Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак часовних зона
- Последица ротације – кретања Земље око замишљене осе.
- Пун круг за 24 сата → Земља се окрене 15° на сат.
- Часовна зона = појас широк 15° у коме важи исто време; укупно 24 зоне.
- Границе зона често прате границе држава.
- Рачунање времена
- Почетна зона је око Гриничког меридијана (Лондон).
- Ка западу одузимамо, ка истоку додајемо по један сат за сваку зону.
- Пример: Лондон 12 часова → Њујорк (−5) 7 часова, Београд (+1) 13 часова.
- Негде разлика није цео сат (нпр. +5½ Индија).
- Када је у Гриничу подне: зона −11 → 1 час, зона +12 → 24 часа (поноћ).
- Државе и часовне зоне
- Србија – једна зона, средњоевропска (+1).
- САД и Руска Федерација – по 11 зона.
- Француска – рекорд, 12 зона (прекоморске територије).
- Датумска граница
- Замишљена линија насупрот Гриничког меридијана, дуж 180. меридијана.
- Скреће да заобиђе насељена острва у Тихом океану.
- Преласком се мења датум; острва западно од ње први дочекују нови дан.
- Ка истоку дан се одузима, ка западу додаје.
- Мали и Велики Диомед: 4 km, разлика 21 сат – острва „Јуче“ и „Сутра“.
- Токио → Хонолулу: полазак 1. јануара, слетање 31. децембра – поново се слави Нова година.
Часовна зона – појас широк 15° у коме на свим местима важи исто време.
Часовне зоне су последица ротације – кретања Земље око своје замишљене осе.
- 24 сата – време за које Земља обиђе пун круг око осе.
- 15° на сат – за толико се Земља окрене за један сат; то је ширина једне зоне.
- 24 часовне зоне – 360° : 15° = 24.
Границе зона нису увек праве линије – често прате границе држава, да би се лакше организовало време унутар државе.
Почетна часовна зона – зона око Гриничког меридијана (Гринич, предграђе Лондона).
- Ка западу – за сваку зону одузимамо један сат (знак −).
- Ка истоку – за сваку зону додајемо један сат (знак +).
На карти часовних зона зоне су обележене од −11 до +12; негде разлика није цео сат (нпр. +5½ у Индији, +3½ у Ирану).
- Лондон (зона 0) – 12 часова; Њујорк (зона −5) – 7 часова; Београд (зона +1) – 13 часова.
Србија је у једној часовној зони – средњоевропској (+1).
- Сједињене Америчке Државе – 11 часовних зона.
- Руска Федерација – 11 часовних зона.
- Француска – рекорд, 12 часовних зона, због многих прекоморских територија (некада велика колонијална сила).
Датумска граница – замишљена линија насупрот Гриничког меридијана; њеним преласком мења се дан (датум).
- Поклапа се са 180. меридијаном, али скреће да би заобишла насељена острва у Тихом океану.
- Острва западно од ње први дочекују нови дан.
- Прелазак ка истоку – дан се одузима; прелазак ка западу – дан се додаје.
- Мали и Велики Диомед: једно острво припада Руској Федерацији, друго САД; удаљена су 4 km, а разлика у времену је 21 сат – острва „Јуче“ и „Сутра“.
- Путници из Токија за Хонолулу полећу 1. јануара, а слећу 31. децембра, па поново славе Нову годину.
Најважније:
- Узрок: часовне зоне настају због ротације Земље око осе.
- Ширина зоне: 15°, јер се Земља за 1 сат окрене за 15° (пун круг за 24 сата).
- Број зона: 24.
- Почетна зона: око Гриничког меридијана; ка западу −1 сат по зони, ка истоку +1 сат.
- Пример: Лондон 12 часова, Њујорк 7 часова, Београд 13 часова.
- Србија: у једној, средњоевропској зони (+1).
- Највише зона: Француска (12), САД и Руска Федерација (по 11).
- Датумска граница: дуж 180. меридијана, заобилази острва у Тихом океану; ту се мења датум.
