Најважније из лекције
План-резиме
-
Представе и докази о облику Земље
- У старом веку: Земља као непокретна плоча; стари Индуси – полулопта на слоновима и корњачи.
- Питагора (VI век пре н. е.) – идеја о лопти; Аристотел (IV век пре н. е.) – први научни докази.
- Докази: полукружна сенка Земље на Месецу, промена звезданог неба ка југу, брод на хоризонту (прво врх јарбола).
- Магеланова експедиција опловила је свет 1519–1522; најуверљивији доказ су снимци са сателита.
-
Оса, полови, екватор
- Земљина оса – замишљена линија кроз центар Земље која пробада површину у половима.
- Северни и Јужни пол; екватор дели Земљу на северну и јужну полулопту.
-
Елипсоид, геоид, глобус
- Елипсоид – спљоштена на половима, испупчена око екватора (због окретања око осе).
- Полови су тачке најближе средишту Земље.
- Геоид – стварни облик Земље, јер је површина неравна.
- Глобус – умањени лоптасти модел Земље.
- Површина 510 милиона km², обим 40.000 km, полупречник 6.371 km.
-
Океани
- Вода 71%, копно 29% – Плава планета.
- Пет океана: Тихи (Пацифик), Атлантски, Индијски, Јужни, Северни ледени → заједно Светски океан.
- Највећи и најдубљи Тихи, најмањи и најплићи Северни ледени.
-
Континенти
- Седам континената: Стари свет (Европа, Азија, Африка) и Нови свет (Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик).
- Највећи Азија (44,5 милиона km²), најмањи Аустралија (8,6 милиона km²).
-
Полуострва, острва, архипелази
- Полуострво – вода с три стране (Арабијско, Лабрадор).
- Острво – вода са свих страна (Гренланд, Нова Гвинеја).
- Архипелаг – група острва (Малајски, Егејски).
У старом веку Земљу су замишљали као округлу непокретну плочу окружену морима; стари Индуси – као полулопту на слоновима који стоје на корњачи.
- Питагора (VI век пре нове ере) – прва идеја о лоптастој Земљи.
- Аристотел (IV век пре нове ере) – први научни докази.
Докази – полукружна сенка Земље на Месецу при помрачењу; промена звезданог неба при путовању ка југу; брод на хоризонту (прво се види врх јарбола, на крају труп); Магеланово путовање око света; снимци са сателита.
- Експедиција Фернанда Магелана опловила је свет од 1519. до 1522. године, пловећи од истока ка западу, и вратила се на полазно место.
- Фотографије са вештачких сателита су најуверљивији доказ.
Земљина оса – замишљена линија која пролази кроз центар Земље и пробада њену површину у половима.
Географски пол – замишљена тачка у којој Земљина оса пробада површину; постоје Северни и Јужни пол.
Екватор – замишљена кружница подједнако удаљена од полова; дели Земљу на северну и јужну полулопту (хемисферу).
Елипсоид – облик Земље: благо спљоштена на половима, испупчена око екватора; последица окретања око осе.
Због спљоштености су полови тачке најближе средишту Земље.
Геоид – стварни, неправилан облик Земље, јер њена површина није равна.
Глобус – умањени лоптасти модел Земље; у школи се користи општегеографски, који приказује распоред мора и копна.
- Површина: 510 милиона km²
- Обим: 40.000 km
- Полупречник: 6.371 km
Вода заузима 71% површине Земље, а копно 29% – зато је Земља Плава планета.
Океани – највеће водене површине на Земљи; има их пет: Тихи (Пацифик), Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени.
Светски океан (Светско море) – јединствена водена површина коју чине сви међусобно повезани океани.
- Највећи и најдубљи је Тихи океан, а најмањи и најплићи Северни ледени океан.
- Атлантски океан раздваја Северну Америку од Европе, а Тихи Северну Америку од Азије.
Континенти – највеће копнене површине на Земљи; има их седам.
- Стари свет – Европа, Азија, Африка (познати Европљанима пре Колумбовог открића Америке).
- Нови свет – Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик.
Површине у милионима km²: Азија 44,5; Африка 30,3; Северна Америка 24,9; Јужна Америка 17,8; Антарктик 13,7; Европа 10,1; Аустралија 8,6.
- Највећи континент је Азија, а најмањи Аустралија.
- Олимпијски кругови означавају пет насељених континената; Антарктик је ненасељен.
Полуострво – део копна који вода окружује с три стране, а с четврте је спојен с копном.
Острво – део копна са свих страна окружен водом.
Архипелаг – група острва.
- Највећа полуострва: Арабијско и Лабрадор; највећа острва: Гренланд и Нова Гвинеја.
- Архипелази: Малајски и Егејски; око Апенинског полуострва су три велика острва.
Најважније:
- Докази: сенка Земље на Месецу, брод на хоризонту, Магеланово путовање и снимци из васионе.
- Аристотел: први научни докази о лоптастом облику Земље (IV век пре нове ере).
- Елипсоид: Земља је спљоштена на половима и испупчена око екватора.
- Геоид: стварни облик Земље, јер јој је површина неравна.
- Земљина оса: замишљена линија кроз центар Земље која пробада површину у половима.
- Подаци: површина 510 милиона km², обим 40.000 km, полупречник 6.371 km.
- Вода и копно: 71% воде и 29% копна; пет океана, највећи Тихи.
- Континенти: седам – Стари и Нови свет; највећи Азија, најмањи Аустралија.
