Најважније из лекције
План-резиме
- Апсолутизам
- Владар има неограничену (апсолутну) власт; „божји изабраник на Земљи“.
- Европа XVI–XVIII век: Шпанија, Француска, Енглеска, Аустрија, Русија, Пруска.
- Централизам, велика војска, високи порези.
- У средњем веку власт су ограничавали феудалци, скупштине и црква.
- Шпанија и Хабзбурзи
- Карло V (1516–1556) – краљ Шпаније и цар Светог римског царства; царство у коме „сунце никада не залази“.
- „Златно доба Шпаније“; злато и сребро из Америке.
- После њега – шпански и аустријски део.
- Филип II – пораз шпанске флоте 1588, почетак слабљења.
- Француска
- Луј XIV (1643–1715), „краљ Сунце“, Версај.
- Централизована држава, јака војска, потчињено племство.
- Најмоћнија држава Европе крајем XVII века; ратови против Енглеске, Аустрије и Низоземске.
- Ратови и раскош двора – финансијска криза, већи порези сељацима.
- Енглеска
- Елизабета I (1558–1603) – протестантизам, колонизација Северне Америке, водећа поморска сила.
- Просвећени апсолутизам (XVIII век)
- Под утицајем просветитељства; власт ради напретка државе и народа.
- Марија Терезија (Аустрија) – реформе, мање обавезе сељака.
- Петар Велики (Русија) – модернизација заостале Русије.
- Фридрих II Велики (Пруска) – привреда, просвета, наука.
Лекција кроз датуме
16 век | Почетак развоја апсолутистичких монархија у Европи
Од XVI до XVIII века у већини европских држава развијао се апсолутизам - облик владавине у коме монарх има неограничену власт, ослања се на сталну војску и Државни савет, доноси законе и управља државом као божји заступник.
1519 г. | Почетак владавине Карла V Хабзбуршког
Карло V ступа на престо као шпански краљ и цар Светог римског царства. За време његове владавине Шпанија се налазила на врхунцу моћи захваљујући колонијалним богатствима из Америке и снажној флоти.
1556 г. | Крај владавине Карла V и ступање на престо Филипа II
Карло V се повукао са власти, а наследио га је његов син Филип II, који је владао Шпанијом, Низоземском и деловима Италије, те касније ујединио Португалију са Шпанијом.
1598 г. | Крај владавине Филипа II Хабзбуршког
Завршетак владавине шпанског краља Филипа II, чији је каснији период обележен поразом у поморском сукобу са Енглеском крајем XVI века и почетком опадања моћи Шпаније.
1638 г. | Рођење француског краља Луја XIV
Рођен је будући краљ Луј XIV из династије Бурбона, касније познат као „Краљ Сунце”.
1643 г. | Почетак владавине Луја XIV у Француској
Луј XIV долази на француски престо са пет година. Након пунолетства успоставио је врхунац апсолутистичке власти са чувеном девизом „Држава – то сам ја”, централизовао управу, изградио дворац Версај и створио најјачу стајаћу војску у Европи.
18 век | Крај периода развоја класичних апсолутистичких монархија
Осамнаести век представља завршну фазу развоја класичних апсолутистичких монархија у Европи (период од XVI до XVIII века).
1715 г. | Смрт краља Луја XIV и крај његове владавине
Завршава се дугогодишња владавина Луја XIV. Иако је Француска била водећа културна и војна сила, услед скупих ратова и раскошног дворског живота државна благајна је остала испражњена, а земља исцрпљена порезима.
Лекција објашњава апсолутистичке монархије – државе у којима владар има неограничену (апсолутну) власт, настале у Европи од XVI до XVIII века. Најважније су биле Шпанија, Француска, Енглеска, Аустрија (Хабзбуршка монархија), Русија и Пруска. Лекција приказује владаре Карла V, Филипа II, Луја XIV и Елизабету I, као и просвећени апсолутизам у XVIII веку.
Шта је апсолутизам
- Апсолутизам – облик државног уређења у коме владар има апсолутну власт; сматран је „божјим изабраником на Земљи“.
- Моћ владара порасла је кад је ослабила моћ Католичке цркве.
- Централизам – сви државни органи потчињени средишњој власти, тј. владару.
- Власт почива на великој војсци, коју плаћају бројни порези.
- Разлика у односу на средњи век: средњовековног владара ограничавали су феудалци, сталешке скупштине и црква, а апсолутни владар контролише целу државу.
- Француски теоретичар Босије (1669) бранио је апсолутизам тврдећи да је краљевска власт света и неограничена.
Хабзбурзи – Шпанија и Аустрија
- „Златно доба Шпаније“ – од почетка XVI до половине XVII века; колонијално царство после Колумбових путовања.
- Хабзбурзи су ширили државу договореним браковима.
- Карло V (1516–1556), краљ Шпаније и цар Светог римског царства, најмоћнији владар Европе – царство у коме „сунце никада не залази“, богато златом и сребром из Америке.
- После његове смрти држава је подељена на шпански и аустријски део.
- Филип II – после пораза шпанске флоте од Енглеске 1588. Шпанија слаби.
Француска
- Луј XIV (1643–1715), „краљ Сунце“, створио је централизовану државу с јаком војском и потчинио племство.
- Француска је била најмоћнија држава Европе крајем XVII и почетком XVIII века; Европа се дивила њеној култури; двор у Версају.
- Водио је ратове против Енглеске, Аустрије и Низоземске и ширио колоније.
- Приписује му се изрека „Држава, то сам ја“, али историчари сумњају да ју је заиста рекао – вероватно су му је подметнули противници.
- Ратови и раскош двора довели су до финансијске кризе и високих пореза сељацима.
Енглеска
- Елизабета I (1558–1603) учврстила је протестантизам, ојачала привреду, науку и културу.
- Почела је колонизација Северне Америке; после победе над Шпанцима 1588. Енглеска постаје водећа поморска сила.
Просвећени апсолутизам
- Настао у XVIII веку под утицајем просветитељства (доба разума).
- Владар користи неограничену власт ради напретка државе и бољег живота становништва.
- Представници: Марија Терезија (Аустрија), Петар Велики (Русија), Фридрих II Велики (Пруска).
