Најважније из лекције
План-резиме
- Обале Европе
- Најразуђеније обале од свих континената
- Северни ледени океан: Баренцово, Печорско, Бело море, полуострво Кола, Свалбард
- Највећа мора: Северно (нафта, гас, риба), Балтичко, Средоземно, Црно
- Полуострва: Скандинавско (фјордови), Јиланд, Пиринејско, Апенинско, Балканско
- Острва: Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија (највеће у Средоземљу), Крит
- Мореузи: Гибралтарски, Отрантска врата, Дарданели, Босфор, Керчки, Ла Манш
- Рељеф
- Средња висина 300 m; Елбрус 5.642 m (Кавказ); најнижа тачка –28 m (ушће Волге)
- Језгро: Балтички штит и Руска плоча
- Раседне планине: Скандинавске, Централни масив, Шварцвалд, Судети, Урал, Родопи, Олимп
- Набране планине (млађе, више): Пиринеји, Алпи, Карпати, Балкан, Кавказ; Апенини, Динариди
- Вулкани: Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи, Вулкано
- Низије 60 %; највећа Источноевропска (чернозем); Панонска, Влашка, Падска
- Клима
- Фактори: географска ширина, копно и море, морске струје, рељеф, ваздушни притисак
- Голфска струја + западни ветрови доносе топлу и влажну атлантску климу
- Азорски антициклон (суво лето), сибирски (хладна зима), Исландски циклон (падавине)
- Шест типова: атлантска, средоземна, континентална, умерено-континентална, субполарна, планинска
- Биљни свет
- Ширинска зоналност: тундра → тајга → мешовите шуме → степа
- Југ: средоземна вегетација и макија; на планинама планинска вегетација
- Воде на копну
- Сливови: Атлантског океана (највећи; Рајна, Висла, Сена, Лоара), Северног леденог океана, Средоземног мора, Црног мора, Каспијског језера
- Волга 3.688 km – најдужа, у Каспијско језеро; Дунав 2.850 km – 10 држава, у Црно море
- Рајна – Ротердам; канал Рајна–Мајна–Дунав спаја Атлантски океан и Црно море
- Језера: тектонска, ледничка, речна, крашка, реликтна, вештачка; највећа Каспијско, Ладога, Оњега
Разуђеност обале – Европа има најразуђеније обале од свих континената: много мора, залива, мореуза, полуострва и острва.
- Северни ледени океан – Баренцово, Печорско и Бело море; полуострво Кола; Свалбард, Нова земља, Земља Фрање Јосифа.
- Атлантски океан – Северно (риба, нафта, гас), Балтичко, Средоземно и Црно море; Килски канал, Скагерак и Категат спајају Северно и Балтичко.
- Полуострва – Скандинавско и Јиланд на северу; Пиринејско, Апенинско и Балканско на југу.
- Острва – Велика Британија, Исланд, Ирска; Сицилија (највеће у Средоземљу), Сардинија, Корзика; Крит.
Фјордови – уски заливи на западној обали Скандинавије, потопљене ледничке долине.
Мореузи: Гибралтарски (Атлантски океан – Средоземно море), Отрантска врата (Јадранско – Јонско), Дарданели (Егејско – Мраморно), Босфор (Мраморно – Црно), Керчки (Црно – Азовско море), Ла Манш и Доверски.
- Јадран: Крк, Хвар, Брач, Истра, Пељешац. Егејско море: око 3.100 острва, Халкидики, Атика, Пелопонез.
Средња висина 300 m; највиша тачка Елбрус (5.642 m) на Кавказу; најнижа –28 m, на ушћу Волге у Каспијско језеро.
Балтички штит и Руска плоча – најстарији делови и језгро Европе, од веома старих магматских и метаморфних стена.
Раседне (громадне) планине – настале спуштањем и издизањем блокова; старе, снижене, заобљених врхова: Скандинавске, Централни масив, Шварцвалд, Судети, Урал, Родопи, Олимп.
Набране (веначне) планине – млађе и више, настале подвлачењем афричке плоче под евроазијску; још се издижу.
- Северни систем – Пиринеји, Алпи, Карпати, преко Балкана до Кавказа.
- Јужни систем – Апенини, Динариди, Шарско-пиндске планине.
Вулкани – Везув, Етна, Хекла, Санторини, Стромболи, Вулкано; прате их земљотреси.
Низије – 60 % Европе; највећа Источноевропска (чернозем), затим Западноевропска, Прибалтичка, Панонска и Влашка (на месту језера и мора), Падска (од речних наноса).
Климатски фактори – географска ширина, распоред копна и мора, морске струје, рељеф, подручја високог и ниског притиска.
Континенталност – даље од мора лета су топлија, зиме хладније, а падавина мање.
Голфска струја – топла струја која загрева западну и северну Европу; стални западни ветрови доносе атлантску влагу.
- Азорски антициклон – лети суво и ведро.
- Сибирски антициклон – зими суво и веома хладно.
- Исландски циклон – нестабилно време, обилне падавине.
- Атлантска – благе зиме, свежа лета, падавине целе године (Париз).
- Средоземна – топла сушна лета, благе кишовите зиме (Рим).
- Континентална – топла лета, хладне зиме, мало падавина (Москва).
- Умерено-континентална (прелазна), субполарна (дуге хладне зиме) и планинска.
Ширинска зоналност – смена биљног покривача са климом, зависно од географске ширине, без оштрих граница.
- Тундра – север, субполарна клима.
- Тајге – четинарске шуме, јужно од тундре.
- Мешовите листопадно-четинарске шуме.
- Степе – континентална клима; данас углавном обрађене.
- Средоземна вегетација – зимзелене шуме (бор, чемпрес) и макија, густо шибље.
- Планинска вегетација.
Речна мрежа је густа и разграната, без веома дугих река; изворишта су Алпи и Валдајско побрђе.
- Слив Атлантског океана – највећи: Висла, Одра, Нева, Рајна, Лаба, Темза, Сена, Лоара, Тежо.
- Слив Северног леденог океана – Северна Двина, Печора.
- Слив Средоземног мора – Ебро, Рона, По, Неретва, Вардар.
- Слив Црног мора – Дунав, Дњестар, Дњепар; Дон у Азовско море.
- Каспијски слив – Волга и Урал.
Волга – најдужа река Европе (3.688 km); тече кроз Руску Федерацију у Каспијско језеро.
Дунав – друга по дужини (2.850 km); извире у Шварцвалду, тече кроз 10 држава у Црно море.
Рајна – најважнија река атлантског слива; на ушћу Ротердам; канал Рајна–Мајна–Дунав спаја Атлантски океан и Црно море.
Језера: тектонска (Охридско, Балатон), ледничка (Гарда, Ладога, Оњега), речна (Обедска бара), крашка (Скадарско), реликтна (Каспијско), вештачка. Највећа: Каспијско, Ладога, Оњега.
Најважније:
- Обале: најразуђеније међу континентима; фјордови у Скандинавији.
- Мореузи: Гибралтарски, Босфор и Дарданели – граница према Африци и Азији.
- Рељеф: Елбрус 5.642 m, ушће Волге –28 m; језгро Балтички штит и Руска плоча.
- Планине: раседне (старе), набране (млађе, више – Алпи, Карпати), вулкани.
- Низије: 60 % површине; највећа Источноевропска.
- Клима: Голфска струја и западни ветрови; шест климатских типова.
- Биљни свет: тундра, тајга, мешовите шуме, степа, макија.
- Реке: Волга најдужа, Дунав друга, Рајна најважнија; највећи слив Атлантског океана.
- Језера: највећа Каспијско, Ладога и Оњега.
