Корице уџбеника

8. Картографски знакови и методе за представљање рељефа на карти

Изабери решење задатка:

Задатак 11

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Картографски знакови

    • Графички елементи (тачке, линије, слова, бројеви) којима се на карти приказују географски објекти.
    • Њихово значење објашњава легенда.
  2. Подела знакова према облику

    • Контурни – простирање објеката: континенти, океани, мора, језера, баре, зелене површине, мочваре.
    • Линијски – путеви, железничке пруге, државне и покрајинске границе, реке.
    • Ванразмерни – црква, споменик, манастир, аеродром, пећина, рудник, бања; показују само положај, не и површину.
  3. Метод изохипси и изобате

    • Изохипсе – затворене линије које повезују тачке истих надморских висина.
    • Мањи размак између изохипси = већи нагиб терена.
    • Изобате – затворене линије које повезују тачке исте дубине (дно океана, мора, језера).
  4. Метод боја (хипсометријска скала)

    • Најзаступљенији метод, најчешће заједно са изохипсама.
    • Зелена – низије до 200 m (нижа = тамнија зелена).
    • Смеђа – висије изнад 200 m (виша = тамнија смеђа).
    • Плава – дубине (тамнија плава = веће дубине).
    • Боје се читају на висинској и дубинској скали у легенди.
  5. Метод шрафирања и метод сенчења

    • Шрафирање – кратке линије; краће и тамније шрафе = већи нагиб; ређе се користи.
    • Сенчење – допунски метод; израженија сенка = стрмија падина.
Картографски знакови – графички елементи (тачке, линије, слова, бројеви) којима се на карти приказују географски објекти; објашњени су у легенди.
Без познавања знакова карта се не може читати, као што се текст не може читати без познавања слова.
Према облику деле се у три групе: контурне, линијске и ванразмерне.
  • Контурни знакови – приказују простирање објеката: континената, океана, мора, бара, језера, зелених површина.
  • Линијски знакови – линије за путеве, границе и реке.
  • Ванразмерни знакови – симболи за споменике, цркве, манастире, аеродроме; показују само положај објекта, а не и његову површину.
  • Линијски: ауто-пут, главни пут, железничка пруга, државна граница, покрајинска граница, река.
  • Контурни: водена површина, мочварно земљиште, корални спрудови.
  • Ванразмерни: црква, споменик, гранични прелаз, пећина, рудник, бања, аеродром.
Картографске методе – начини приказивања узвишења и удубљења (рељефа) на карти: изохипси, боја, сенчења и шрафирања.
Изохипсе – затворене кружне линије које повезују тачке истих надморских висина.
Што је размак између изохипси мањи, нагиб терена је већи, и обрнуто.
Изобате – затворене кружне линије које повезују тачке исте дубине; приказују рељеф дна океана, мора и језера.
  • На слици у уџбенику изохипсе су на сваких 20 m, а дебље линије носе ознаке 500, 600, 700, 800, 900 и 1000 m.
Метод боја (хипсометријска скала) – сваки висински појас има одређену боју; најзаступљенији метод, најчешће у комбинацији са изохипсама.
  • Зелена – низије до 200 m; што је висина мања, зелена је тамнија.
  • Смеђа – висије изнад 200 m; што је висина већа, смеђа је тамнија.
  • Плава – дубине океана, мора и језера; што је плава тамнија, дубина је већа.
Боје се читају помоћу висинске и дубинске скале у легенди.
  • Висинска скала на карти Европе: 0, 200, 500, 1000, 2000, 3000, 4000, 5000 m и вечити лед; дубинска скала: 200, 1000, 2000 и 4000 m.
Метод шрафирања – нагиб се истиче кратким линијама (шрафама); што су шрафе краће и тамније, нагиб је већи. Ређе се користи.
Метод сенчења – допунски метод за истицање нагиба; што је сенчење израженије, нагиб је већи.
Изохипсе и боје показују висину терена, а шрафе и сенчење истичу стрмину падина.
Најважније:
  1. Картографски знакови: тачке, линије, слова и бројеви којима се приказују географски објекти; објашњени су у легенди.
  2. Подела по облику: контурни, линијски и ванразмерни знакови.
  3. Контурни: показују простирање (језера, мора, зелене површине).
  4. Линијски: путеви, пруге, границе, реке.
  5. Ванразмерни: положај малих објеката (црква, споменик, аеродром), без њихове површине.
  6. Изохипсе: линије истих надморских висина; што су ближе, терен је стрмији.
  7. Изобате: линије исте дубине на дну мора, океана и језера.
  8. Метод боја: зелена до 200 m, смеђа изнад 200 m, плава за дубине – најзаступљенији метод.
  9. Шрафирање и сенчење: истичу нагиб терена; сенчење је допунски метод.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: