Најважније из лекције
План-резиме
- Појам миграција
- Миграције (сеобе) – механичко (просторно) кретање становништва са једне територије на другу.
- Мигранти – учесници миграција.
- Имиграција – досељавање; емиграција – исељавање.
- Пример: из Чачка у Београд – емигранти у Чачку, имигранти у Београду.
- Миграције постоје од давнина: из Африке људи су насељавали друге континенте.
- Према територији
- Унутрашње – унутар једне државе (Чачак → Београд), најчешће село–град.
- Спољашње – изван државе (Чачак → Темишвар у Румунији).
- Према трајању
- Сталне (трајне) – трајна промена места становања.
- Сезонске – у делу године, због послова у туризму и пољопривреди.
- Дневне – посао или школа у другом месту, повратак истог дана; највише учесника.
- Према узроку
- Присилне (принудне) – ратови и елементарне непогоде (пожар, поплава, земљотрес, цунами, вулканска ерупција, торнадо).
- Добровољне – бољи услови живота, економски разлози.
- Велика сеоба Срба – XVII век, почела 1690., Арсеније III Чарнојевић, преко Саве и Дунава ка Хабзбуршкој монархији.
- Последице миграција
- Пренасељени градови, опустела села.
- Комунални проблеми, саобраћајне гужве, загађен ваздух, сиромаштво због мало радних места.
Миграције (сеобе) – механичко (просторно) кретање становништва са једне територије на другу.
Мигранти – учесници у миграцијама.
- Имиграција – досељавање на неку територију.
- Емиграција – исељавање са неке територије.
Миграције су присутне од давнина: из Африке, прапостојбине првог човека, људи су у потрази за бољим условима постепено насељавали друге континенте.
- Породица која се пресели из Чачка у Београд у Чачку је емигрант, а у Београду имигрант.
- Унутрашње миграције – унутар територије једне државе; најчешће на релацији село–град.
- Спољашње миграције – изван територије једне државе.
- Унутрашња: из Чачка у Београд (на карти црвена стрелица).
- Спољашња: из Чачка у Темишвар у Румунији (на карти зелена стрелица).
- Сталне (трајне) – становник трајно мења место становања.
- Сезонске – у одређеном делу године, због сезонских послова у туризму, пољопривреди и другим делатностима.
- Дневне – сваки дан, одлазак на посао или у школу у друго место и повратак истог дана.
Дневне миграције имају највећи број учесника.
- Велика сеоба Срба (XVII век) – најмасовнија трајна миграција на нашем простору: почела 1690. године под вођством Арсенија III Чарнојевића, из Косова и Метохије преко Саве и Дунава ка Хабзбуршкој монархији.
Присилне (принудне) миграције – човек је приморан да промени место боравка; најчешће због ратова и елементарних непогода.
Добровољне миграције – становништво се само одлучи на пресељење због бољих услова живота; покрећу их економски разлози.
- Елементарне непогоде које изазивају присилне миграције: шумски пожар, поплава, земљотрес, цунами, вулканска ерупција, торнадо.
- Велика сеоба Срба била је присилна миграција – становништво је морало да се исели због турске војске.
Напуштање села и одлазак у градове доводе до пренасељености градова и пустошења сеоских подручја.
- Комунални проблеми у градовима.
- Гужве у саобраћају.
- Загађење ваздуха.
- Сиромаштво због недовољног броја радних места.
Најважније:
- Миграције (сеобе): механичко (просторно) кретање становништва са једне територије на другу.
- Имиграција и емиграција: досељавање, односно исељавање; учесници су мигранти.
- Према територији: унутрашње (унутар државе, најчешће село–град) и спољашње (изван државе).
- Према трајању: сталне, сезонске и дневне; дневне имају највише учесника.
- Према узроку: присилне (ратови, елементарне непогоде) и добровољне (економски разлози).
- Велика сеоба Срба: 1690. године, под Арсенијем III Чарнојевићем, преко Саве и Дунава.
- Последице: пренасељени градови и опустела села, гужве, загађење, комунални проблеми, сиромаштво.
