Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак Византије
- Криза и варвари у III–IV веку – средиште царства прелази на Исток.
- Константин Велики оснива Константинопољ (Цариград) 330.
- Крај: пад Цариграда под Турке Османлије 1453.
- Назив по граду Византиону; становници – Ромеји.
- Основне одлике
- римско државно уређење, грчка култура, хришћанска вера
- мешовито становништво; Византија – економско и културно средиште Средоземља
- цар има неограничену власт
- Јустинијан I (527–565)
- освојио Вандале (Африка), Остроготе (Италија), део Визигота (Шпанија)
- обнова кратка због Словена на Дунаву и Персијанаца
- Зборник грађанског права – кодификација римског права
- црква Св. Софије, Царичин Град код Лесковца
- Прокопије, Тајна историја – пристрасна критика Јустинијана и Теодоре
- Македонска династија
- војне области теме, на челу стратег
- Василије II Бугароубица (976–1025) – граница на Дунаву; Беласица 1014, пад Самуиловог царства 1018.
- Комнини (крај XI – крај XII века)
- нова обнова царства; феудални посед пронија
- Утицај на Словене
- хришћанство и култура међу Србима, Бугарима и Русима
Лекција кроз датуме
753 г. пр. н. е. | Оснивање Рима
Према легенди, Ромул је основао град Рим на левој обали реке Тибар у Лацијуму на Апенинском полуострву.
330 г. | Оснивање Константинопоља
Римски цар Константин Велики основао је нову престоницу царства на месту старог грчког града Византа. Град је грађен по узору на Рим и добио је име Константинопољ (Цариград).
395 г. | Подела Римског царства
Цар Теодосије је донео одлуку да до тада јединствено Римско царство подели на Источно римско царство (Византију) са престоницом у Константинопољу и Западно римско царство са престоницом у Риму.
5 век | Оснивање универзитета у Цариграду
Током 5. века у Цариграду је основан универзитет на коме су се изучавали реторика, граматика, филозофија и право.
476 г. | Пропаст Западног римског царства
Западно римско царство престало је да постоји након што су га срушила германска варварска племена под вођством Одоакара. Последњи цар био је Ромул Августул.
476 г. | Крај старог века
Пад Западног римског царства историјски означава крај епохе старог века и почетак средњег века.
6 век | Изградња Царичиног Града
У 6. веку, цар Јустинијан I подигао је Царичин Град (Прва Јустинијана / Iustiniana Prima) у близини данашњег Лебана, који је постао важан управни, војни и црквени центар.
527 г. | Почетак владавине цара Јустинијана I
На власт долази цар Јустинијан I, који покреће обнову Римског царства на Средоземљу, доноси Јустинијанов кодекс и гради Цркву Свете Софије.
565 г. | Крај владавине цара Јустинијана I
Завршава се владавина цара Јустинијана I. Након његове смрти, Византија губи бројне територије које су претходно биле освојене у ратовима.
7 век | Грчки језик постаје званични језик Византије
Током 7. века, услед културних и друштвених промена, грчки језик потискује латински и постаје званични језик Ромејског царства.
610 г. | Почетак владавине цара Ираклија
Цар Ираклије ступа на престо и уводи војно-управну поделу територије на теме којима управља стратег, чиме економски и војно јача државу. За време његове владавине Срби и Хрвати се досељавају на Балкан.
626 г. | Опсада Цариграда од стране Словена и Авара
Словени и Авари су заједничким снагама опседали Константинопољ, али захваљујући византијској одбрани нису успели да га освоје.
641 г. | Крај владавине цара Ираклија
Завршава се владавина цара Ираклија који је успешно реформисао државу увођењем тематског уређења.
9 век | Почетак новог успона Византије
Од 9. века почиње нови велики успон и територијално ширење Византије, уз успешне ратне походе против Арабљана, Руса, Бугара и македонских Словена.
867 г. | Почетак владавине цара Василија I
На власт долази цар Василије I, под чијом владавином Византија доживљава поновни привредни и војни успон.
886 г. | Крај владавине цара Василија I
Завршава се владавина цара Василија I, а држава наставља свој развој.
976 г. | Почетак владавине цара Василија II
Почиње владавина цара Василија II током које Византија достиже врхунац своје моћи у средњем веку и враћа контролу над великим делом Балкана.
1025 г. | Крај владавине цара Василија II
Смрт цара Василија II означава крај највећег средњовековног процвата Византијског царства.
1081 г. | Почетак владавине цара Алексија I Комнина
Ступањем Алексија I из династије Комнина на власт, Византија доживљава свој последњи велики политички и војни успон.
1118 г. | Крај владавине цара Алексија I Комнина
Завршава се владавина Алексија I Комнина.
1204 г. | Први пад Цариграда
Војска западних витезова (крсташа) и Венеције освојила је Цариград. Византија је тада привремено престала да постоји као јединствена држава.
1261 г. | Обнова Византијског царства
Византијско царство је обновљено и Цариград је враћен под власт Ромеја, али држава више никада није повратила своју некадашњу моћ.
1453 г. | Пад Византије и Цариграда
Турци Османлије, предвођени султаном Мехмедом II Освајачем, коначно освајају Цариград. У одбрани града гине последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш, чиме Источно римско царство престаје да постоји.
1453 г. | Крај средњег века
Пад Византијског царства представља један од кључних догађаја који у историјској науци означавају крај епохе средњег века.
20 век | Света Софија претворена у музеј
Током 20. века, чувена Црква Свете Софије у Истанбулу, која је од 1453. служила као џамија, претворена је у музеј.
2020 г. | Света Софија поново постаје џамија
Одлуком власти у Турској, Света Софија поново добија статус џамије.
Лекција говори о Византији – Источном римском царству – од њеног настанка у IV веку до XII века. Сазнајемо како је настала, које су њене основне одлике, шта је постигао цар Јустинијан I и како се царство уздигло под македонском династијом и Комнинима. Византија је у раном средњем веку била најразвијенија држава Средоземља и ширила је хришћанство међу Словенима.
Настанак Византије
- Због економске кризе и напада варвара у III и IV веку средиште Римске империје померило се на Исток, који је био привредно развијенији.
- Почетак византијске историје обележили су премештање престонице из Рима у Константинопољ и победа хришћанства.
- Цар Константин Велики основао је Константинопољ 330. године. Словени су га звали Цариград, данас је то Истанбул у Турској.
- Византија је трајала готово хиљаду година, до пада Цариграда под Турке Османлије 1453. године.
- Назив Византија настао је касније, по граду Византиону. Становници су себе звали Ромеји (Римљани).
Основне одлике и становништво
- Римско државно уређење, грчка култура и хришћанска вера.
- Становништво је било мешовито: Грци, Словени, Трачани, Илири, Јевреји, Јермени, Египћани.
- Цариград на Босфору и Златном рогу звали су Нови Рим; у VI веку имао је преко пола милиона становника.
- Цар је имао неограничену власт – војсковођа, судија, законодавац и бранилац вере, „Божји изабраник“.
Цар Јустинијан I (527–565)
- Покушао је да обнови Римско царство: освојио је државу Вандала у северној Африци, Острогота у Италији и део државе Визигота у Шпанији.
- Обнова није дуго трајала: Словени су продирали преко Дунава, а Персијанци нападали на истоку, па је морао да напусти освојене области на западу.
- Најтрајнија тековина: кодификација римског права и Зборник грађанског права.
- Градио је цркву Свете Софије у Цариграду и Царичин Град код Лесковца, близу свог родног Таурезума.
- Историчар Прокопије из Цезареје у Тајној историји пристрасно и мрачно описује Јустинијана и царицу Теодору.
Успон под македонском династијом
- Уведена је војна управа: царство је подељено на теме, којима управљају стратези.
- Василије II Бугароубица (976–1025) покорио је део балканских Словена и учврстио границу на Дунаву.
- Победио је Самуила на Беласици 1014., а 1018. освојио његово царство.
Доба Комнина
- Од краја XI до краја XII века царство се поново обнавља.
- Развија се феудални посед пронија – земља коју ратник добија за војну службу.
Утицај на Словене
- Византија је из Цариграда ширила хришћанство и културу међу Србима, Бугарима и Русима.
