Најважније из лекције
План-резиме
- Климатски чиниоци
- Клима зависи од више климатских чинилаца (фактора)
- удаљеност од екватора, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација, људска делатност
- Удаљеност од екватора и распоред копна и мора
- Основни чинилац: ка половима упадни угао Сунчевих зрака се смањује, температура опада
- Копно се брже загрева и хлади од мора → у унутрашњости мало падавина, врло топла лета, хладне зиме
- Приобаље: блаже зиме, умерено топла лета, више облачности и падавина
- Рељеф, морске струје, вегетација
- На сваких 100 m висине температура опада за 0,6 °C (на 2.000 m је 12 °C хладније)
- Планински венци отежавају кретање ваздушних маса, низије га олакшавају
- Морске струје – „реке без обала“; топле загревају и влаже, хладне хладе и смањују падавине
- Вегетација ублажава климу (шуме чувају влагу, смањују ветар)
- Основни типови климе
- Тип климе – области сличних климатских одлика; пореде се по температури и падавинама
- Екваторијална – топло и свакодневни пљускови целе године
- Тропска (саванска) – летњи кишни и зимски сушни период
- Монсунска – летњи монсуни доносе кишу, зимски суво време (Индија)
- Пустињска – мало падавина, велике дневне разлике у температури (Сахара, Атакама, Гоби)
- Средоземна – топла сува лета, благе кишовите зиме
- Суптропска влажна – кише лети, благе зиме (Кина, југоисток САД)
- Умерена – четири годишња доба: океанска (прохладна лета, благе зиме) и континентална (топлија лета, хладније зиме)
- Субполарна – дуге хладне зиме, кратка свежа лета (Верхојанск, Ојмјакон)
- Поларна – стално ниске температуре, ретке снежне падавине
- Планинска – изнад 4.000 m у жарком и 2.000 m у умереном појасу
Климатски чиниоци (фактори) – услови од којих зависи клима неког места.
- удаљеност од екватора
- распоред копна и мора
- рељеф
- морске струје
- вегетација
- људска делатност
Сви заједно одређују температуру ваздуха, падавине и друге климатске елементе неке области.
Удаљеност од екватора – основни климатски чинилац.
На екватору Сунчеви зраци падају под највећим углом, па је ту најтоплије. Ка половима упадни угао се смањује, а температура ваздуха опада.
Распоред копна и мора – копно се брже загрева и брже хлади од мора и океана.
- Унутрашњост континената – мало падавина, врло топла лета и врло хладне зиме.
- Приобаље – море лети хлади, а зими загрева ваздух, па су зиме блаже, лета умерено топла, а облачност и падавине веће.
- Место у унутрашњости: јануар −3 °C, јул 25 °C, 500 mm падавина; место на обали: јануар 4 °C, јул 21 °C, 900 mm.
Рељеф – облици рељефа и надморска висина мењају притисак, температуру и количину падавина.
На сваких 100 m висине температура ваздуха опада за 0,6 °C. У планинама је свежије, чешће пада киша, а снег се дуже задржава. Планински венци отежавају кретање ваздушних маса, а низије га олакшавају.
- Ако је на нивоу мора 20 °C, на 2.000 m је 20 − 12 = 8 °C.
Морске струје – хоризонтална кретања воде у морима и океанима („реке без обала“), настају због разлике у температури океана на разним удаљеностима од екватора.
- Топле струје – загревају обале и повећавају влажност ваздуха.
- Хладне струје – снижавају температуру и влажност ваздуха и смањују падавине.
Вегетација – ублажава климу: шуме спречавају претерано загревање и хлађење, чувају влагу и смањују брзину ветра.
Области без вегетације брже се загревају, али се и брже хладе.
Тип климе – група области са сличним климатским одликама; упоређују се највише по температури ваздуха и количини падавина.
- Екваторијална – око екватора (Јужна Америка, Африка, Малајски архипелаг); високе и уједначене температуре, свакодневни пљускови током целе године.
- Тропска (саванска) – северно и јужно од екваторијалне; кишни (летњи) и сушни (зимски) период, топло целе године.
- Монсунска – јужна и југоисточна Азија; летњи монсуни доносе кишу, зимски суво време; топло целе године.
- Пустињска – око повратника и у умереном појасу; мало падавина, велика разлика у температури дању и ноћу.
- Лусака (тропска клима), савана у Замбији, Сахара, Атакама (киша не падне и по десетак година), Гоби, Арабијско полуострво; Мавсинрам (11.872 mm) и Черапунџи (11.430 mm) у Индији.
- Средоземна – обале око Средоземног мора (мање у Јужној Америци, Африци, Аустралији); топла и сува лета, благе и кишовите зиме, падавине од октобра до априла, јесен топлија и кишовитија од пролећа.
- Суптропска влажна – источне обале континената (Кина, југоисток САД, Јужне Америке и Аустралије); највише падавина лети, благе зиме, снег реткост.
- Умерена – умерени појасеви, четири годишња доба; две варијанте.
Океанска клима – запад Европе и Северне Америке, југозапад Јужне Америке, Тасманија, Нови Зеланд; прохладна лета, благе зиме, падавине равномерне; утицај топлих морских струја и западних ветрова.
Континентална клима – Северна Америка, Азија, Јужна Америка, средња и источна Европа; топлија лета и хладније зиме; на истоку Азије под утицајем монсуна са Тихог океана.
- Малага (средоземна), Јадранско приморје, Сиднеј (суптропска влажна), Париз (океанска), Москва (континентална).
- Субполарна – око поларника; веома дуге и хладне зиме, кратка и свежа лета, мало падавина.
- Поларна – Арктик и Антарктик; стално ниске температуре и ретке снежне падавине.
- Планинска – изнад 4.000 m у жарком и изнад 2.000 m у умереном појасу; свежа и кратка лета, дуге и снежне зиме.
- Верхојанск (субполарна); Ојмјакон у Сибиру: просек −15,5 °C, најниже −67,7 °C (1933), највише 34,6 °C (2010), разлика 102,3 °C.
Најважније:
- Климатски чиниоци: удаљеност од екватора, распоред копна и мора, рељеф, морске струје, вегетација и људска делатност.
- Удаљеност од екватора: основни чинилац – ка половима упадни угао Сунчевих зрака и температура опадају.
- Копно и море: копно се брже загрева и хлади; приобаље има блаже зиме, свежија лета и више падавина.
- Рељеф: на 100 m висине температура опада за 0,6 °C.
- Морске струје: топле загревају обале и повећавају влажност, хладне расхлађују и смањују падавине.
- Вегетација: ублажава климу.
- Типови климе: екваторијална, тропска (саванска), монсунска, пустињска, средоземна, суптропска влажна, умерена (океанска и континентална), субполарна, поларна и посебна планинска.
- Сличност пустињске и поларне климе: обе имају врло мало падавина.
