Најважније из лекције
План-резиме
-
Географски положај државе
- Положај у односу на територије и природне и друштвене објекте.
- Према континенту, регији, океанима и морима, природној зони.
- Врсте: математичко-, физичко-, економско-, саобраћајно- и друштвено-географски положај.
- Аристотел: најбоље су државе у умереним ширинама, са изласком на море, повезане са суседима.
-
Математичко-географски положај
- Положај на Земљиној површини, одређује се меридијанима и паралелама.
- Србија: приближно 42°–46° с.г.ш. и 19°–23° и.г.д.
-
Физичко-географски положај
- У односу на рељеф, климу, реке, мора, језера.
- Низијске (Мађарска), планинске (Швајцарска), високопланинске (Непал); најчешће и низијске и планинске (Француска).
- Приморске (излаз на море): острвске (Јапан), полуострвске (Италија), комбиноване (Грчка).
- Континенталне – без излаза на море.
-
Економско-географски положај
- У односу на центре економског развоја.
- Показује да ли је држава неразвијена, средњеразвијена или високоразвијена.
-
Саобраћајно-географски положај
- Према главним копненим, воденим и ваздушним путним правцима.
- Србија – изузетно повољан: повезује средњу и западну Европу са југозападном Азијом.
- Коридор 7 (Дунав) и Коридор 10 (Салцбург – Загреб – Београд – Ниш – Скопље; Будимпешта – Београд; Ниш – Софија – Истанбул).
Географски положај државе – њен положај у односу на територије и на природне и друштвене објекте.
- Према континенту – европска, афричка, азијска.
- Према регији – балканска, блискоисточна, балтичка.
- Према океанима и морима – атлантска, пацифичка, средоземна.
- Према природној зони – степска, саванска, пустињска.
Посматрамо математичко-географски, физичко-географски, економско-географски, саобраћајно-географски и друштвено-географски положај.
- Аристотел: најбољи положај имају државе у умереним географским ширинама, са изласком на море и добро повезане са суседима.
Математичко-географски положај – положај државе на Земљиној површини, одређен помоћу меридијана и паралела.
- Србија се налази приближно између 42° и 46° северне географске ширине и 19° и 23° источне географске дужине.
Физичко-географски положај – одређује се у односу на природне објекте (рељеф, клима, реке, мора, језера) који утичу на природне одлике државе.
- Низијске државе – Мађарска.
- Планинске државе – Швајцарска.
- Високопланинске државе – Непал.
- Државе са низијским и планинским рељефом – најчешће; Француска.
Приморске државе – имају излаз на море: острвске (Јапан), полуострвске (Италија), комбиноване (Грчка).
Континенталне државе – немају излаз на море.
Економско-географски положај – положај државе у односу на центре економског развоја.
Показује да ли је држава привредно неразвијена, средњеразвијена или високоразвијена.
Саобраћајно-географски положај – одређује се на основу главних путних праваца (копнених, водених и ваздушних) који пролазе кроз државу.
Србија има изузетно повољан саобраћајно-географски положај – њене саобраћајнице повезују средњу и западну Европу са југозападном Азијом.
- Коридор 7 – Дунавом, од Регензбурга преко Беча, Будимпеште, Новог Сада и Београда кроз Ђердапску клисуру до Црног мора.
- Коридор 10 – Салцбург, Љубљана, Загреб, Београд, Ниш, Скопље; краци Будимпешта – Суботица – Београд и Ниш – Софија – Истанбул.
Најважније:
- Географски положај: положај државе у односу на територије и природне и друштвене објекте.
- Аристотел: најбоље су државе у умереним ширинама, са изласком на море и повезане са суседима.
- Математичко-географски: одређује се меридијанима и паралелама.
- Физичко-географски: према рељефу, клими, рекама, морима и језерима.
- Рељеф: низијске (Мађарска), планинске (Швајцарска), високопланинске (Непал), најчешће мешовите (Француска).
- Море: приморске – острвске (Јапан), полуострвске (Италија), комбиноване (Грчка) – и континенталне.
- Економско-географски: положај у односу на центре економског развоја.
- Саобраћајно-географски: према главним путним правцима; Србија има изузетно повољан положај (коридори 7 и 10).
