Најважније из лекције
План-резиме
-
Велика сеоба народа (IV–IX век)
- Опште карактеристике и узроци:
- Трајање: од провале Хуна (375. године) до досељавања Угара у Панонску низију (крајем IX века).
- Учесници: Хуни, Германи (Готи, Вандали, Франци, Англи, Саси, Нормани), Авари, Словени, Бугари, Угри (Мађари).
- Узроци: потрага за плодном земљом, храном и бољим условима за живот, као и пљачкашки напади.
- Последице: пропаст римских градова, путева и водовода, опадање културе и писмености (очуване махом у цркви), прелазак са робовласништва на феудализам.
- Опште карактеристике и узроци:
-
Инвазије Хуна и Гота
- Почетак сеобе (375. година):
- Хуни пролазе кроз „Врата народа” (између Урала и Каспијског језера) и потискују Готе око Дњепра.
- Покоравају Остроготе, док се Визиготи повлаче преко Дунава на територију Римског царства.
- Сукоби с Римом:
- Битка код Хадријанопоља (378. године) – Визиготи побеђују римску војску, при чему гине римски цар.
- Атила „Бич Божји” (вл. 434–453) – уједињује Хуне, пустоши Галију, Италију, Балкан и градове попут Сирмијума, Виминацијума и Сингидунума; након његове смрти хунска држава се распада.
- Почетак сеобе (375. година):
-
Пад Западног римског царства и варварске државе
- Подела и пад Царства:
-
- године – цар Теодосије дели царство на Западно (престоница Рим) и Источно (престоница Константинопољ).
- Падови Рима: Визиготи га пљачкају 410. године, а Вандали под вођством Гејзериха 455. године.
-
- године – германски вођа Одоакар свргава последњег западноримског цара Ромула Августула и проглашава се за краља Италије, што означава крај Западног римског царства.
-
- Нове варварске државе:
- Визиготи – краљевина на Пиринејском полуострву (данашња Шпанија).
- Остроготи – краљевина на Апенинском полуострву (данашња Италија).
- Вандали – краљевина у северној Африци (данашњи Тунис).
- Франци – држава у Галији (данашња Француска).
- Англи и Саси – више краљевина на Британским острвима (данашња Енглеска).
- Подела и пад Царства:
-
Сеобе других народа и походи Викинга
- Авари, Бугари и Угри:
- Авари (VI–VIII век) – оснивају државу у Панонској низији, нападају Византију са Словенима; уништавају их Франци крајем VIII века.
- Бугари (крајем VII века) – формирају државу на доњем Дунаву и асимилују се са Словенима.
- Угри / Мађари (крајем IX века) – досељавају се у Панонску низију са Урала, обустављају пљачке у X веку, прихватају хришћанство и прелазе на седелачки живот.
- Инвазије Викинга / Нормана (од VIII века):
- Узроци: неповољна скандинавска клима и неплодна земља.
- Походи и насељавање: Исланд, Гренланд, северна Француска, Енглеска, јужна Италија, Русија; допловили до Северне Америке око 1000. године.
- Авари, Бугари и Угри:
Лекција кроз датуме
375 г. | Почетак Велике сеобе народа и долазак Хуна
Хуни су дошли из Азије у Европу, прошли кроз Врата народа и покренули германски народ Готе на сеобу, чиме је званично почела Велика сеоба народа.
378 г. | Битка код Хадријанопоља
Визиготи су победили римску војску у великој бици у којој је погинуо и римски цар, што је знатно утицало на даље слабљење Римског царства.
395 г. | Подела Римског царства
Цар Теодосије је поделио територију Римског царства на Источно и Западно римско царство како би га заштитио од све чешћих напада варвара.
5 век | Врхунац моћи Хуна (V век)
У првој половини V века Хуни су под вођством Атиле наставили да освајају и пљачкају оба дела Римског царства, уништавајући важне градове на Дунаву.
410 г. | Прво варварско освајање Рима (Визиготи)
Визиготи су на превару ушли у Рим, освојили га и опљачкали, што је изазвало велики шок у тадашњем римском свету.
434 г. | Почетак владавине Атиле (Бича Божјег)
Атила убија рођеног брата да би постао једини владар Хуна. Током своје владавине господарио је огромним простором и организовао разорне пљачкашке походе широм Европе.
453 г. | Смрт Атиле и распад Хунске државе
Атила је изненада умро (или је отрован) током прославе свог венчања. Ова година означава крај његове владавине, након чега се држава брзо распала, а Хунима се изгубио сваки траг у историји.
455 г. | Вандалско освајање и пљачка Рима
Вандали, предвођени краљем Гејзерихом, ушли су у Рим без отпора и сурово га опљачкали, уништивши бројне римске споменике.
476 г. | Пад Западног римског царства
Вођа германских племена Одоакар збацио је с престола последњег римског цара Ромула Августула и прогласио се за краља Италије. Ова година означава крај постојања Западног римског царства.
6 век | Долазак Авара у Европу (VI век)
Из Азије у Европу стиже номадски народ Авара, који се насељава у Панонској низији где оснивају своју државу и у савезу са Словенима нападају Византију.
7 век | Оснивање бугарске државе (VII век)
Крајем VII века номадско племе Бугара оснива своју државу на доњем току Дунава, где се временом мешају са Словенима и прихватају њихов језик и културу.
8 век | Пропаст Аварске државе (VIII век)
Овај период означава крај постојања Аварске државе у Панонској низији, коју су током VIII века уништили Франци.
8 век | Почетак инвазија Викинга (VIII век)
Услед хладноће и неплодне земље, Викинзи (Нормани) почињу масовно исељавање са Скандинавског полуострва и организују сурове пљачкашке походе дуж европских обала и река.
9 век | Крај Велике сеобе народа и насељавање Угара (IX век)
Крајем IX века Угри (Мађари) се досељавају са Урала у Панонску низију, што представља догађај којим је званично окончан период Велике сеобе народа.
10 век | Завршетак угарских пљачкашких похода (X век)
Током X века заустављени су пљачкашки походи Угара по западној Европи. Овај период означава њихов прелазак на седелачки начин живота и прихватање хришћанства.
11 век | Долазак Викинга у Северну Америку
Око 1000. године Викинзи су својим отпорним бродовима успели да доплове до обала Северне Америке, где се ипак нису дуже задржали.
Велика сеоба народа: узроци и последице
- Временски оквир: Трајала је од IV до IX века - почела је 375. године хунским продором у Европу, а завршила се доласком Угара (Мађара) у Панонску низију крајем IX века.
- Учесници: Различити варварски народи, укључујући Хуне, германска племена (Готи, Вандали, Франци, Англи, Саси, Нормани), Аваре, Словене и Мађаре.
- Узроци: Недостатак обрадивог земљишта и хране, потрага за бољим животним простором и пљачкашки походи суседних племена.
- Последице:
- Разарање римских урбаних центара, путне мреже и водовода.
- Општи пад образовања, знања и писмености, која је опстала претежно у окриљу црквених редова и свештенства.
- Нестанак робовласничког уређења и успостављање феудалних друштвених односа.
Инвазије Хуна и Гота
- Почетак сеобе (375. године): Хуни су кроз равницу између планине Урал и Каспијског језера („Врата народа”) продрли у Европу, покорили Источне Готе (Остроготе) и потиснули Западне Готе (Визиготе) преко Дунава на римску територију.
- Битка код Хадријанопоља (378. године): Побуњени Визиготи поразили су римску војску и усмртили тадашњег цара, што је озбиљно уздрмало и ослабило Римско царство.
- Хунска освајања под Атилом (434–453):
- Под вођством Атиле („Бич Божји”), чије је средиште било у Панонској низији, Хуни су створили моћан племенски савез који се простирао од реке Урал до Немачке и од Дунава до Балтика.
- Током прве половине V века опустошили су Балкан, Италију и Галију, разарајући градове на Дунаву (Сингидунум, Виминацијум, Сирмијум).
- Римско царство је умиривало хунске нападе исплаћивањем редовног годишњег данка.
- Након изненадне Атилине смрти 453. године, савез се распао, а Хуни су нестали са историјске позорнице асимилацијом или повратком у Азију.
Пад Западног римског царства и варварске државе
- Подела Царства (395. године): Цар Теодосије поделио је државу на Источно римско царство (престоница Константинопољ) и Западно римско царство (престоница Рим).
- Слабљење и падови Рима: Варвари су више пута пустошили престоницу - Визиготи су опљачкали Рим 410. године, а Вандали под вођством краља Гејзериха 455. године (одакле потиче појам вандализам).
- Пад Западног римског царства (476. године): Германски војсковођа Одоакар збацио је са власти последњег западноримског цара Ромула Августула и прогласио се краљем Италије, означивши крај царства.
- Новоосноване варварске државе:
- Визиготска краљевина: Пиринејско полуострво (простор данашње Шпаније).
- Вандалска краљевина: Северна Африка (област некадашње Картагине, односно данашњег Туниса).
- Остроготска краљевина: Апенинско полуострво (Италија).
- Франачка држава: Галија (простор данашње Француске).
- Краљевине Англа и Саса: Британска острва (данашња Енглеска, названа по Англима).
Сеобе других народа
- Авари: Азијски номади који су у VI веку запосели Панонску низију; заједно са Словенима нападали су Византију све док њихову државу у VIII веку нису сломили Франци.
- Бугари: Номадско племе азијског порекла које је крајем VII века утемељило државу на доњем току Дунава, где се постепено стопило са већинским словенским живљем, преузевши словенски језик и културу.
- Угри (Мађари): Народ угро-финског порекла досељен са Урала у Панонску низију крајем IX века, чиме је формално окончана Велика сеоба. Током X века окончали су пљачкашке походе по западној Европи, примили хришћанство и прешли на стални, седелачки начин живота.
Инвазије Викинга
- Узроци покрета: Неплодно земљиште и сурова скандинавска клима навели су Нормане (Викинге) да од VIII века крену у прекоморске пљачке и истраживања.
- Правци кретања и територије:
- Населили су удаљена северна острва попут Исланда и Гренланда, а око 1000. године њихови бродови допловили су до обала Северне Америке.
- Нападали су приобалне и речне градове (вршили опсаду Париза) широм северне Француске, Енглеске, јужне Италије и Русије.
- Последице: На просторима где су се трајно настанили, викиншки освајачи су се асимиловали са локалним становништвом, прихвативши њихове језике и обичаје.
