Најважније из лекције
План-резиме
- Историјски извори
- Остаци из прошлости помоћу којих сазнајемо о прошлим временима.
- Без њих нема историјске науке; помажу да реконструишемо прошлост.
- Деле се на писане и материјалне.
- Писани извори
- Повеље – уређују правне и пословне односе; најважнији извор за привреду и друштво (Душанова повеља Хиландару, 1348).
- Житија – животописи светитеља, поучавају вернике.
- Летописи (анали) – кратки записи догађаја по годинама.
- Хронике – догађаји хронолошки, од стварања света до писца; пуне легенди.
- Чувају се у манастирским ризницама и библиотекама; Дубровачки архив – најважнији за српску историју.
- Материјални извори
- Предмети: одећа, обућа, накит, прибор за јело, оружје, оруђе, новац.
- Сликовни: фреске (слике на зидовима цркава) и минијатуре (илустрације у црквеним књигама).
- Грађевине: цркве, манастири, тврђаве, дворови (Жича, Голубац).
- Надгробни споменици.
- Допуњују оно што знамо из писаних извора.
- Запамти разлику
- Повеља уређује правне односе, а житије описује живот светитеља.
- Летопис бележи догађаје година по година, а хроника прича од стварања света до писчевог доба.
Лекција кроз датуме
476 г. | Пад Западног римског царства и почетак средњег века
Пад Западног римског царства представља преломни догађај у историји људског друштва којим званично почиње период средњег века.
476 г. | Крај старог века
Година пада Западног римског царства се у историографији узима као прекретница која означава завршетак епохе старог века.
1492 г. | Колумбово откриће Америке
Кристофер Колумбо је открио амерички континент, што представља један од најважнијих догађаја који је променио даљи ток историје.
1492 г. | Крај средњег века
Година Колумбовог открића Америке узима се као историјска граница која означава крај средњег века и прелазак у период новог века.
Лекција објашњава шта су историјски извори и на које групе их делимо када проучавамо средњи век. Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих долазимо до сазнања о прошлим временима; за средњи век то су писани и материјални извори. Без проучавања извора нема ни историјске науке.
Историјски извори
- Све што су људи средњег века оставили – записи, предмети, грађевине – помаже нам да реконструишемо (представимо онако како је било) слику њиховог времена.
- Две групе: писани (повеље, житија, летописи, хронике) и материјални (предмети, сликовни извори, грађевине).
Писани извори
- Повеље – документи владара, великаша или црквених великодостојника којима се уређују правни и пословни односи; најважнији извор за привредне и друштвене односе. Пример: повеља цара Душана Хиландару (1348), повеља деспота Ђурђа Бранковића манастиру Светог Павла (око 1430).
- Други правни документи, као што су закони.
- Житија – животописи светитеља; читала су се у црквама и манастирима да поуче вернике хришћанским врлинама. Пример: Теодосијево „Житије Светог Саве“.
- Летописи (анали) – кратки записи догађаја година по година (ратови, непогоде, болести).
- Хронике – догађаји хронолошким редом, обично од стварања света до времена писца; често садрже легенде из усмене традиције. Пример: хроника Јована Скилице (XII век).
- Рукописи се чувају у манастирским ризницама и библиотекама; за српску историју најважнији је Дубровачки архив са повељама српских владара.
Материјални извори
- Предмети из свакодневног живота: одећа, обућа, накит, прибор за јело, оружје, оруђе, новац (нпр. новац цара Душана).
- Сликовни извори: фреске – слике на зидовима цркава (светитељи, владари), нпр. фреска краља Стефана Дечанског; минијатуре – украшене илустрације у црквеним књигама, нпр. Мирослављево јеванђеље (XII век).
- Грађевине: цркве, манастири, тврђаве, дворови – нпр. Жича (задужбина Стефана Првовенчаног, XIII век), Голубац (XIV век).
- Надгробни споменици такође говоре о животу људи.
- Материјални извори допуњују знања стечена из писаних извора.
Зашто чувамо изворе
- Извори су део наше културне баштине; остатке средњег века можемо видети у локалним музејима, тврђавама и манастирима.
- Поређењем писаних и материјалних извора историчари добијају потпунију слику догађаја и свакодневног живота средњовековних људи.
