Корице уџбеника

28. Саобраћај, туризам и географски простор

Изабери решење задатка:

Задатак 12

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Саобраћај

    • Најзначајнија делатност терцијарног сектора; од њега зависе пољопривреда, индустрија и друге делатности.
    • Обухвата кретање људи, превоз робе, пренос вести и размену информација.
    • Пример значаја: блокада Суецког канала (март 2021, брод „Евер Гивен“, 7 дана) пореметила је светску трговину.
  2. Подела према територији

    • Унутрашњи – унутар граница државе.
    • Међународни – изван граница државе.
    • Транзитни – прелажење преко држава на путу (нпр. од Мађарске до Немачке); развијен у Србији.
  3. Подела према средини

    • Копнени (најзаступљенији): друмски, железнички, цевоводни.
    • Водени: поморски, речни, каналски, језерски.
    • Ваздушни (најбржи): авионски, хеликоптерски, космичко-ракетни.
  4. Подела према предмету транспорта

    • Путнички – људи; теретни – роба; поштански – пошиљке; информациони – информације.
  5. Саобраћај и животна средина

    • Бржи и квалитетнији превоз на великим удаљеностима, али и велико загађење.
    • Решење: возила на биогориво и електрични погон.
  6. Туризам

    • Путовање и боравак ван места сталног боравка ради одмора, лечења и обиласка знаменитости.
    • Подела: унутрашњи, међународни, транзитни.
    • Природне вредности: планине, језера, реке, термоминерални извори, пећине, клисуре, кањони (нпр. Тара и Дрина).
    • Антропогене вредности: објекти, догађаји, манифестације (нпр. Ајфелов торањ).
    • Троши земљиште, воду, гориво, струју и храну; ствара отпад и загађење.
    • Услов развоја: очувана животна средина.
Саобраћај – делатност која обухвата кретање људи, превоз робе, пренос вести и размену информација.
Саобраћај је најзначајнија делатност терцијарног сектора. Од њега зависе и делатности других сектора, па када његов развој заостаје, долази до застоја у пољопривреди, индустрији и осталим делатностима.
  • У марту 2021. године брод „Евер Гивен“ се попречио у Суецком каналу (веза Црвеног и Средоземног мора). Канал је био блокиран седам дана, стотине бродова су заглављене, а испорука робе у свету је каснила.
  • Унутрашњи саобраћај – одвија се унутар граница једне државе.
  • Међународни саобраћај – превоз робе и путника изван граница једне државе.
  • Транзитни саобраћај – прелажење преко територија држава које леже на путу између полазишта и одредишта.
  • Роба која се превози од Мађарске до Немачке мора да пређе преко територија држава између њих – то је транзитни саобраћај.
  • Србија има развијен транзитни саобраћај јер лежи на путу између средње Европе и југоисточне Европе и Мале Азије.
Копнени саобраћај – најзаступљенији тип саобраћаја.
  • подтипови: друмски, железнички, цевоводни.
Водени саобраћај – саобраћај на мору, рекама, каналима и језерима.
  • подтипови: поморски, речни, каналски, језерски.
Ваздушни саобраћај – најбржи тип превоза.
  • подтипови: авионски (најпознатији), хеликоптерски, космичко-ракетни.
  • Путнички саобраћај – превоз људи.
  • Теретни саобраћај – превоз робе.
  • Поштански саобраћај – превоз пошиљака (писма, пакети).
  • Информациони саобраћај – размена информација.
Развој саобраћаја омогућава бржи и квалитетнији превоз људи, робе и услуга на великим удаљеностима.
Саобраћај је један од великих извора загађености географске средине, па се последњих година улажу велики напори да се смањи испуштање штетних гасова у атмосферу.
  • Развијају се возила која се покрећу на биогориво и електрични погон.
Туризам – путовање и боравак људи ван места сталног боравка, искључиво ради одмора, лечења и обиласка природних и друштвених знаменитости.
Туризам је делатност терцијарног сектора која се развила захваљујући саобраћају.
  • Унутрашњи туризам – у оквиру своје државе.
  • Међународни туризам – ван граница своје државе.
  • Транзитни туризам – пролазак туриста кроз земљу која није њихова крајња дестинација.
Природне туристичке вредности – сви објекти које је створила природа: планине, језера, реке, термоминерални извори, пећине, клисуре, кањони.
Антропогене туристичке вредности – објекти, догађаји и манифестације које организује човек, а које привлаче пажњу туриста.
  • Природна вредност: планина Тара и река Дрина.
  • Антропогена вредност: Ајфелов торањ на обали реке Сене у Паризу.
Туризам је велики потрошач природних ресурса – земљишта, воде, горива, електричне енергије и хране. Негативно утиче кроз притисак на природне ресурсе, живи свет и станишта, стварање отпада и загађење.
Основни услов за даљи развој туризма је одржавање квалитета животне средине на високом нивоу.
Најважније:
  1. Саобраћај: најзначајнија делатност терцијарног сектора – кретање људи, превоз робе, пренос вести и размена информација.
  2. Према територији: унутрашњи, међународни и транзитни саобраћај.
  3. Према средини: копнени (друмски, железнички, цевоводни), водени (поморски, речни, каналски, језерски) и ваздушни (авионски, хеликоптерски, космичко-ракетни).
  4. Према предмету транспорта: путнички, теретни, поштански и информациони саобраћај.
  5. Копнени и ваздушни: копнени саобраћај је најзаступљенији, а ваздушни најбржи.
  6. Саобраћај и средина: велики загађивач, па се развијају возила на биогориво и електрични погон.
  7. Туризам: путовање и боравак ван места сталног боравка ради одмора, лечења и обиласка знаменитости; може бити унутрашњи, међународни и транзитни.
  8. Туристичке вредности: природне (планине, реке, пећине...) и антропогене (објекти, догађаји, манифестације).
  9. Туризам и простор: троши ресурсе и ствара отпад, а његов опстанак зависи од очуване животне средине.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: