Најважније из лекције
План-резиме
- Црква у раном средњем веку
- Преживела пад Рима, постала најснажнија установа.
- Средишта: Рим (папа) и Цариград; четири патријарха на Истоку.
- Покрштавање
- Варвари су пагани; Хлодовех прима хришћанство крајем V века.
- Савез државе и цркве на обострану корист.
- Организација цркве
- Парохија (свештеник) – епископија/бискупија (епископ/бискуп) – архиепископија/надбискупија (архиепископ/надбискуп) – папа/патријарси.
- Монаштво
- Настаје у Египту и Палестини (III–IV век): пустињаци, па монаси у манастирима.
- Живот у раду, посту и молитви; опат (Запад), игуман (Исток).
- Манастири – привредни и културни центри: скрипторијуми, школе, библиотеке.
- Седам слободних вештина: тривијум и квадривијум.
- Велики раскол 1054.
- Узроци: верске разлике и борба за власт између Рима и Цариграда.
- Католичка (папа, латински) и православна црква (патријарх, и други језици).
- Заједничко: Библија, свете тајне, чинови у хијерархији.
- Католички свештеници се не жене, православни смеју; развод дозвољен само на Истоку.
- Протестанти се одвајају у XVI веку; помирење 1965. године.
Лекција кроз датуме
I век | Оснивање Хришћанске цркве и почетак прогона хришћана
Након оснивања Хришћанске цркве у I веку, хришћанство је било прогоњена вера. Хришћани су од I до почетка IV века страдали као мученици јер су одбијали да поштују римске цареве као божанства, верујући у само једног Бога.
4 век | Настанак монаштва на Истоку
Монаштво је настало на Истоку у IV веку на Синајском полуострву (Палестина). Оснивачи су били Свети Антоније и Свети Василије Велики. Монаси су живели повучено у затвореним заједницама (манастирима), посвећујући се молитвама.
4 век | Хришћанство постаје једина дозвољена религија
Крајем IV века цар Теодосије прогласио је хришћанство за једину дозвољену религију у Римском царству и забранио сва друга веровања. Укинуте су грчке олимпијске игре и пророчиште у Делфима, чиме је и званично окончан период отвореног паганства у држави.
313 г. | Доношење Миланског едикта
Цар Константин Велики донео је Милански едикт којим је хришћанство проглашено равноправним са свим осталим религијама у Римском царству. Овај догађај обележава крај периода прогона хришћана.
325 г. | Први васељенски сабор у Никеји
Цар Константин Велики сазвао је Први васељенски сабор свих хришћанских епископа у Малој Азији. Усвојен је симбол вере (основа хришћанског учења), а учења која нису била усаглашена са званичним (попут Аријевог) проглашена су за јереси.
19 декември 343 г. | Смрт Светог Николе
Епископ Никола из града Мире, велики борац против јеретика и добротвор којег су људи још за живота сматрали светитељем, преминуо је у старости. Овај дан се и данас слави као хришћански празник.
6 век | Забрана паганских школа
У VI веку цар Јустинијан I забранио је све старе паганске (многобожачке) школе у којима се није изучавало хришћанско учење.
6 век | Развој монаштва у западној Европи
У VI веку монаштво се развило и на Западу. Свети Бенедикт, који се сматра оснивачем западног монаштва, основао је бенедиктински монашки ред.
1054 г. | Велики раскол (шизма)
Због великих разлика и неслагања у организацији и тумачењу вере, дошло је до великог раскола. Папа у Риму и васељенски патријарх у Цариграду узајамно су се проклели. Тиме је означен крај периода јединствене Хришћанске цркве и њена коначна подела на Православну (Источну) и Католичку (Западну) цркву.
1087 г. | Пренос моштију Светог Николе
Италијански трговци су украли мошти Светог Николе из града Антиохије и пренели их у град Бари (Италија), где се оне и данас налазе.
12 век | Оснивање инквизиције
У XII веку Католичка црква је организовала инквизицију - посебан суд намењен искључиво за сурово прогањање, кажњавање и спаљивање јеретика на ломачи.
Лекција говори о улози хришћанске цркве у раном средњем веку: о покрштавању варвара, црквеној организацији, монаштву и манастирима, и о Великом расколу 1054. године, којим је црква подељена на католичку и православну.
Два средишта хришћанства
- Црква је преживела пад Западног римског царства и постала најснажнија установа раног средњег века.
- Запад: папа у Риму.
- Исток: Цариград и Источно римско царство; четири патријарха – у Цариграду, Јерусалиму, Антиохији и Александрији.
Покрштавање варвара
- Варвари су били пагани (многобошци); покрштавање (христијанизација) – прелазак у хришћанство.
- Крајем V века франачки краљ Хлодовех прима хришћанство, верујући да ће му хришћански Бог донети победе.
- Савез државе и цркве: владари штите цркву и дарују јој поседе, а црква подржава владаре.
Црквена организација
- Парохија (свештеник) – једно или више села.
- Епископија/бискупија (епископ/бискуп) – више парохија.
- Архиепископија/надбискупија (архиепископ/надбискуп) – више епископија.
- На врху: папа (Запад), патријарси (Исток).
Монаштво
- Настаје у Египту и Палестини крајем III и у IV веку; прво пустињаци, затим монаси у манастирима.
- Правила: без брака и породице, без имовине, рад, пост и молитва.
- Старешина манастира: опат (Запад), игуман (Исток); пример: Монте Касино (VI век).
- Манастири су привредни и културни центри: пољопривреда, трговина, путеви и мостови, лечење; скрипторијуми, прве школе и библиотеке.
- Седам слободних вештина: тривијум (граматика, реторика, дијалектика) и квадривијум (аритметика, геометрија, астрономија, музика); настава на латинском.
Велики раскол 1054.
- Узроци: разлике у вери и политичка борба око тога чија је власт већа.
- Папа и цариградски патријарх узајамно се проклињу и искључују из цркве.
- Западна (католичка) црква – папа, служба на латинском, свештеници се не жене, нема развода.
- Источна (православна) црква – патријарх и епископи, служба и на другим језицима, свештеници имају породице, развод под одређеним условима.
- Заједничко: Библија, свете тајне, хијерархија, ширење вере.
- У XVI веку одвајају се протестанти; односи поправљени 1965. (Павле VI и Атинагора).
- Раскол значи расцеп, разлаз; назива се и велика шизма.
