Корице уџбеника

3.3.4. Стене

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Зато што настају таложењем у слојевима који затрпају и сачувају остатке организама, без високих температура.

Одговор

Зато што седиментне стене настају таложењем, па остаци биљака и животиња бивају затрпани у слојевима и сачувани. Магматске и метаморфне стене настају на високој температури (и под великим притиском), који би те остатке уништили.

Детаљан одговор

Фосили су најбоље очувани у седиментним стенама због начина на који те стене настају. Седиментне стене настају таложењем уситњених делова стена и остатака биљака и животиња, на копну или у води. Остаци угинулих организама тако бивају затрпани и прекривени новим слојевима, који се временом сабијају и спајају у стену, па остају заштићени хиљадама и милионима година. Магматске стене, насупрот томе, настају хлађењем ужарене магме и лаве, а метаморфне при огромном притиску и топлоти – у таквим условима остаци биљака и животиња би се уништили. Зато се фосили највише проналазе у слојевима седиментних стена.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Стене и минерали

    • Литосфера је изграђена од стена, а стене од минерала (у природи их има неколико хиљада).
    • Стене се разликују по старости, начину постанка и саставу.
    • Петрологија – наука о стенама.
    • Према постанку: магматске, седиментне и метаморфне.
  2. Магматске стене

    • Настају хлађењем магме (у унутрашњости) и лаве (на површини).
    • Дубинске: гранит, габро; површинске: андезит, базалт.
    • Зрнаст састав, велика отпорност и чврстина (гранит за поплочавање улица).
  3. Седиментне стене

    • Настају таложењем делова стена и остатака биљака и животиња, на копну или у води.
    • Основна одлика: слојевитост.
    • Пешчар, кречњак, креда, шљунак, песак, глина, угаљ; камена со (ископава се до 400 m).
  4. Метаморфне стене

    • Настају променом магматских и седиментних стена при огромном притиску и топлоти.
    • Мермер (од кречњака), гнајс, шкриљац; мермер с Венчаца – Опленац, Каиро, Њујорк, Париз.
  5. Фосили

    • Остаци давно изумрлих биљака и животиња; проучава их палеонтологија.
    • Настају хиљадама и милионима година: кости, зуби, љуштуре, канџе; кора, семе, шишарке.
    • Најбоље очувани у седиментним стенама; најстарији око 2,5 милијарде година.
Стене – чврст материјал од кога је изграђена литосфера; разликују се по старости, начину постанка и минералима у свом саставу.
Минерали – састојци од којих су изграђене стене; у природи их има неколико хиљада.
Петрологија – наука која проучава стене.
  • Подела према начину постанка – магматске, седиментне и метаморфне стене.
  • Од прерађених минерала праве се новчићи, накит, стакло, цемент, водоводне цеви и посуђе; минерал је и дијамант.
Магматске стене – настају хлађењем и очвршћавањем ужарене, растопљене масе: магме у Земљиној унутрашњости и лаве на површини.
  • Дубинске – настале хлађењем магме: гранит и габро.
  • Површинске – настале хлађењем лаве: андезит и базалт.
Одликују их зрнаст састав, велика отпорност и чврстина.
  • Гранит се често користи за поплочавање улица.
Седиментне стене – настају таложењем (седиментацијом) уситњених делова стена и остатака биљака и животиња на копну или у води.
Наталожени слојеви се сабијају и спајају у стену, па је слојевитост њихова основна одлика.
  • Врсте – пешчар, кречњак, креда, шљунак, песак, глина, угаљ.
  • Камена со – настаје од наслага соли које остају кад испари вода плитких делова мора; ископава се до дубине од 400 m и користи у исхрани и за производњу стакла и сапуна.
  • Петра у Јордану исклесана је у пешчару; кањон реке Колорадо усечен је у пешчарима.
Метаморфне стене – настају променом (метаморфозом) магматских и седиментних стена при огромном притиску и топлоти.
  • Мермер – настаје преображајем кречњака под утицајем високих температура и притиска у Земљиној кори.
  • Гнајс и шкриљац – такође метаморфне стене.
Мермер је лак за обраду и има сјај, па га скулптори користе за уметничка дела.
  • Мермером с Венчаца обложени су Маузолеј Карађорђевића на Опленцу, аеродром у Каиру и тргови и споменици у Њујорку, Паризу, Амстердаму, Риму, Москви, Адис Абеби и Буенос Ајресу.
Фосили – остаци давно изумрлих биљака и животиња сачувани у стенама.
Палеонтологија – наука која проучава фосиле.
  • Настанак – потребне су хиљаде или милиони година.
  • Од животиња – најчешће чврсти делови тела: кости, зуби, љуштуре, канџе.
  • Од биљака – најчешће кора, семе, шишарке.
Фосили су најбоље очувани у седиментним стенама; најстарији пронађени фосили стари су око две и по милијарде година.
  • Палеонтолози проучавају фосиле диносауруса у седиментним стенама.
Најважније:
  1. Стене: од њих је изграђена литосфера, а саме су изграђене од минерала.
  2. Петрологија: наука о стенама.
  3. Подела: према начину постанка стене су магматске, седиментне и метаморфне.
  4. Магматске: хлађење магме (дубинске – гранит, габро) и лаве (површинске – андезит, базалт).
  5. Седиментне: таложење; основна одлика је слојевитост (пешчар, кречњак, угаљ, камена со).
  6. Метаморфне: промена стена при огромном притиску и топлоти; мермер настаје од кречњака.
  7. Фосили: остаци изумрлих биљака и животиња; проучава их палеонтологија.
  8. Где су фосили: најбоље су очувани у седиментним стенама; најстарији су стари око 2,5 милијарде година.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: