Корице уџбеника

3.4.3. Климатски чиниоци

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Прва колона – А, друга колона – Б.

Одговор

−3 °C, 25 °C, 500 mm – А (унутрашњост копна)
4 °C, 21 °C, 900 mm – Б (приобаље)

Детаљан одговор

  • Прва колона (−3 °C, 25 °C, 500 mm) – место А, у унутрашњости копна. Копно се брже загрева и брже хлади од мора, па су у унутрашњости зиме хладне (јануар испод нуле), лета топла (јул 25 °C), а падавина је мало.
  • Друга колона (4 °C, 21 °C, 900 mm) – место Б, у приобаљу. Море се споро загрева, па је лети вода хладнија од копна и лето је умерено топло (21 °C). Зими море отпушта топлоту и загрева ваздух изнад обале, па је зима блага (4 °C). Под утицајем мора облачност и количина падавина су веће, па место Б има скоро дупло више падавина.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Климатски чиниоци
    • Клима зависи од више климатских чинилаца (фактора)
    • удаљеност од екватора, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација, људска делатност
  2. Удаљеност од екватора и распоред копна и мора
    • Основни чинилац: ка половима упадни угао Сунчевих зрака се смањује, температура опада
    • Копно се брже загрева и хлади од мора → у унутрашњости мало падавина, врло топла лета, хладне зиме
    • Приобаље: блаже зиме, умерено топла лета, више облачности и падавина
  3. Рељеф, морске струје, вегетација
    • На сваких 100 m висине температура опада за 0,6 °C (на 2.000 m је 12 °C хладније)
    • Планински венци отежавају кретање ваздушних маса, низије га олакшавају
    • Морске струје – „реке без обала“; топле загревају и влаже, хладне хладе и смањују падавине
    • Вегетација ублажава климу (шуме чувају влагу, смањују ветар)
  4. Основни типови климе
    • Тип климе – области сличних климатских одлика; пореде се по температури и падавинама
    • Екваторијална – топло и свакодневни пљускови целе године
    • Тропска (саванска) – летњи кишни и зимски сушни период
    • Монсунска – летњи монсуни доносе кишу, зимски суво време (Индија)
    • Пустињска – мало падавина, велике дневне разлике у температури (Сахара, Атакама, Гоби)
    • Средоземна – топла сува лета, благе кишовите зиме
    • Суптропска влажна – кише лети, благе зиме (Кина, југоисток САД)
    • Умерена – четири годишња доба: океанска (прохладна лета, благе зиме) и континентална (топлија лета, хладније зиме)
    • Субполарна – дуге хладне зиме, кратка свежа лета (Верхојанск, Ојмјакон)
    • Поларна – стално ниске температуре, ретке снежне падавине
    • Планинска – изнад 4.000 m у жарком и 2.000 m у умереном појасу
Климатски чиниоци (фактори) – услови од којих зависи клима неког места.
  • удаљеност од екватора
  • распоред копна и мора
  • рељеф
  • морске струје
  • вегетација
  • људска делатност
Сви заједно одређују температуру ваздуха, падавине и друге климатске елементе неке области.
Удаљеност од екватора – основни климатски чинилац.
На екватору Сунчеви зраци падају под највећим углом, па је ту најтоплије. Ка половима упадни угао се смањује, а температура ваздуха опада.
Распоред копна и мора – копно се брже загрева и брже хлади од мора и океана.
  • Унутрашњост континената – мало падавина, врло топла лета и врло хладне зиме.
  • Приобаље – море лети хлади, а зими загрева ваздух, па су зиме блаже, лета умерено топла, а облачност и падавине веће.
  • Место у унутрашњости: јануар −3 °C, јул 25 °C, 500 mm падавина; место на обали: јануар 4 °C, јул 21 °C, 900 mm.
Рељеф – облици рељефа и надморска висина мењају притисак, температуру и количину падавина.
