Најважније из лекције
План-резиме
- Реке Европе
- Густа речна мрежа – због положаја и климе.
- Извори: Алпи, Карпати, побрђа Источноевропске низије.
- Сливови
- Северни ледени океан: Печора, Северна Двина – често залеђене.
- Атлантски океан (највећи, реке водом најбогатије): Сена, Лоара, Дуро, Тежо, Гвадалквивир; Балтичко море – Западна Двина, Висла, Одра; Северно море – Елба (Лаба), Рајна, Темза.
- Средоземно море: кратке реке које лети пресушују – Ебро, Рона, По, Тибар.
- Црно море: Дунав, Дњепар, Дњестар.
- Каспијско језеро: Волга, Урал.
- Дунав и Волга
- Дунав: 2.857 km, друга по дужини, извире у Шварцвалду, 10 држава, главни градови Беч, Братислава, Будимпешта, Београд; канал Рајна–Мајна–Дунав до Северног мора.
- Волга: најдужа европска река (3.530 km), много вештачких језера због хидроенергетског потенцијала.
- Језера Европе
- Највећи број језера, али мале површине.
- Скандинавија (Ветер, Венер), Алпи (Гарда, Комо, Мађоре, Лугано, Женевско, Боденско), Балкан (Охридско, Преспанско, Скадарско).
- Каспијско језеро – највеће на свету по површини, слана вода, смањује се због испаравања.
- Постанак басена
- Тектонска: Балатон, Охридско, Преспанско.
- Ледничка: Комо, Мађоре, Гарда, Оњега, Ладога.
- Крашка: Скадарско; реликтна: Каспијско; речна; вулканска.
- Значај језера и вештачка језера
- Вода за пиће и наводњавање, електрична енергија, туризам (Мађарска, Швајцарска, Северна Македонија).
Речни слив – област са које све реке отичу ка истом океану, мору или језеру.
Европа има густу речну мрежу захваљујући свом положају и климатским условима. Највише река извире на Алпима, Карпатима и побрђима Источноевропске низије.
- Пет сливова – Северног леденог океана, Атлантског океана, Средоземног мора, Црног мора и Каспијског језера.
Слив Северног леденог океана – најдуже реке су Печора и Северна Двина; због северног положаја често су залеђене.
Слив Атлантског океана – највећи по површини; обухвата и сливове Балтичког, Северног и Норвешког мора. Реке су водом најбогатије.
- Право у Атлантски океан: Сена, Лоара, Дуро, Тежо, Гвадалквивир.
- Балтичко море: Западна Двина, Висла, Одра.
- Северно море: Елба, Рајна, Темза (Елба се у Чешкој зове Лаба).
Слив Средоземног мора – реке кратких токова, које током дугих и топлих лета могу да пресуше: Ебро, Рона, По, Тибар.
Слив Црног мора – Дунав, Дњепар и Дњестар.
Слив Каспијског језера – Волга (најдужа европска река, 3.530 km) и гранична река Урал.
Дуж Волге изграђена су бројна вештачка језера због њеног великог хидроенергетског потенцијала.
Дунав је друга река по дужини у Европи – дуг је 2.857 km. Извире на источним падинама Шварцвалда у Немачкој и улива се у Црно море.
- Десет држава – Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина.
- Четири главна града низводно – Беч, Братислава, Будимпешта, Београд.
- Канал Рајна–Мајна–Дунав – директно повезује Дунав са Северним морем.
Европа има највећи број језера, али она заузимају малу површину.
- Скандинавско полуострво: Ветер, Венер.
- Падине Алпа: Гарда, Комо, Мађоре, Лугано, Женевско, Боденско.
- Балканско полуострво: Охридско, Преспанско, Скадарско.
Подела према постанку басена:
- Тектонска – Балатон, Охридско, Преспанско.
- Глацијална (ледничка) – Комо, Мађоре, Гарда, Оњега, Ладога.
- Крашка – Скадарско.
- Реликтна – Каспијско.
- Речна – на великим равничарским рекама.
- Вулканска.
Каспијско језеро – највеће језеро на свету по површини, са сланом водом (зато се зове и Каспијско море); последњих 20 година се смањује због великог испаравања.
Вештачка језера – језера настала под утицајем човека.
- Вода за пиће и наводњавање.
- Електрична енергија неопходна за рад насеља.
- Туризам – посебно у државама без излаза на море (Мађарска, Швајцарска, Северна Македонија).
Најважније:
- Речна мрежа: Европа има густу речну мрежу; реке извиру највише на Алпима, Карпатима и побрђима Источноевропске низије.
- Сливови: Северног леденог океана, Атлантског океана, Средоземног мора, Црног мора и Каспијског језера.
- Атлантски слив: највећи по површини, реке водом најбогатије (Сена, Лоара, Рајна, Елба, Висла…).
- Средоземни слив: кратке реке које лети пресушују (Ебро, Рона, По, Тибар).
- Волга: најдужа европска река (3.530 km), слив Каспијског језера.
- Дунав: друга по дужини (2.857 km), десет држава, канал Рајна–Мајна–Дунав до Северног мора.
- Каспијско језеро: највеће језеро на свету по површини, слано, реликтно.
- Постанак језера: тектонска, ледничка, крашка, реликтна, речна, вулканска.
- Значај језера: вода за пиће и наводњавање, струја, туризам.
