Најважније из лекције
План-резиме
- Екумена и анекумена
- Екумена – насељени делови Земље: Европа, Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка и Аустралија.
- Анекумена – ненасељени делови: Антарктик, високе планине, топле пустиње (Сахара), ледене пустиње (Гренланд, Антарктик), прашуме.
- Ни у шест насељених континената нису сва места насељена.
- Густина насељености
- Просечан број становника на km², изражава се у ст/km².
- Рачуна се: број становника : површина.
- Пример: Србија – 8.306.717 : 88.499 km² ≈ 94 ст/km².
- Неравномерна насељеност
- Мала густина – области са неповољним условима: високе планине, поларне области, пустиње, тропске кишне шуме.
- Највећа густина – северни умерени топлотни појас, приобални појасеви, низије, долине великих река.
- Долина реке Нил – око 2.000 ст/km².
- Карта густине насељености
- Више од 500 ст/km² – нпр. Бангладеш, Индија, Јужна Кореја, Холандија.
- Најређе насељене – Канада, Аустралија, Монголија, Русија.
- Занимљиви подаци
- Монголија – најмања густина на свету, 2 ст/km².
- Исланд – најмања густина у Европи, 3,3 ст/km².
- Монако – највећа густина на свету, 19.361 ст/km².
Екумена – насељени делови Земље.
Анекумена – ненасељени делови Земље.
У екумену спада шест континената: Европа, Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка и Аустралија. Антарктик није стално насељен.
- Високе планине – део анекумене.
- Топле пустиње – нпр. Сахара.
- Ледене пустиње – Гренланд и Антарктик.
- Прашуме и друге неприступачне области.
- Пешчана пустиња без насеља је анекумена, а велики град са облакодерима је екумена.
Густина насељености – просечан број становника на једном километру квадратном; изражава се у ст/km².
За израчунавање су потребни број становника и површина територије: густина насељености = број становника : површина.
- Република Србија: 8.306.717 становника : 88.499 km² ≈ 94 ст/km².
- Београд (попис 2022): 1.383.875 становника на 360 km².
Густина насељености на Земљи је неравномерна. Области са неповољним природним условима за живот имају малу густину насељености.
- Високе планине
- Поларне области
- Пустиње
- Тропске кишне шуме
- На карти густине насељености најсветлије су Канада, Аустралија, Монголија и Русија.
Најгушће насељени делови Земље налазе се у северном умереном топлотном појасу, где су природни услови за живот најповољнији.
- Приобални појасеви – простори уз обале мора.
- Низије – равни, плодни предели.
- Долине великих река – нпр. долина Нила.
- Долина реке Нил на северу Африке има густину насељености око 2.000 ст/km².
- Више од 500 ст/km² имају нпр. Бангладеш, Индија, Јужна Кореја и Холандија.
Разлике у густини насељености међу државама су огромне.
- Монголија (Азија) – најмања густина насељености на свету, 2 ст/km².
- Исланд – најмања густина насељености у Европи, 3,3 ст/km².
- Кнежевина Монако (јужна Европа) – највећа густина насељености на свету, 19.361 ст/km².
Најважније:
- Неравномерност: због различитих природних услова (рељеф, клима, воде, земљиште) Земља није равномерно насељена.
- Екумена: насељени делови Земље – шест континената без Антарктика.
- Анекумена: ненасељени делови – високе планине, Сахара, Гренланд, Антарктик, прашуме.
- Густина насељености: просечан број становника по km² (ст/km²) = број становника : површина.
- Србија: 8.306.717 : 88.499 ≈ 94 ст/km².
- Мала густина: високе планине, поларне области, пустиње, тропске кишне шуме.
- Велика густина: северни умерени појас, приобаље, низије, долине великих река (Нил око 2.000 ст/km²).
- Рекорди: Монако 19.361 ст/km², Монголија 2 ст/km², Исланд 3,3 ст/km².
