Најважније из лекције
План-резиме
-
Облик града
- Градови се шире хоризонтално и вертикално – узрок је урбанизација.
- Спонтано настали делови: уске, кривудаве улице (стари део Београда).
- Плански изграђени делови: широке улице под правим углом (Нови Београд).
- Бразилија – облик авиона; Палманова (Италија) – деветоугао.
-
Унутрашња структура града
- Пословна зона – банке, фирме, продавнице, хотели; у средишту.
- Индустријска зона – фабрике; на периферији.
- Стамбена зона – зграде, солитери, куће.
- Мрежа улица и зелене површине (паркови).
-
Структура концентричних кругова
- Најчешћа у свету: језгро = пословна зона (1), индустријска (2), стамбена (3) – Лондон.
- Даље од језгра – веће социоекономске разлике; периферија личи на село.
-
Град и околни простор
- Град је административни, културни, универзитетски, здравствени и привредни центар.
- Привлачи радну снагу – дневне миграције.
- Храну добија из околног простора (у граду нема обрадивих површина).
- Утицај зависи од величине и броја функција: Ниш, Крагујевац, Нови Сад – мањи простор; Њујорк и Лондон (светске берзе) – друге државе и континенти.
Градови се непрекидно шире хоризонтално и вертикално – то изазива урбанизација. Већина градова има историјски формиран облик, план и структуру.
- Спонтано настали делови града – уске и кривудаве улице (стари део Београда).
- Плански изграђени делови града – широке улице које се секу под правим углом (Нови Београд).
- Бразилија – престоница Бразила, изграђена средином двадесетог века, има облик авиона.
- Палманова (Италија) – правилан деветоугао са тргом у средишту.
Унутрашња структура града – пословна зона, индустријска зона, стамбена зона, мрежа улица и зелене површине.
- Пословна зона – банке, фирме, продавнице, тржни центри, хотели; најчешће у средишту града.
- Индустријска зона – фабрике, предузећа грађевинског материјала; углавном на периферији, наставља се на пословну зону.
- Стамбена зона – зграде, солитери и куће.
- Мрежа улица – повезује зоне.
- Зелене површине – паркови, нарочито у плански изграђеним градовима.
Структура концентричних кругова – најзаступљенији распоред зона у градовима света.
- 1 – градско језгро: пословна зона.
- 2: индустријска зона.
- 3: стамбена зона.
Што смо даље од језгра, то су веће социоекономске разлике; периферија је слабије урбанизована и личи на село.
- Лондон – унутрашња структура у облику концентричних кругова.
Сваки град у већој или мањој мери утиче на своју околину.
- Административни, културни, универзитетски и здравствени центар – судови, позоришта, школе, болнице којих нема у мањим насељима.
- Привредни центар – представништва фирми привлаче радну снагу, па настају миграције, најчешће дневне.
- Снабдевање храном – у граду нема обрадивих површина, па храна стиже из околног простора.
Утицај града зависи од његове величине и броја функција.
- Ниш, Крагујевац, Нови Сад – утичу на мањи околни простор.
- Њујорк и Лондон – светске берзе, утичу и на друге државе и континенте.
Најважније:
- Ширење градова: хоризонтално и вертикално, због урбанизације.
- Облик града: зависи од тога да ли је настао спонтано или по плану.
- Спонтано: уске, кривудаве улице (стари Београд); плански: широке улице под правим углом (Нови Београд).
- Посебни облици: Бразилија у облику авиона, Палманова у облику деветоугла.
- Зоне: пословна (центар), индустријска (периферија), стамбена; повезане мрежом улица, уз зелене површине.
- Концентрични кругови: пословна, па индустријска, па стамбена зона (Лондон).
- Периферија: слабије урбанизована, личи на село.
- Утицај на околину: град је управни, културни, здравствени и привредни центар, привлачи радну снагу (дневне миграције), а храну добија из околине.
- Величина утицаја: Ниш, Крагујевац, Нови Сад – мањи простор; Њујорк и Лондон – цео свет.
