Најважније из лекције
План-резиме
- Елементи карте
- Свака карта има математичке, географске и допунске елементе.
- Математички елементи
- Картографска мрежа – паралеле и меридијани на карти.
- Оквир (рам) – спољашњи (дебља линија) и унутрашњи (тања); између њих степени ширине и дужине.
- Размер – однос природних величина и величина на карти; 1 : 3.000.000 = умањено 3.000.000 пута.
- Врсте размера
- Бројни – однос бројева, у mm или cm (1 : 20.000 → 1 mm = 20.000 mm).
- Графички (размерник) – очитавање шестаром: леви крак на нулу, десним читамо растојање.
- Свака карта има оба.
- Рачун: 20.000 · 20 mm = 400.000 mm = 400 m; 1 : 3.000.000 и 30 mm → 90 km.
- Географски елементи
- Географски објекти: физичко-географски (рељеф, реке, мора, језера, земљиште, вегетација) и друштвено-економски (границе, путеви, насеља, становништво, културно-историјски објекти).
- Географски називи – топоними (Србија, Копаоник, Ниш); слова различите величине, облика и боје.
- Допунски елементи
- Назив карте – горе; који део света је приказан.
- Информација о издавачу – горњи десни угао; ко одговара за тачност.
- Легенда – доле; картографски знаци и висинска и дубинска скала.
Свака карта, без обзира на садржај, има математичке, географске и допунске елементе.
- Математички – картографска мрежа, оквир (рам), размер.
- Географски – географски објекти и географски називи.
- Допунски – назив карте, информација о издавачу, легенда.
Картографска мрежа – паралеле и меридијани пренети са глобуса на карту.
Оквир (рам) карте – две линије које ограничавају географски садржај карте.
- Спољашњи оквир – спољашња, дебља линија.
- Унутрашњи оквир – унутрашња, тања линија.
- Између њих су бројеви степени географске ширине и дужине.
Размер карте – однос између природних величина и величина на карти.
- 1 : 3.000.000 – садржај на карти умањен је 3.000.000 пута у односу на природну величину.
Бројни размер – размер изражен односом бројева, у милиметрима (mm) или центиметрима (cm).
Графички размер (размерник) – подељена линија помоћу које се лако очитава право растојање у природи.
Свака карта садржи оба размера.
- Рачунање – растојање на карти помножимо бројем из размера.
- Очитавање – отвор шестара пренесемо на размерник: леви крак на нулу, десним очитамо растојање.
- 1 : 20.000 и 20 mm на карти: 20.000 · 20 mm = 400.000 mm = 400 m.
- 1 : 3.000.000 и 30 mm на карти: 90.000.000 mm = 90 km.
Географски објекти – објекти приказани на карти.
- Физичко-географски – рељеф, реке, мора, језера, земљиште, вегетација.
- Друштвено-економски – границе држава, путеви, насеља, становништво, културно-историјски објекти.
Топоними – географски називи, односно имена географских елемената; исписују се словима различите величине, облика и боје.
- Топоними: Србија, Копаоник, Ниш.
- Физичко-географски објекти око Крушевца: Јухор, Ртањ, Јастребац, Расина, Сталаћка клисура.
Назив карте – најчешће у горњем делу карте; говори који део света је приказан.
Информација о издавачу – најчешће у горњем десном углу; говори ко је одговоран за тачност садржаја.
Легенда – углавном у доњем делу карте; садржи картографске знаке и висинску и дубинску скалу.
- Називи карата: Европа, Балканско полуострво, Србија.
- Уз легенду је често исписан и размер (нпр. 1 : 64 000 000 и размерник у km).
Најважније:
- Три групе: математички, географски и допунски елементи.
- Математички: картографска мрежа, оквир (спољашњи и унутрашњи) и размер.
- Размер: однос природних величина и величина на карти.
- Врсте размера: бројни (1 : 20.000) и графички (размерник); свака карта има оба.
- Рачунање растојања: растојање на карти × број из размера (20.000 · 20 mm = 400 m).
- Географски: географски објекти (физичко-географски и друштвено-економски) и географски називи.
- Топоними: географски називи, нпр. Србија, Копаоник, Ниш.
- Допунски: назив карте, информација о издавачу, легенда.
- Легенда: картографски знаци и висинска и дубинска скала.
