Најважније из лекције
План-резиме
- Природна средина
- Чине је абиотички фактори (клима, рељеф, вода, земљиште) и биотички фактори (жива природа и односи живих бића).
- Човек је мења да би себи обезбедио боље услове за живот.
- Како је човек мењао природу
- Праисторијски човек: пећине, сакупљање плодова, касније лов.
- Пре око 12.000 година: прва стална насеља поред великих река, сточарство и земљорадња, затим цивилизације у Европи и Азији (Месопотамија – Тигар и Еуфрат).
- Око 3.000 година пре нове ере: прва рудна богатства, настаје рударство.
- Крчење шума ради насеља, обрадивих површина и путева.
- Географска средина
- Природна средина измењена под утицајем човека (нпр. велики град).
- Друштвена географија
- Бави се односом човека и географске средине.
- Ослања се на историју, демографију (наука о променама и обележјима становништва) и економију.
- Дисциплине друштвене географије
- Географија становништва – размештај, промена броја и структура становништва.
- Географија насеља – размештај и типови насеља; дели се на урбану (градска насеља) и руралну (сеоска насеља).
- Економска географија – привреда и људске делатности.
- Политичка географија – издвајање држава унутар континента и њихов развој.
Природна средина – средина коју човек није изменио; чине је биотички и абиотички фактори.
- Абиотички фактори – нежива природа: клима, рељеф, вода и земљиште.
- Биотички (биолошки) фактори – жива природа: међусобни односи живих бића и њихов однос према неживој природи.
Човек је одувек тежио бољим условима за живот, па је због тога почео да мења природну средину.
- Планинско језеро окружено шумом и стенама, без грађевина и путева.
Праисторијски човек живео је у пећинама и хранио се сакупљањем плодова, а када је направио прво оружје – и ловом.
- Пре око 12.000 година – човек напушта пећине и подиже прва стална насеља поред великих река; почиње да се бави сточарством и земљорадњом.
- Цивилизације – из тих насеља касније се развијају бројне цивилизације у Европи и Азији (нпр. Месопотамија у долинама Тигра и Еуфрата).
- 3.000 година пре нове ере – пронађена су прва рудна богатства и настаје рударство као привредна делатност.
- Крчење шума – ради ширења насеља, нових обрадивих површина и путева; тиме човек интензивно мења природну средину.
Географска средина – природна средина измењена под утицајем човека.
Настала је као последица свих људских делатности: насељавања, земљорадње, сточарства, рударства, крчења шума и изградње путева.
- Велики град са облакодерима, саобраћајницама и уређеним парковима.
- Вештачка острва у облику палме, изграђена у мору.
Друштвена географија – наука која се бави односом човека и географске средине.
Ослања се и на друге науке које проучавају човека и његове делатности: историју, демографију и економију.
Демографија – наука која изучава промене и обележја становништва.
- Географија становништва – прати размештај становништва, промену броја становника и његову структуру.
- Географија насеља – проучава просторни размештај и типове насеља.
- Економска географија – проучава привреду и људске делатности (занимања).
- Политичка географија – проучава издвајање држава унутар континента и њихов развој.
Насеља се према изгледу, величини и функцији деле на градска (урбана) и сеоска (рурална).
- Урбана географија – проучава просторни размештај градских насеља.
- Рурална географија – проучава просторни размештај сеоских насеља.
- Гужва на градској улици – географија становништва.
- Град са мостом и зградама – географија насеља.
- Карта са државом и њеном заставом – политичка географија.
- Индустријско постројење – економска географија.
Најважније:
- Природна средина: чине је абиотички (нежива природа) и биотички (жива природа) фактори.
- Пре око 12.000 година: човек напушта пећине, подиже стална насеља поред река и почиње да се бави сточарством и земљорадњом.
- 3.000 година пре нове ере: пронађена прва рудна богатства – настаје рударство.
- Географска средина: природна средина измењена под утицајем човека.
- Друштвена географија: проучава однос човека и географске средине.
- Четири дисциплине: географија становништва, географија насеља, економска и политичка географија.
- Урбана и рурална географија: делови географије насеља – градска и сеоска насеља.
- Помоћне науке: историја, демографија и економија.
