Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и временски оквир средњег века
- Средњи век је раздобље између старог и новог века.
- 476. година – пад Западног римског царства (почетак средњег века).
- 1492. година – Колумбово откриће Америке (крај средњег века).
- Историјски извори су остаци прошлости који сведоче о догађајима и животу људи, а деле се на материјалне и писане.
-
Материјални историјски извори
- Предмети за свакодневну и личну употребу: оруђа, алатке, посуђе, намештај, одећа, обућа, накит, новац, оружје, ратна опрема и грбови.
- Сликовни извори:
- Фреске – зидне слике у црквама и дворовима (прикази светитеља, владара, властеле и верских призора).
- Минијатуре – богато украшени цртежи у књигама (најпознатије у Мирослављевом јеванђељу).
- Грађевине:
- Владарске и властелинске – тврђаве (нпр. Голубац) и дворци.
- Народне – сеоске и градске куће (сачуване претежно у старим европским градовима).
- Црквене – цркве (нпр. Лазарица) и манастири.
-
Писани историјски извори
- Настајали су ручним писањем, углавном на дворовима, у црквама и манастирима.
- Врсте писаних извора:
- Повеље – свечани правни документи са потписом и печатом (издавали владари, властела и црква поводом поклона, примирја или договора).
- Житија – списи о животима светитеља са поучном наменом (у Србији посебно посвећена члановима династије Немањић).
- Хронике (летописи или анали) – хронолошки записи значајних догађаја по годинама.
-
Усмено предање
- Народне песме и легенде настале су знатно касније у односу на догађаје о којима говоре.
- Нису поуздан историјски извор, али сведоче о култури и обичајима (нпр. легенда о краљу Артуру).
Лекција кроз датуме
476 г. | Пад Западног римског царства и почетак средњег века
Пад Западног римског царства представља преломни догађај у историји људског друштва којим званично почиње период средњег века.
476 г. | Крај старог века
Година пада Западног римског царства се у историографији узима као прекретница која означава завршетак епохе старог века.
1492 г. | Колумбово откриће Америке
Кристофер Колумбо је открио амерички континент, што представља један од најважнијих догађаја који је променио даљи ток историје.
1492 г. | Крај средњег века
Година Колумбовог открића Америке узима се као историјска граница која означава крај средњег века и прелазак у период новог века.
Историјски извори представљају све сачуване материјалне и писане остатке који омогућавају реконструкцију прошлости и начина живота људи. Епоха средњег века обухвата раздобље између старог и новог века, које је отпочело падом Западног римског царства 476. године, а завршило се открићем Америке 1492. године.
Материјални извори
Материјални остаци сведоче о свакодневном животу и материјалној култури. У ову групу спадају оруђа, алат, посуђе, прибор, намештај, одећа, обућа, накит, новац, оружје, војна опрема и хералдичка обележја (грбови држава, градова и властеле).
Посебан сегмент материјалних извора чине сликовна сведочанства:
- Фреске – слике израђене на унутрашњим зидовима храмова или дворова, са представама светитеља, владара, племства, верских мотива и призора из обичног живота.
- Минијатуре – богате илустрације у средњовековним рукописним књигама, од којих је у српској баштини најчувеније Мирослављево јеванђеље.
Грађевински остаци деле се према друштвеној намени:
- Објекти владара и властеле: одбрамбене тврђаве и владарски дворци.
- Објекти обичног становништва: сеоске и градске стамбене куће (у мањем броју очуване, углавном у старим европским градовима).
- Сакрални објекти: цркве и манастири, који су у великој мери очувани и данас имају исту намену.
Писани извори
Писани извори су неопходни за разумевање конкретних догађаја, узрока и друштвених односа. Сви средњовековни текстови писани су ручно, најчешће у манастирима или на дворовима. Главне врсте писаних докумената су:
- Повеље – службене исправе са потписом и печатом које су издавали владари, великаши или црквене старешине ради даривања поседа, потврђивања права или склапања међудржавних уговора и примирја.
- Житија – животописи светитеља писани у манастирима ради верског и моралног поучавања; у српској средини ова дела пружају кључне податке о владарима и црквеним поглаварима из династије Немањић.
- Хронике (летописи или анали) – текстови у којима су образовани људи хронолошки, по годинама, бележили најзначајније догађаје свог времена.
Усмено предање
Народно усмено стваралаштво, попут епских песама и предања, не представља поуздан извор за утврђивање чињеница јер је настајало знатно касније у односу на догађаје о којима говори. Ипак, поједине легенде пружају вредан увид у културу, вредности и обичаје средњовековног друштва.
