Најважније из лекције
План-резиме
-
Структура феудалног друштва
- Друштвени слојеви су били строго дефинисани рођењем:
- Феудалци (племство): поседовали земљу, власт и ратовали.
- Свештенство: посвећено вери и молитви.
- Кметови, слободни сељаци, сточари, занатлије и трговци: производили добра и плаћали порезе.
- Земљишни посед (феуд):
- Основно мерило богатства и моћи у средњем веку.
- Додељиван од стране владара војсковођама, ратницима, рођацима и дворанима.
- Подељен на властелински део (замак, шуме, ливаде) и парцеле уступљене кметовима.
- Кметови су били везани за земљу, давали део производа и бесплатно радили за феудалца (кулук).
- Друштвени слојеви су били строго дефинисани рођењем:
-
Вазални односи
- Доживотни хијерархијски однос личне оданости заснован на заклетви:
- Сениор: моћнији заштитник који додељује феуд и пружа заштиту (храна, одећа, одбрана пред судом).
- Вазал: слабији појединац који узвраћа верношћу, послушношћу и пре свега војном службом.
- Хијерархијска лествица: владар $\rightarrow$ велможе (вазали владара) $\rightarrow$ витезови (вазали велможа).
- Доживотни хијерархијски однос личне оданости заснован на заклетви:
-
Витезови (ритери)
- Наоружани коњаници из реда ситног племства који су чинили срж војске.
- Пут до витештва:
- Служба као паж у раној младости.
- Штитоноша (од око 15. године): обука у јахању, руковању оружјем, лову и физичким вештинама.
- Проглашење за витеза и полагање заклетве (око 20. године живота).
- Ратничка опрема: мач, копље, штит, оклоп, кацига и коњ.
- Идеал и стварност:
- Идеални кодекс: заштита немоћних (цркве, сирочади, удовица), поштовање дама, верност и храброст.
- Стварност: насиље, пљачке, похлепа и окрутност.
-
Средњовековна привреда
- Рани средњи век: натурална (затворена) привреда - производња за сопствене потребе феуда и трампа.
- Позни средњи век: робноновчана привреда - производња за тржиште и употреба новца.
- Развој од XI века:
- Повећање становништва услед повољне климе и технолошког напретка (гвоздени плуг, амови, боље сорте жита).
- Јачање градских заната, трговине и настанак нових слојева (трговци, банкари).
-
Упоредни преглед: Франачка држава и Византија
- Франачка држава:
- Трајање и територија: крај V века – 843. године; некадашња провинција Галија; престоница Ахен.
- Уређење: краљевина (крај V века – 800), царство (800–843).
- Династије и владари: Меровинзи (Хлодовех 481–511), Каролинзи (Пипин Мали 751–768; Карло Велики 768–814).
- Култура и друштво: западно хришћанство; латиница; каролиншка ренесанса; натурална привреда.
- Византија:
- Трајање и територија: 395–1453. године; источне римске провинције; престоница Цариград.
- Уређење: царство.
- Значајне династије и владари: Јустинијан I (527–565), Ираклије (610–641), Василије I (867–886), Василије II (976–1025), Алексије I Комнин (1081–1118); династије: Македонска, Комнини, Палеолози.
- Култура и друштво: источно хришћанство (од 1054. православље); хеленистичка култура; латиница и грчки алфабет; натурална и робноновчана привреда; снажан утицај на Словене (Србе, Бугаре, Русе).
- Франачка држава:
Лекција кроз датуме
395 г. | Настанак Византије
Византија (Источно римско царство) настаје на простору источних провинција Римског царства.
5 век | Настанак Франачке државе
Крајем V века на простору некадашње римске провинције Галије (територија данашње Француске) настаје Франачка држава, која је по државном уређењу у почетку била краљевина.
481 г. | Почетак владавине краља Хлодовеха
Франачки краљ Хлодовех започиње своју владавину.
511 г. | Крај владавине краља Хлодовеха
Завршава се владавина франачког краља Хлодовеха.
527 г. | Почетак владавине цара Јустинијана I
Јустинијан I ступа на престо Византијског царства.
