Корице уџбеника

46. Вегетација Европе

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Нпр. храст, буква, граб, липа, јасен, бреза, топола, врба.

Одговор

Храст, буква, граб, липа, јасен, јавор, бреза, топола, врба, орах, дивљи кестен.

Детаљан одговор

Листопадно дрвеће има широке листове које у јесен одбацује, а у пролеће поново листа. У својој околини најчешће срећем:
  • храст – дрво дугог века, чији је плод жир;
  • букву – гради велике шуме, нарочито на планинама;
  • граб;
  • липу – лепо мирише када цвета, а од њеног цвета се прави чај;
  • јасен и јавор;
  • брезу – препознаје се по белој кори;
  • тополу и врбу – најчешће поред река;
  • орах и дивљи кестен.
Оваквог дрвећа код нас има много јер у Србији преовлађује умереноконтинентална клима, у којој успевају листопадне шуме.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Шта утиче на вегетацију
    • Распоред биљног света зависи од климатских типова и од деловања човека.
    • Европа је густо насељена, па човек мења природну средину ради ширења насеља.
    • Од севера ка југу смењују се вегетациони појасеви.
  2. Поларне области, тундре и тајге
    • Поларне области – без вегетације.
    • Тундре – само маховине и лишајеви; субполарна клима (Исланд, крајњи север Скандинавије и Русије).
    • Тајге – четинарске шуме јужно од тундри (Скандинавија, Финска, север Русије).
  3. Листопадне и мешовите шуме
    • Прекривају највећи део Европе.
    • Везане за атлантску (око 2.000 mm падавина) и умереноконтиненталну климу (око 700 mm).
  4. Степе
    • Травнате области у пределима са континенталном климом (око 500 mm падавина).
    • Северно од Црног мора до Волге, Панонска низија.
  5. Средоземна вегетација
    • Око Средоземног мора; некада шуме храста плутњака и приморског бора.
    • Данас макија – жбунаста, зимзелена вегетација.
    • Узгој маслина, винове лозе и агрума.
  6. Планинска вегетација
    • На високим планинама са планинском климом: Алпи, Карпати, Динариди, Кавказ.
  7. Клима и вегетација – парови
    • Субполарна – тундре; атлантска и умереноконтинентална – листопадне шуме.
    • Континентална – степе; средоземна – средоземна (суптропска) вегетација; планинска – планинска вегетација.
Вегетациони појас – простор на коме преовлађује одређена биљна заједница, условљена климом.
  • Клима – главни чинилац: сваки климатски тип има свој биљни свет.
  • Човек – у густо насељеној Европи мења природну средину ради ширења насеља и тиме утиче на распрострањеност биљака и животиња.
Од севера ка југу клима постаје топлија, па се смењује неколико вегетационих појасева.
  • Природне зоне Европе: тундра, тајга, листопадне и мешовите шуме, степа, средоземна и планинска вегетација.
Поларне области – крајњи север, без вегетације.
Тундре – области у којима због изузетно сурове субполарне климе успевају само маховине и лишајеви.
Тајге – области четинарских шума, јужно од тундри, где су климатски услови нешто повољнији.
Субполарна клима: веома ниске температуре, мало снежних падавина, кратко свеже лето, зима до девет месеци.
  • Тундре: Исланд, север Скандинавског полуострва и Русије.
  • Тајге: Скандинавско полуострво, Финска, север Источноевропске низије до Урала.
Листопадне шуме – прекривају највећи део Европе; карактеристичне су за атлантску и умереноконтиненталну климу.
  • Атлантска клима – свежа лета, благе зиме, око 2.000 mm падавина.
  • Умереноконтинентална клима – умерено топла лета, умерено хладне зиме, око 700 mm падавина; преовлађује и у Србији.
  • Британско острво, Француска, Немачка, Пољска, простор око Москве и Кијева, већи део Балканског полуострва.
Степе – травнате области заступљене у пределима са континенталном климом.
Континентална клима: топла лета, оштре зиме, мало падавина (око 500 mm) због удаљености од Атлантског океана.
  • Простор северно од Црног мора до Волге, Панонска низија, унутрашњост Пиринејског полуострва.
Средоземна (медитеранска) вегетација – вегетација око обала Средоземног мора.
Макија – жбунаста, зимзелена вегетација која је заменила некадашње шуме храста плутњака и приморског бора.
Средоземна клима: топла, жарка и сува лета, благе, кратке и кишовите зиме.
  • Узгој маслина, винове лозе и агрума.
  • Пиринејско полуострво, обале Апенинског полуострва и Јадрана, југ Балканског полуострва.
Планинска вегетација – биљни свет високих планина, где влада планинска клима.
Планинска клима: кратка и блага лета, дуге и оштре зиме са много снега.
  • Алпи, Карпати, Динариди, Кавказ, планине Пиринејског полуострва.
Најважније:
  1. Распоред вегетације: зависи од климатских типова и деловања човека.
  2. Од севера ка југу: поларне области, тундре, тајге, листопадне шуме, степе, средоземна вегетација.
  3. Тундре: маховине и лишајеви, субполарна клима.
  4. Тајге: четинарске шуме јужно од тундри.
  5. Листопадне шуме: највећи део Европе, атлантска и умереноконтинентална клима.
  6. Степе: травнате области у пределима са континенталном климом.
  7. Средоземна вегетација: макија – жбунаста, зимзелена; маслине, винова лоза, агруми.
  8. Планинска вегетација: на високим планинама (Алпи, Карпати, Динариди, Кавказ).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: