Најважније из лекције
План-резиме
- Земљина кретања
- Геоцентрични систем: Земља у центру – Клаудије Птоломеј (2. век); одбачен као нетачан
- Хелиоцентрични систем: Сунце у центру – Аристарх, касније Коперник и Галилеи; тачан
- Основна кретања: ротација (око осе) и револуција (око Сунца)
- Ротација
- Окретање Земље око замишљене осе
- Траје 24 часа, Земља се окрене за 360° (15° за сат)
- Смер: од запада према истоку
- Највећа брзина на екватору, према половима све мања
- Последице: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца, локално време
- Смена обданице и ноћи
- Дневна полулопта осветљена (обданица), ноћна неосветљена (ноћ)
- Смена је постепена: обданица – сумрак – ноћ – зора – обданица
- Привидно дневно кретање Сунца
- Сунце „путује“ од истока ка западу јер се Земља окреће од запада ка истоку
- Излаз на истоку (око 6.00), подне на југу (12.00), залазак на западу (око 18.00)
- Зенит – највиша тачка на небу изнад посматрача; хоризонт – где се небо и Земља наизглед спајају
- Локално време
- Подне је када Сунце достигне највишу тачку на небу
- Западно подне тек долази, источно је већ прошло (Неготин – Београд – Ваљево)
- Локално (месно) време се одређује према привидном проласку Сунца изнад места
Геоцентрични систем – теорија по којој је Земља у центру, а око ње круже Сунце, Месец и друга небеска тела.
- Клаудије Птоломеј – грчки астроном и географ који је у 2. веку поставио основе геоцентричног система; подржавала га је црква.
Хелиоцентрични систем – схватање да је Сунце у центру, а да око њега круже Земља и друга небеска тела.
- Аристарх – антички грчки астроном који га је први развио.
- Никола Коперник и Галилео Галилеи – заступали су га у 16. и 17. веку.
Модерна наука је геоцентрични систем одбацила као нетачан; хелиоцентрични систем је тачан.
Ротација – окретање Земље око њене замишљене осе.
Револуција – кретање Земље око Сунца.
- Трајање ротације – 24 часа (један дан); Земља се окрене за пун круг од 360°, тј. 15° за један сат.
- Смер ротације – од запада према истоку.
- Брзина тачака – највећа на екватору (најдужи пут за исто време), према половима све мања.
Кретање Земље не осећамо јер се крећемо заједно с њом.
- Последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца и локално време.
Дневна полулопта – половина Земље коју осветљавају Сунчеви зраци; на њој траје обданица.
Ноћна полулопта – неосветљена половина Земље; на њој је у исто време ноћ.
Због ротације места наизменично прелазе из осветљене у неосветљену половину. Смена није нагла: обданица прелази у сумрак, па у ноћ, а ноћ преко зоре у обданицу.
Привидно кретање Сунца – Сунце нам изгледа као да путује од истока према западу, а заправо се Земља окреће од запада према истоку.
- Хоризонт – линија где се небо и Земља наизглед спајају.
- Зенит – највиша замишљена тачка на небу, изнад посматрача.
Сунце излази на истоку (око 6.00), у подне (12.00) је највише на небу и тада је на југу, а залази на западу (око 18.00).
- Из аутомобила који вози изгледа као да се дрвеће и куће крећу у супротном смеру.
Локално (месно) време – време које се одређује према привидном проласку Сунца изнад неког места.
Подне је у сваком месту када Сунце достигне највишу тачку на небу. Западно од тог места подне тек долази, а источно је већ прошло.
- У Србији Сунце прво достигне највишу тачку у Неготину, затим у Београду, па у Ваљеву.
- Сумери из Месопотамије први су мерили време као ми данас (60 секунди, 60 минута); први сатови били су сунчани, водени и пешчани.
Најважније:
- Хелиоцентрични систем: Сунце је у центру, Земља кружи око њега – тачно (Аристарх, Коперник, Галилеи).
- Геоцентрични систем: Земља у центру (Птоломеј, 2. век) – одбачен као нетачан.
- Основна кретања: ротација (око осе) и револуција (око Сунца).
- Ротација: траје 24 часа, 360°, од запада према истоку.
- Брзина: највећа на екватору, мања према половима.
- Последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца, локално време.
- Обданица и ноћ: дневна полулопта је осветљена, ноћна неосветљена; смена иде преко сумрака и зоре.
- Привидно кретање Сунца: од истока ка западу; у подне је Сунце на југу, у највишој тачки.
- Локално време: одређује се према привидном проласку Сунца изнад места.
