Најважније из лекције
Отпад: Материјал који се одбацује; класификује се према пореклу, саставу и токсичности (опасан, безопасан, инертан).
Медицински отпад: Доминантно инфективни отпад уз око \(5\,\%\) хемијског отпада; захтева специјално руковање, означене контејнере и претходни третман пре трајног одлагања.
Био-отпад: Биолошки разградив материјал из хране, паркова и пољопривреде; микроорганизми га разграђују у компоненте погодне за компост.
Органски загађивачи: Пестициди (DDT), полихлоровани бифенили (PCB), синтетичке боје, диоксини и фурани – одликују се перзистентношћу, токсичношћу и биоакумулацијом.
Хијерархија управљања отпадом: Смањење настанка (превенција) \(\rightarrow\) Рециклажа \(\rightarrow\) Прерада/компостирање \(\rightarrow\) Санитарно депоновање.
Медицински отпад: Доминантно инфективни отпад уз око \(5\,\%\) хемијског отпада; захтева специјално руковање, означене контејнере и претходни третман пре трајног одлагања.
Био-отпад: Биолошки разградив материјал из хране, паркова и пољопривреде; микроорганизми га разграђују у компоненте погодне за компост.
Органски загађивачи: Пестициди (DDT), полихлоровани бифенили (PCB), синтетичке боје, диоксини и фурани – одликују се перзистентношћу, токсичношћу и биоакумулацијом.
Хијерархија управљања отпадом: Смањење настанка (превенција) \(\rightarrow\) Рециклажа \(\rightarrow\) Прерада/компостирање \(\rightarrow\) Санитарно депоновање.
Отпад је сваки материјал или предмет настао током обављања производне, услужне или друге делатности, као и предмет искључен из употребе или потрошње, који се са становишта корисника више не може користити и мора се одбацити.
Отпад се класификује према више критеријума:
- Према месту настанка: комунални, медицински, ветеринарски, индустријски, пољопривредни итд.
- Према саставу: папир, стакло, пластика, текстил, отпадна уља, метали, органске и неорганске супстанце.
- Према опасности и токсичности:
- Опасан отпад – има једно или више токсичних, заразних, запаљивих или експлозивних својстава.
- Безопасан отпад – не угрожава директно животну средину и здравље људи.
- Инертан отпад – не подлеже значајним физичким, хемијским или биолошким променама.
Како се према токсичности класификује отпад?
Према токсичности, сав отпад се класификује на опасан, безопасан и инертан.
Медицински и ветеринарски отпад обухвата сав отпад настао у здравственим и ветеринарским установама, апотекама, дијагностичким лабораторијама, центрима за дијализу, ординацијама и козметичким салонима при пружању здравствене заштите и услуга.
Највећи део медицинског отпада чини инфективни отпад, док око \(5\,\%\) чини хемијски отпад. Због ризика од заразе и токсичности, овај отпад захтева посебан третман и строго поштовање законских прописа.
Главне компоненте медицинског отпада:
- Културе и раствори инфективних агенаса;
- Искоришћене епрувете, шприцеви, скалпели и оштри предмети;
- Телесне течности и контаминирани материјали из карантина;
- Лекови, вакцине и серуми са истеклим роком трајања;
- Хемикалије: дезинфекциона средства, растварачи, киселине, базе, као и гасови за стерилизацију (нпр. етилен-оксид).
Опасан медицински отпад мора се сакупљати на самом месту настанка у посебно означене контејнере и кесе одговарајућих боја (нпр. жуте кантице са знаком за биолошку опасност за оштре предмете), након чега се стерилише, обрађује или трајно одлаже.
Који део медицинског отпада чини хемијски отпад и шта у њега спада?
Хемијски отпад чини око \(5\,\%\) укупног медицинског отпада. У њега спадају лекови и серуми са истеклим роком, дезинфекциона средства, средства за чишћење, органски растварачи, киселине, базе и гасови за стерилизацију као што је етилен-оксид.
Био-отпад је биолошки разградив отпад из башта и паркова, кухињски и прехрамбени отпад из домаћинстава, ресторана, угоститељских објеката и објеката прехрамбене индустрије.
Производња хране је одговорна за чак око \(25\,\%\) глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште због велике потрошње енергије из фосилних горива. Процењује се да се чак једна четвртина произведене хране баци.
Биоразградив отпад могу да разграде микроорганизми путем метаболичких процеса и да га претворе у безопасне једињења која се враћају у ланце исхране (нпр. стварање компоста).
| Врста отпада | Оквирно време разградње |
|---|---|
| Јабука (органски остаци) | \(1\text{--}2\) месеца |
| Картонска кутија | око \(2\) месеца |
| Памучна тканина | око \(5\) месеци |
| Пластична амбалажа | више стотина месеци (више деценија) |
| Стаклена боца | практично се не разграђује |
Зашто се биоразградив отпад сматра еколошки прихватљивим уколико се њиме правилно управља?
Зато што га микроорганизми метаболичким путевима претварају у једноставне супстанце и хумус (компост) које се природно поново укључују у ланце исхране и биолошке циклусе, без дуготрајног загађења.
DDT и перзистентни пестициди – Токсична органска једињења отпорна на биолошку и хемијску разградњу. Липофилна су (растворљива у мастима и уљима), пролазе кроз ћелијске мембране и акумулирају се у ткивима (биоакумулација). Због испарљивости преносе се ветром на велике удаљености.
Полихлоровани бифенили (PCB) – Синтетска ароматична хлорована једињења која су се користила као изолатори у трансформаторима, лаковима и инсектицидима. Врло су постојана, акумулирају се у живим организмима и у већини земаља су забрањена.
Синтетске органске (азо) боје – Користе се масовно у текстилној индустрији. Доспевају у отпадне воде; многе од њих су постојане, токсичне и канцерогене. За њихово уклањање из воде користи се биоремедијација.
Диоксини и фурани – Изузетно токсични и канцерогени нуспроизводи који настају непотпуним сагоревањем хлорованих органских једињења (нпр. у неадекватним спалионицама отпада). У организам најчешће доспевају храном.
Уклањање фенола из отпадних индустријских вода:
Феноли из рафинерија и фармацеутске индустрије уклањају се каталитичком или фотохемијском оксидацијом.
Феноли из рафинерија и фармацеутске индустрије уклањају се каталитичком или фотохемијском оксидацијом.
Фенол се благо оксидује до дихидроксилних фенола (нпр. катехол – \(1,2\text{-дихидроксибензен}\)).
Дихидроксилни феноли се даље оксидују до хинона.
Хинони се даље разграђују до безопасних малих молекула и уобичајених метаболита.
Која својства чине пестицид DDT опасном загађујућом супстанцом чак и у подручјима где никада није коришћен?
DDT је хемијски постојан (отпоран на разградњу) и има одређену испарљивост, што му омогућава да се ваздушним струјама преноси на хиљаде километара удаљености. Поред тога, липофилан је и пролази кроз ћелијске мембране, изазивајући биоакумулацију у живим бићима.
Управљање отпадом обухвата скуп мера и поступака: превенцију настанка, смањење количина, сакупљање, безбедан транспорт, складиштење, третман, рециклажу и коначно одлагање.
Хијерархија управљања отпадом (од најпожељнијег ка најмање пожељном решењу):
- Смањење количине отпада на извору (превенција): Најефикаснија мера која спречава настанак отпада.
- Рециклажа отпада: Поновна прерада материјала (стакло, папир, метали, поједине пластике) за нову производњу.
- Прерада отпада (третман): Компостирање био-отпада, термички третман (инцинерација/спаљивање под контролисаним условима уз добијање енергије).
- Депоновање: Најмање пожељна опција; одлагање на уређене санитарне депоније уз мере заштите земљишта и подземних вода.
Савремени модел управљања отпадом заснива се на циркуларној економији, где се сировине и производи одржавају у употреби што је дуже могуће, а отпад постаје ресурс за нове процесе.
Зашто неконтролисане (дивље) депоније представљају велику опасност за животну средину?
Незаштићене депоније испуштају штетне процедне воде које загађују подземне воде и земљиште, ослобађају гасове у ваздух, а услед хемијских реакција унутар депоније могу настати нова токсична једињења, знатно опаснија од првобитно одбачених супстанци.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Разврстајте наведене врсте отпада на биоразградив и био-неразградив отпад: остаци поврћа, стаклена тегла, картонска кутија, полиетиленска кеса, памучна мајица.
- Биоразградив отпад: остаци поврћа, картонска кутија, памучна мајица (природни материјали које микроорганизми могу разградити).
- Био-неразградив отпад: стаклена тегла, полиетиленска кеса (синтетски и минерални материјали отпорни на биоразградњу).
Задатак 2 (средњи): Које су специфичности управљања медицинским отпадом у односу на обичан комунални отпад и зашто се он не сме одлагати на стандардне депоније?
Медицински отпад садржи висок проценат инфективног материјала (патогене бактерије, вирусе), као и опасне хемикалије (цитостатике, дезинфицијенсе, етилен-оксид) и оштре предмете. Одлагање таквог отпада на стандардне депоније довело би до ширења заразних болести, повређивања људи и животиња, као и контаминације земљишта и вода. Зато се он мора одлагати у посебно обележене судове, стерилисати (аутоклавирањем) или спаљивати у специјализованим пећима.
Задатак 3 (средњи): Наведите барем три значајне групе органских загађујућих супстанци које се могу наћи у индустријском и комуналном отпаду и објасните њихову штетност.
- Хлоровани пестициди (нпр. DDT): Перзистентни, биоакумулативни и токсични за нервни и репродуктивни систем.
- Полихлоровани бифенили (PCB): Индустријска ароматична једињења, отпорна на разградњу, канцерогена и токсична.
- Диоксини и фурани: Настају неадекватним спаљивањем органског отпада, изузетно су токсични чак и у траговима и имају канцерогено дејство.
Задатак 4 (тежак): Објасните принцип хијерархије управљања отпадом на примеру пластичне амбалаже за воду. Које активности одговарају сваком нивоу пирамиде управљања отпадом?
- Смањење на извору (превенција): Коришћење стаклене или вишекратне металне флашице за воду уместо куповине једнократних пластичних флаша.
- Рециклажа: Сакупљање иселектоване PET амбалаже и њено топљење/прерада у нове пластичне грануле за производњу текстилних влакана или нове амбалаже.
- Прерада (третман): Термички третман (инцинерација) нерециклабилне пластике уз повраћај топлотне и електричне енергије.
- Депоновање: Одлагање неискоришћених остатака на санитарну депонију (најмање пожељно, јер пластици треба више стотина година да се деградира).