На сваких 100 m висине температура ваздуха опада за 0,6 °C. У планинама је свежије, чешће пада киша, а снег се дуже задржава. Планински венци отежавају кретање ваздушних маса, а низије га олакшавају.
  • Ако је на нивоу мора 20 °C, на 2.000 m је 20 − 12 = 8 °C.
Морске струје – хоризонтална кретања воде у морима и океанима („реке без обала“), настају због разлике у температури океана на разним удаљеностима од екватора.
  • Топле струје – загревају обале и повећавају влажност ваздуха.
  • Хладне струје – снижавају температуру и влажност ваздуха и смањују падавине.
Вегетација – ублажава климу: шуме спречавају претерано загревање и хлађење, чувају влагу и смањују брзину ветра.
Области без вегетације брже се загревају, али се и брже хладе.
Тип климе – група области са сличним климатским одликама; упоређују се највише по температури ваздуха и количини падавина.
  • Екваторијална – око екватора (Јужна Америка, Африка, Малајски архипелаг); високе и уједначене температуре, свакодневни пљускови током целе године.
  • Тропска (саванска) – северно и јужно од екваторијалне; кишни (летњи) и сушни (зимски) период, топло целе године.
  • Монсунска – јужна и југоисточна Азија; летњи монсуни доносе кишу, зимски суво време; топло целе године.
  • Пустињска – око повратника и у умереном појасу; мало падавина, велика разлика у температури дању и ноћу.
  • Лусака (тропска клима), савана у Замбији, Сахара, Атакама (киша не падне и по десетак година), Гоби, Арабијско полуострво; Мавсинрам (11.872 mm) и Черапунџи (11.430 mm) у Индији.
  • Средоземна – обале око Средоземног мора (мање у Јужној Америци, Африци, Аустралији); топла и сува лета, благе и кишовите зиме, падавине од октобра до априла, јесен топлија и кишовитија од пролећа.
  • Суптропска влажна – источне обале континената (Кина, југоисток САД, Јужне Америке и Аустралије); највише падавина лети, благе зиме, снег реткост.
  • Умерена – умерени појасеви, четири годишња доба; две варијанте.
Океанска клима – запад Европе и Северне Америке, југозапад Јужне Америке, Тасманија, Нови Зеланд; прохладна лета, благе зиме, падавине равномерне; утицај топлих морских струја и западних ветрова.
Континентална клима – Северна Америка, Азија, Јужна Америка, средња и источна Европа; топлија лета и хладније зиме; на истоку Азије под утицајем монсуна са Тихог океана.
  • Малага (средоземна), Јадранско приморје, Сиднеј (суптропска влажна), Париз (океанска), Москва (континентална).
  • Субполарна – око поларника; веома дуге и хладне зиме, кратка и свежа лета, мало падавина.
  • Поларна – Арктик и Антарктик; стално ниске температуре и ретке снежне падавине.
  • Планинска – изнад 4.000 m у жарком и изнад 2.000 m у умереном појасу; свежа и кратка лета, дуге и снежне зиме.
  • Верхојанск (субполарна); Ојмјакон у Сибиру: просек −15,5 °C, најниже −67,7 °C (1933), највише 34,6 °C (2010), разлика 102,3 °C.
Најважније:
  1. Климатски чиниоци: удаљеност од екватора, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација и људска делатност.
  2. Удаљеност од екватора: основни чинилац – ка половима упадни угао Сунчевих зрака и температура опадају.
  3. Копно и море: копно се брже загрева и хлади; приобаље има блаже зиме, свежија лета и више падавина.
  4. Рељеф: на 100 m висине температура опада за 0,6 °C.
  5. Морске струје: топле загревају обале и повећавају влажност, хладне расхлађују и смањују падавине.
  6. Вегетација: ублажава климу.
  7. Типови климе: екваторијална, тропска (саванска), монсунска, пустињска, средоземна, суптропска влажна, умерена (океанска и континентална), субполарна, поларна и посебна планинска.
  8. Сличност пустињске и поларне климе: обе имају врло мало падавина.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: