Корице уџбеника

7.3. Природне карактеристике Европе

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Ивична мора су на ободу копна и широко отворена ка океану, а унутрашња дубоко продиру у копно и са океаном су повезана уским мореузима.

Одговор

Ивична мора су на ободу континента и широко су повезана са океаном (нпр. Баренцово, Северно море). Унутрашња мора дубоко залазе у копно и са океаном су повезана само уским мореузима (нпр. Средоземно, Балтичко, Црно море).

Детаљан одговор

Ивична мора налазе се на ободу (ивици) континента. Са океаном су повезана широким пролазима, а од њега су само делимично одвојена острвима или полуострвима. Таква су, на пример, Баренцово и Печорско море у Северном леденом океану и Северно море у Атлантском океану.Унутрашња мора дубоко залазе у копно и скоро са свих страна окружена су копном. Са океаном или са другим морем повезана су само уским мореузима. Таква су Средоземно море (са Атлантским океаном повезује га Гибралтарски мореуз), Балтичко, Црно и Мраморно море.Разлика је, дакле, у положају према копну и у вези са океаном: ивична мора су широко отворена ка океану, а унутрашња су с њим повезана само преко уских мореуза.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Обале Европе
    • Најразуђеније обале од свих континената
    • Северни ледени океан: Баренцово, Печорско, Бело море, полуострво Кола, Свалбард
    • Највећа мора: Северно (нафта, гас, риба), Балтичко, Средоземно, Црно
    • Полуострва: Скандинавско (фјордови), Јиланд, Пиринејско, Апенинско, Балканско
    • Острва: Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија (највеће у Средоземљу), Крит
    • Мореузи: Гибралтарски, Отрантска врата, Дарданели, Босфор, Керчки, Ла Манш
  2. Рељеф
    • Средња висина 300 m; Елбрус 5.642 m (Кавказ); најнижа тачка –28 m (ушће Волге)
    • Језгро: Балтички штит и Руска плоча
    • Раседне планине: Скандинавске, Централни масив, Шварцвалд, Судети, Урал, Родопи, Олимп
    • Набране планине (млађе, више): Пиринеји, Алпи, Карпати, Балкан, Кавказ; Апенини, Динариди
    • Вулкани: Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи, Вулкано
    • Низије 60 %; највећа Источноевропска (чернозем); Панонска, Влашка, Падска
  3. Клима
    • Фактори: географска ширина, копно и море, морске струје, рељеф, ваздушни притисак
    • Голфска струја + западни ветрови доносе топлу и влажну атлантску климу
    • Азорски антициклон (суво лето), сибирски (хладна зима), Исландски циклон (падавине)
    • Шест типова: атлантска, средоземна, континентална, умерено-континентална, субполарна, планинска
  4. Биљни свет
    • Ширинска зоналност: тундра → тајга → мешовите шуме → степа
    • Југ: средоземна вегетација и макија; на планинама планинска вегетација
  5. Воде на копну
    • Сливови: Атлантског океана (највећи; Рајна, Висла, Сена, Лоара), Северног леденог океана, Средоземног мора, Црног мора, Каспијског језера
    • Волга 3.688 km – најдужа, у Каспијско језеро; Дунав 2.850 km – 10 држава, у Црно море
    • Рајна – Ротердам; канал Рајна–Мајна–Дунав спаја Атлантски океан и Црно море
    • Језера: тектонска, ледничка, речна, крашка, реликтна, вештачка; највећа Каспијско, Ладога, Оњега
Разуђеност обале – Европа има најразуђеније обале од свих континената: много мора, залива, мореуза, полуострва и острва.
  • Северни ледени океан – Баренцово, Печорско и Бело море; полуострво Кола; Свалбард, Нова земља, Земља Фрање Јосифа.
  • Атлантски океан – Северно (риба, нафта, гас), Балтичко, Средоземно и Црно море; Килски канал, Скагерак и Категат спајају Северно и Балтичко.
  • Полуострва – Скандинавско и Јиланд на северу; Пиринејско, Апенинско и Балканско на југу.
  • Острва – Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија (највеће у Средоземљу), Сардинија, Корзика; Крит.
Фјордови – уски заливи на западној обали Скандинавије, потопљене ледничке долине.
Мореузи: Гибралтарски (Атлантски океан – Средоземно море), Отрантска врата (Јадранско – Јонско), Дарданели (Егејско – Мраморно), Босфор (Мраморно – Црно), Керчки (Црно – Азовско море), Ла Манш и Доверски.
  • Јадран: Крк, Хвар, Брач, Истра, Пељешац. Егејско море: око 3.100 острва, Халкидики, Атика, Пелопонез.
Средња висина 300 m; највиша тачка Елбрус (5.642 m) на Кавказу; најнижа –28 m, на ушћу Волге у Каспијско језеро.
Балтички штит и Руска плоча – најстарији делови и језгро Европе, од веома старих магматских и метаморфних стена.
Раседне (громадне) планине – настале спуштањем и издизањем блокова; старе, снижене, заобљених врхова: Скандинавске, Централни масив, Шварцвалд, Судети, Урал, Родопи, Олимп.
Набране (веначне) планине – млађе и више, настале подвлачењем афричке плоче под евроазијску; још се издижу.
  • Северни систем – Пиринеји, Алпи, Карпати, преко Балкана до Кавказа.
  • Јужни систем – Апенини, Динариди, Шарско-пиндске планине.
Вулкани – Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи, Вулкано; прате их земљотреси.
Низије – 60 % Европе; највећа Источноевропска (чернозем), затим Западноевропска, Прибалтичка, Панонска и Влашка (на месту језера и мора), Падска (од речних наноса).
Климатски фактори – географска ширина, распоред копна и мора, морске струје, рељеф, подручја високог и ниског притиска.
Континенталност – даље од мора лета су топлија, зиме хладније, а падавина мање.
Голфска струја – топла струја која загрева западну и северну Европу; стални западни ветрови доносе атлантску влагу.
  • Азорски антициклон – лети суво и ведро.
  • Сибирски антициклон – зими суво и веома хладно.
  • Исландски циклон – нестабилно време, обилне падавине.
  • Атлантска – благе зиме, свежа лета, падавине целе године (Париз).
  • Средоземна – топла сушна лета, благе кишовите зиме (Рим).
  • Континентална – топла лета, хладне зиме, мало падавина (Москва).
  • Умерено-континентална (прелазна), субполарна (дуге хладне зиме) и планинска.
Ширинска зоналност – смена биљног покривача са климом, зависно од географске ширине, без оштрих граница.
  • Тундра – север, субполарна клима.
  • Тајге – четинарске шуме, јужно од тундре.
  • Мешовите листопадно-четинарске шуме.
  • Степе – континентална клима; данас углавном обрађене.
  • Средоземна вегетација – зимзелене шуме (бор, чемпрес) и макија, густо шибље.
  • Планинска вегетација.
Речна мрежа је густа и разграната, без веома дугих река; изворишта су Алпи и Валдајско побрђе.
  • Слив Атлантског океана – највећи: Висла, Одра, Нева, Рајна, Лаба, Темза, Сена, Лоара, Тежо.
  • Слив Северног леденог океана – Северна Двина, Печора.
  • Слив Средоземног мора – Ебро, Рона, По, Неретва, Вардар.
  • Слив Црног мора – Дунав, Дњестар, Дњепар; Дон у Азовско море.
  • Каспијски слив – Волга и Урал.
Волга – најдужа река Европе (3.688 km); тече кроз Руску Федерацију у Каспијско језеро.
Дунав – друга по дужини (2.850 km); извире у Шварцвалду, тече кроз 10 држава у Црно море.
Рајна – најважнија река атлантског слива; на ушћу Ротердам; канал Рајна–Мајна–Дунав спаја Атлантски океан и Црно море.
Језера: тектонска (Охридско, Балатон), ледничка (Гарда, Ладога, Оњега), речна (Обедска бара), крашка (Скадарско), реликтна (Каспијско), вештачка. Највећа: Каспијско, Ладога, Оњега.
Најважније:
  1. Обале: најразуђеније међу континентима; фјордови у Скандинавији.
  2. Мореузи: Гибралтарски, Босфор и Дарданели – граница према Африци и Азији.
  3. Рељеф: Елбрус 5.642 m, ушће Волге –28 m; језгро Балтички штит и Руска плоча.
  4. Планине: раседне (старе), набране (млађе, више – Алпи, Карпати), вулкани.
  5. Низије: 60 % површине; највећа Источноевропска.
  6. Клима: Голфска струја и западни ветрови; шест климатских типова.
  7. Биљни свет: тундра, тајга, мешовите шуме, степа, макија.
  8. Реке: Волга најдужа, Дунав друга, Рајна најважнија; највећи слив Атлантског океана.
  9. Језера: највећа Каспијско, Ладога и Оњега.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: