Најважније из лекције
План-резиме
-
Шта је географија
- Географија проучава природне и друштвене објекте, појаве и процесе на Земљи.
- Назив од грчких речи Геа (Земља) и графеин (описивати).
- Ератостен (3. век пре нове ере) – „отац географије“; Јован Цвијић – оснивач научне географије у Србији.
- Од 19. века географија користи научне методе и објашњава како и зашто се свет мења.
-
Велика географска открића (15–18. век)
- Колумбо – Америка (1492–1503); Васко да Гама – пут до Индије око Африке (1498).
- Магелан – прво опловљавање Земље (1519–1522).
- Јансон – обале Аустралије (1606); Кук – утврдио да је то нови континент (1770).
-
Подела географије
- Физичка – рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет.
- Друштвена – становништво, насеља, привреда.
- Регионална – природне и друштвене одлике појединих делова Земље (регија).
-
Географски омотач
- Литосфера (стеновит), атмосфера (ваздушни), хидросфера (реке, језера, мора, океани), биосфера (живи свет).
-
Зашто учимо географију
- Положај Земље у васиони, веза човека и Земље, ресурси за живот и рад.
- Човек мења природу (шуме, мочваре, бране, тунели); вулкани и земљотреси мењају окружење.
- Примена: индустрија, саобраћај, туризам, екологија, пољопривреда.
-
Одговорност према Земљи
- Загађење ваздуха, воде и земљишта, пластика, уништавање биљног света.
- Одговорно: разврставање отпада, штедња струје и воде, бицикл, садња дрвећа, платнена кеса (пластична се разлаже 10–1.000 година).
- Рециклажа – од старих производа нови; одрживи развој – ресурси без угрожавања средине.
Географија – наука која проучава природне и друштвене објекте, појаве и процесе на Земљи.
- Порекло назива – грчке речи Геа (Земља) и графеин (описивати).
- Ератостен – грчки научник који је први употребио назив у 3. веку пре нове ере; „отац географије“.
- Јован Цвијић – оснивач научне географије у Србији.
Географија је дуго само описивала пределе и људе; од 19. века користи научне методе и објашњава зашто се и како свет мења.
Географија је наука о простору – учи нас где се места налазе и које су им природне и друштвене одлике.
Велика географска открића – период од 15. до 18. века када су европски истраживачи и морепловци упознали већи део до тада непознате планете.
Путовали су да нађу нове пределе, злато, сребро, зачинско и лековито биље или робове; бележили су куда пролазе и шта виде.
- Кристифор Колумбо – открио Америку на путовањима 1492–1503, тражећи пут до Индије.
- Васко да Гама – 1498. нашао пловни пут до Индије око Африке.
- Фернандо Магелан – његова експедиција прва је опловила Земљу 1519–1522.
- Вилијем Јансон – 1606. први Европљанин код обала Аустралије; Џејмс Кук 1770. утврдио да је то нови континент.
- Физичка географија – природне одлике: рељеф, клима, воде, земљиште, биљни и животињски свет.
- Друштвена географија – друштвене одлике: становништво, насеља и привреда.
- Регионална географија – природне и друштвене одлике појединих делова Земље (регија).
Географски омотач – предмет проучавања географије; чине га литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.
- Литосфера – чврст, стеновит омотач Земље.
- Атмосфера – ваздушни омотач Земље.
- Хидросфера – водени омотач: реке, језера, мора и океани.
- Биосфера – живи свет планете Земље.
Да сазнамо положај Земље и других небеских тела у васиони и шта повезује човека и Земљу, која му даје услове и ресурсе за живот и рад.
Да разумемо зашто нису сви делови Земље погодни за живот, зашто дувају ветрови и како вода кружи у природи.
Човек мења природу (крчи шуме, исушује мочваре, гради бране, пробија тунеле), а природни процеси као што су вулканске ерупције и земљотреси мењају његово окружење.
- Географска знања користе се у индустрији, саобраћају, туризму, екологији и пољопривреди.
Човек угрожава Земљу штетним материјама из кућа, возила и фабрика, пластичном амбалажом и уништавањем биљног света, због чега нестају и животињске врсте.
Одговорно понашање почиње у дому, дворишту, школи и насељу.
- Чишћење дворишта, уклањање и разврставање отпада.
- Штедња струје и воде, одлазак у школу пешице или бициклом, садња дрвећа.
- Платнена кеса уместо пластичне – пластична кеса се разлаже између 10 и 1.000 година.
Рециклажа – прерада материјала из отпада, при којој од старих производа настају нови.
Одрживи развој – коришћење природних ресурса без угрожавања животне средине; крајњи циљ одговорног понашања.
Најважније:
- Географија: наука о природним и друштвеним објектима, појавама и процесима на Земљи (Геа + графеин).
- Ератостен: први употребио назив у 3. веку пре нове ере – „отац географије“.
- Велика географска открића: од 15. до 18. века – Колумбо, Васко да Гама, Магелан, Јансон и Кук.
- Подела: физичка, друштвена и регионална географија.
- Географски омотач: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.
- Човек и природа: човек мења природу, а природни процеси мењају његово окружење.
- Одговорност: свако може да чува Земљу – отпад, штедња, бицикл, садња дрвећа, рециклажа.
- Одрживи развој: коришћење ресурса без угрожавања животне средине.
