити се прозора и огледала, не излазити на терасу.
  • Потражити заклон испод стола или у раму од врата и заштитити главу рукама.
  • Ако је могуће, искључити уређаје који могу да изазову пожар.
  • Напољу се удаљити од зграда, дрвећа, далековода, надвожњака и каблова.
Најважније:
  1. Вулкан: узвишење из кога магма избија на површину као лава; вулканизам је појава избијања лаве.
  2. Елементи вулкана: магматско огњиште, доводни канал, кратер и вулканска купа.
  3. Распоред: око 1.400 активних вулкана, највише у Ватреном појасу Пацифика, на границама литосферних плоча.
  4. Остале области: Средоземна, Атлантска и Источна Африка; вулкани су активни или угашени.
  5. Србија: нема активних вулкана, само палеовулканске купе (Островица, Облик, Грот).
  6. Земљотрес: краткотрајно и изненадно подрхтавање тла, најчешће на контактима литосферних плоча.
  7. Елементи земљотреса: хипоцентар у дубини, сеизмички таласи и епицентар на површини.
  8. Мерење: сеизмограф бележи потресе; Меркалијева скала мери јачину у епицентру, а Рихтерова у хипоцентру.
  9. Понашање: без панике, без лифта и степеница, заклон испод стола или у раму од врата.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: