Најважније из лекције
План-резиме
- Положај насеља
- Математичко-географски – према екватору и Гриничком меридијану (географска ширина и дужина).
- Физичко-географски – према већим природним целинама: насеља планинска, низијска, приморска.
- Саобраћајно-географски – према развијености окружења; развијена насеља уз ауто-путеве, пруге и луке.
- Услови за настанак насеља
- Најважнији: вода и клима погодна за живот; ненасељени предели – анекумена.
- Хоризонтални размештај (према екватору) и вертикални размештај (према надморској висини).
- Хоризонтални размештај
- Мало насеља око повратника (пустињска клима).
- Најсевернија насеља између 70° и 82° СГШ; ескимска стална насеља на Гренланду (Итокортормит, Анорерто, Канак) до око 78° СГШ; Северна станица на 82° СГШ.
- Јужна граница: 55° ЈГШ (Пуерто Торо, Огњена земља), 63° ЈГШ (Атлантски океан), 38° ЈГШ (Индијски океан).
- Антарктик – једини ненасељени континент; 62 истраживачке станице, нпр. „Восток“; најјужнија је „Амундсен–Скот“ на Јужном полу.
- Вертикални размештај
- Тропи: насеља до око 2.500 m; суптропи: 1.800–2.000 m; умерени појас: 1.200–1.500 m.
- Ла Паз 3.600 m (највиши главни град), Андора ла Веља 1.023 m (највиши у Европи), Копаоник 1.680–1.770 m (највише у Србији).
- Венеција 1 m, делови Амстердама испод нивоа мора – угрожени дизањем нивоа мора.
- Постанак насеља
- Спонтано формирана – без плана, где има воде и плодног земљишта.
- Настала интервенцијом власти – заштита граница (Косово и Метохија, Војводина).
- Плански основана – прво план; у Србији прво у Војводини; први плански град Горњи Милановац (XIX век).
Географски положај насеља – место насеља на Земљи у односу на екватор и веће природне објекте (планине, низије, мора).
- Математичко-географски положај – у односу на екватор и Гринички меридијан (географска ширина и дужина, координатни систем).
- Физичко-географски положај – у односу на веће природногеографске целине; насеља су планинска, низијска, приморска и друга.
- Саобраћајно-географски положај – према економској развијености окружења.
Развијенија насеља налазе се уз значајне саобраћајнице: ауто-путеве, прометне железничке пруге и луке.
Размештај насеља – распоред насеља на Земљи; Земља није равномерно насељена, а ненасељени предели чине анекумену.
Где ће настати насеље зависи од природних услова, а најважнији су присуство воде и клима погодна за живот.
- Хоризонтални размештај – посматра се у односу на екватор (северно и јужно од њега).
- Вертикални размештај – посматра се у односу на надморску висину.
Од екватора ка северном поларнику насеља су бројна, осим око повратника, где је пустињска клима.
- Најсевернија насеља – између 70° и 82° СГШ.
- Најсевернија стална насеља – ескимска насеља на Гренланду, до око 78° СГШ: Итокортормит (70° СГШ), Анорерто, Канак (77° СГШ).
- Северна станица – најсеверније привремено (истраживачко) насеље, на 82° СГШ.
- Јужна граница – 55° ЈГШ у Јужној Америци (Пуерто Торо на Огњеној земљи), 63° ЈГШ у Атлантском океану, 38° ЈГШ у Индијском океану.
Антарктик – једини ненасељени континент; на њему су само научноистраживачке станице.
- Средином XX века Руска Федерација, Аргентина, Чиле, САД, Норвешка и друге државе отвориле су 62 станице на Антарктику; међу њима је руска станица „Восток“, а најјужнија је америчка „Амундсен–Скот“ на Јужном полу.
Вертикални размештај зависи од климатских типова: што смо даље од екватора, температура опада, па је и горња граница сталних насеља нижа.
- Тропске области – стална насеља и на око 2.500 m, јер је ту клима пријатнија.
- Суптропске области – горња граница 1.800–2.000 m.
- Умерени климатски тип – горња граница 1.200–1.500 m.
- Ла Паз (Боливија, 3.600 m н. в.) – највиши главни град на свету.
- Андора ла Веља (1.023 m н. в.) – највиши главни град у Европи.
- Копаоник (1.680–1.770 m н. в.) – највише насеље у Србији.
- Венеција (1 m н. в.) и делови Амстердама (испод нивоа мора) – најнижа насеља.
Отапање поларног леда због климатских промена могло би да подигне ниво мора и потопи ниска насеља: Венецију, делове Амстердама и Малдиве.
Спонтано формирана насеља – настала без плана, где су постојали услови за живот (вода, плодно земљиште, одговарајућа надморска висина).
Насеља настала интервенцијом власти – формирана ради заштите територије.
- Насеља на простору Косова и Метохије и Војводине, подигнута ради заштите пограничних предела од напада противника.
Плански основана насеља – прво је урађен план размештаја насеобинских објеката.
- У Србији су прво настала у Војводини, под утицајем Аустроугарске монархије.
- Горњи Милановац – први плански изграђен град у Србији (XIX век).
Најважније:
- Математичко-географски положај: одређује се према екватору и Гриничком меридијану.
- Физичко-географски положај: према планинама, низијама и морима – насеља су планинска, низијска, приморска.
- Саобраћајно-географски положај: развијенија насеља су уз ауто-путеве, пруге и луке.
- Услови за насеља: најважнији су вода и клима погодна за живот.
- Хоризонтални размештај: на северу до 82° СГШ (Северна станица), на југу до 55° ЈГШ (Јужна Америка), 63° ЈГШ (Атлантик) и 38° ЈГШ (Индијски океан).
- Антарктик: једини ненасељени континент, само 62 истраживачке станице (нпр. „Восток“; најјужнија је „Амундсен–Скот“ на Јужном полу).
- Вертикални размештај: горња граница око 2.500 m у тропима, 1.800–2.000 m у суптропима, 1.200–1.500 m у умереном појасу.
- Постанак: спонтана, настала интервенцијом власти и плански основана насеља (први плански град у Србији – Горњи Милановац).
