Најважније из лекције
План-резиме
- Балкан после Косова
- Подела и неслога хришћана олакшавају турска освајања.
- Вазали плаћају данак и ратују за султана; Вук Бранковић одбија и умире у ропству.
-
- Ровине - гину Марко Мрњавчевић и Константин Драгаш.
- Стефан Лазаревић (1389-1427)
-
- Ангора - Тамерлан побеђује Бајазита; турска освајања успорена.
-
- титула деспота - Србија постаје деспотовина.
- Добија Београд и Мачву од краља Жигмунда, касније Зету; Београд први пут престоница.
- Слово љубве, Манасија, Ресавска школа.
-
- Ђурађ Бранковић (1427-1456)
- Враћа Београд Угрима, гради Смедерево.
- Ћерка Мара удата за султана Мурата II.
- Пад балканских држава
-
- пад Цариграда (Мехмед II Освајач) - крај Византије.
-
- пад Смедерева - крај српске средњовековне државе.
-
- пад Босне, 1496. пад Зете.
-
- Отпор и сеобе
- Скендербег у Албанији, Црнојевићи у Зети.
- Срби се селе у јужну Угарску и бране је од Турака.
- Ново Брдо
- Константин Михаиловић (Јаничареве успомене) описује турску превару и одвођење младића у јаничаре.
- Кључни појмови
- Деспот - титула одмах после царске; деспотовина 1402-1459.
- Вазал - господар који плаћа данак и ратује за султана.
Лекција кроз датуме
13 век | Početak razvoja Novog Brda
Krajem XIII veka, od vremena vladavine kralja Milutina, započeo je razvoj Novog Brda koje je bilo jedno od najvažnijih rudarskih središta i naseobina nemačkih rudara Sasa.
1326 г. | Prvi pisani pomen Novog Brda
Novo Brdo se prvi put pominje kao poznato rudarsko i trgovačko središte, gde su Dubrovčani vodili trgovinu i po ovlašćenju srpskog kralja držali carinu.
1389 г. | Početak vladavine Stefana Lazarevića
Posle Kosovske bitke i pogibije kneza Lazara, Stefan Lazarević postaje knez i vazal turskog sultana Bajazita, a u njegovo ime do punoletstva vlada kneginja Milica.
1393 г. | Punoletstvo kneza Stefana Lazarevića
Knez Stefan Lazarević postaje punoletan i preuzima samostalno upravljanje državom, nastavljajući vazalne obaveze prema turskom sultanu.
1395 г. | Bitka na Rovinama
Sukob između Turaka i hrišćana u kojem je knez Stefan Lazarević učestvovao kao turski vazal. U ovoj bici poginuo je kralj Marko Mrnjavčević, boreći se takođe na strani Turaka.
1396 г. | Bitka kod Nikopolja
Bitka na Dunavu između hrišćana predvođenih ugarskim kraljem Žigmundom i Turaka Osmanlija predvođenih sultanom Bajazitom. Hrišćani su pretrpeli težak poraz, a Turci su pokorili Bugarsku.
1397 г. | Smrt Vuka Brankovića
Umire gospodar Vuk Branković, srpski velikaš i otac budućeg despota Đurđa Brankovića.
15 век | Proizvodnja glamskog srebra u Novom Brdu
Tokom XV veka novobrdski rudnici postali su naročito poznati po proizvodnji posebne vrste srebra sa procentom zlata, tzv. glamskog srebra.
15 век | Mongolska pretnja Osmanskom carstvu
Početkom XV veka osmanskoj državi zapretila je opasnost od Mongola koje je predvodio čuveni vojskovođa Tamerlan (Timur-Lenk).
1402 г. | Bitka kod Angore
Velika bitka između Turaka i Mongola. Mongoli su pobedili i zarobili sultana Bajazita, dok su se srpski odredi pod komandom Stefana Lazarevića hrabro borili na turskoj strani.
1402 г. | Srbija postaje Despotovina
Pri povratku iz bitke kod Angore, vizantijski car u Carigradu dodeljuje Stefanu Lazareviću titulu despota (najvišu titulu posle carske), čime Srbija postaje despotovina.
1403 г. | Stefan Lazarević postaje ugarski vazal
Despot Stefan Lazarević prihvata vazalne obaveze prema ugarskom kralju Žigmundu i postaje dvostruki vazal. Zauzvrat dobija Beograd, Mačvu i posede u Ugarskoj.
1403 г. | Beograd postaje prestonica Srpske despotovine
Despot Stefan Lazarević seli prestonicu iz Kruševca u Beograd, gde na temeljima starog utvrđenja podiže potpuno novi zamak.
1412 г. | Donošenje Zakona o rudnicima
Despot Stefan Lazarević objavljuje zakon kojim se uređuje položaj rudnika i rudara u Novom Brdu, tada najvećem rudniku srebra na Balkanu.
1412 г. | Prva turska opsada Novog Brda
Turci bez uspeha pokušavaju prvi put da osvoje Novo Brdo, značajan rudarski i trgovački centar.
1426 г. | Smrt Mare Branković (rođ. Lazarević)
Umire Mara Lazarević, najstarija kći kneza Lazara i supruga Vuka Brankovića.
1427 г. | Kraj vladavine i smrt despota Stefana Lazarevića
Despot Stefan Lazarević iznenada umire od srčanog udara u lovu u okolini današnjeg Mladenovca, čime se završava njegova vladavina.
1427 г. | Početak vladavine despota Đurđa Brankovića
Sestrić Stefana Lazarevića i sin Vuka Brankovića, Đurađ Branković, stupa na presto Srpske despotovine i postaje dvostruki vazal (turski i ugarski).
1433 г. | Putovanje francuskog putopisca Brokijera
Francuski putnik Brokijer prolazi kroz Srbiju i beleži procenu da srpski despot dobija godišnje 200.000 dukata prihoda iz bogatog rudnika u Novom Brdu.
1439 г. | Prvi pad Srpske despotovine
Turski sultan Murat II uspeva da osvoji Srpsku despotovinu, uključujući i novu prestonicu Smederevo.
1441 г. | Pad Novog Brda
Posle višegodišnje hrabre odbrane nakon prvog pada Despotovine, utvrđeni novobrdski grad se konačno predaje Turcima.
1444 г. | Obnova Srpske despotovine
Despot Đurađ Branković uspeva da oslobodi i obnovi svoju državu. Uprkos tome, Novo Brdo iste godine ponovo strada, biva porobljeno i spaljeno.
1451 г. | Početak vladavine sultana Mehmeda II Osvajača
Ratorborni sultan Mehmed II dolazi na vlast u Osmanskom carstvu sa ciljem osvajanja hrišćanskih država na Balkanu.
1453 г. | Pad Carigrada (Vizantije)
Sultan Mehmed II Osvajač sa ogromnom vojskom posle tromesečne opsade zauzima Carigrad, što je imalo veliki odjek u celoj Evropi.
1455 г. | Konačan pad Novog Brda i južne Srbije
Turska vojska sultana Mehmeda II Osvajača zauzima Novo Brdo i čitav južni deo Srpske despotovine.
1456 г. | Turska opsada Beograda
Turci pokušavaju da osvoje Beograd (tada pod ugarskom vlašću), ali ne uspevaju da slome junačku odbranu Ugara i Srba predvođenih Janošem Hunjadijem (Sibinjanin Jankom).
1456 г. | Kraj vladavine i smrt despota Đurđa Brankovića
Krajem 1456. godine u dubokoj starosti umire despot Đurađ Branković, čime se okončava njegova duga i iscrpljujuća vladavina obeležena stalnim ratovima.
1456 г. | Početak vladavine despota Lazara Brankovića
Nakon smrti despota Đurđa, na presto Srpske despotovine stupa njegov najmlađi sin Lazar Branković.
1458 г. | Kraj vladavine despota Lazara Brankovića
Završava se kratkotrajna vladavina despota Lazara Brankovića nad Srpskom despotovinom.
1458 г. | Početak vladavine despota Stefana Slepog
Stefan Branković (Stefan Slepi), srednji sin Đurđa Brankovića, postaje despot oslabljene Srpske despotovine.
1459 г. | Kraj vladavine despota Stefana Slepog
Završava se vladavina Stefana Slepog, što se poklapa sa konačnim gašenjem i padom Srpske despotovine pod osmansku vlast.
1481 г. | Kraj vladavine sultana Mehmeda II Osvajača
Završava se višedecenijska epoha sultana Mehmeda II, poznatog po razaranju preostalih hrišćanskih zemalja na Balkanu i osvajanju Carigrada i Srbije.
1485 г. | Kraj vladavine naslovnog despota Zmaja Ognjenog Vuka
Završava se period tokom kog je Zmaj Ognjeni Vuk (Vuk Grgurević Branković) nosio titulu naslovnog despota.
1502 г. | Smrt despota Jovana Brankovića
Umire naslovni despot Jovan Branković, sin Stefana Slepog i jedan od poslednjih izdanaka loze Brankovića.
1516 г. | Smrt arhiepiskopa Maksima (Đorđa Brankovića)
Umire Đorđe Branković, koji je bio naslovni despot pre nego što se zamonašio i postao arhiepiskop Maksim.
Лекција прати судбину српске државе после Косовске битке - од вазалства Османлијама, преко Српске деспотовине Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, до пада Смедерева 1459. године. Упознајемо и како су Османлије освојили остале балканске земље.
Балкан крајем XIV века
- Балкан је био подељен на мале феудалне области, а међу хришћанима није било јединства - то је олакшало турска освајања.
- Обласни господари постајали су турски вазали: плаћали су данак и ратовали на турској страни.
- Кнегиња Милица, из рода Немањића, водила је државу док је Стефан био мали, а затим се повукла у свој манастир Љубостињу.
- Милица и Стефан Лазаревић признали су турску власт, а Вук Бранковић није и умро је у турском заточеништву.
- Марко Мрњавчевић и Константин Драгаш погинули су 1395. на Ровинама на страни султана Бајазита.
Стефан Лазаревић и деспотовина
- Стефан Лазаревић (1389-1427) борио се као турски вазал на Ровинама 1395, код Никопоља 1396. и Ангоре 1402.
- Битка код Ангоре 1402. - Монголи под Тамерланом поразили су Османлије; султан Бајазит заробљен, у царству избио грађански рат. Пропаст Србије и Византије одложена је за око пола века.
- 1402. Стефан добија од византијског цара титулу деспота - Србија постаје деспотовина (1402-1459).
- Као вазал угарског краља Жигмунда добија Мачву и Београд; припаја области Бранковића и Зету.
- Деспотовина се простирала од Дунава и Саве до Јадранског мора; Београд први пут постаје престоница Србије.
- Обнова трговине и рударства; Стефан је писац дела Слово љубве; задужбина Манасија и Ресавска школа.
Ђурађ Бранковић и пад Србије
- Ђурађ Бранковић (1427-1456) враћа Београд Угарској и гради нову престоницу Смедерево.
- Ратови Угара и Турака пустоше Србију; наследници су подељени.
- 1459. Турци заузимају Смедерево - крај српске средњовековне државе.
- Мара Бранковић, Ђурђева ћерка, била је жена султана Мурата II.
Османска освајања на Балкану
- Мехмед II Освајач (1451-1481) освојио је Цариград 1453. и срушио Византију; погинуо је цар Константин XI Палеолог.
- 1459. пад Србије, 1463. пад Босне, 1496. пад Зете (Црнојевићи).
- У Албанији отпор је пружао Ђурађ Кастриот Скендербег.
- Сеобе Срба преко Саве и Дунава у јужну Угарску, где су били живи бедем против Турака.
Из историјског извора
- Константин Михаиловић из Островице, некадашњи јаничар, у делу Јаничареве успомене (Турска хроника) описао је пад рударског града Новог Брда: султан је становницима обећао милост, а онда погубио угледне људе, младиће узео за јаничаре, а девојке раздао.
Кључни појмови
- Српска деспотовина - држава српских деспота од 1402. до 1459. године.
- Деспот - висока византијска титула, одмах после царске.
- Пад Цариграда (1453) - крај Византијског царства.
- Пад Смедерева (1459) - крај српске средњовековне државе.