565 г. | Крај владавине цара Јустинијана I
Завршава се владавина византијског цара Јустинијана I.
7 век | Настанак збирке образаца у Туру
У граду Туру у VII веку настаје збирка образаца која служи као важан историјски извор за проучавање услова склапања вазалног односа у феудалном друштву.
610 г. | Почетак владавине цара Ираклија
Ираклије започиње своју владавину Византијским царством.
641 г. | Крај владавине цара Ираклија
Завршава се владавина византијског цара Ираклија.
751 г. | Почетак владавине краља Пипина Малог
Пипин Мали ступа на престо као краљ Франачке.
768 г. | Крај владавине краља Пипина Малог и почетак владавине Карла Великог
Завршава се владавина краља Пипина Малог, а на франачки престо ступа Карло Велики.
9 век | Проглашење Франачког царства
Завршава се период Франачке краљевине. Карло Велики бива крунисан за цара, чиме Франачка држава постаје царство.
814 г. | Крај владавине цара Карла Великог
Завршава се владавина франачког цара Карла Великог.
843 г. | Крај Франачког царства
Ова година означава коначни крај постојања Франачке државе.
867 г. | Почетак владавине цара Василија I
Василије I ступа на престо Византијског царства.
886 г. | Крај владавине цара Василија I
Завршава се владавина византијског цара Василија I.
10 век | Запис о витешкој молитви
Историјски извори из X века бележе како један витез моли Бога да благослови његов мач како би њиме бранио цркве, удовице и сирочад, што осликава идеал витешких врлина тог доба.
976 г. | Почетак владавине цара Василија II
Василије II започиње своју владавину Византијским царством.
11 век | Почетак демографског и привредног раста у Европи
Од XI века долази до повећања становништва у Европи услед побољшања пољопривредне производње (гвоздени плуг, амови, боље сорте жита) и повољније климе. Развија се робноновчана привреда, трговина и настају нови друштвени слојеви попут трговаца и банкара.
1025 г. | Крај владавине цара Василија II
Завршава се владавина византијског цара Василија II.
1054 г. | Настанак православља у Византији
Религија у Византији, источно хришћанство, од 1054. године постаје званично познато као православље након црквеног раскола.
1081 г. | Почетак владавине цара Алексија I Комнина
Алексије I Комнин ступа на престо Византијског царства.
1118 г. | Крај владавине цара Алексија I Комнина
Завршава се владавина византијског цара Алексија I Комнина.
1453 г. | Пад Византије
Ова година означава коначни пад и крај постојања Византијског царства.
Друштвена структура
Средњовековна друштвена хијерархија почивала је на чврстој подели улога за које се веровало да су одређене божанском вољом, уз изразито ограничену друштвену покретљивост:
- Племство (феудалци): Држало је политичку власт, поседовало земљиште и имало војну улогу.
- Свештенство: Руководило је верским животом и молитвама.
- Зависни и слободни произвођачи (кметови, сељаци, сточари, занатлије, трговци): Привређивали су, стварали материјална добра и измиривали пореске обавезе према владару и властели.
Феуд
Земљишни посед представљао је кључно мерило богатства и моћи у средњем веку:
- Настанак: Владари су додељивали поседе (феуде) војсковођама, ратницима, дворанима и рођацима као признање за верност и војне заслуге.
- Структура имања: Феуд се састојао од непосредног господаревог дела (замак са пратећим имањем, шумама и пашњацима) и обрадивих парцела уступљених кметовима.
- Положај кметова: Зависни сељаци су располагали сопственим оруђем и обрађивали додељене њиве, али су господару предавали део приноса и вршили бесплатне физичке послове (кулук, градња утврђења, помоћ у лову). Били су везани за земљу и нису смели да напусте посед без одобрења властелина.
Вазални односи
Односи међу властелом регулисани су личним вазалним везама, потврђеним свечаним обредом и полагањем заклетве верности:
- Обавезе сениора: Моћнији племић (сениор) узимао је слабијег у заштиту, додељивао му феуд и пружао правну, материјалну и егзистенцијалну сигурност.
- Обавезе вазала: Потчињени племић (вазал) обавезивао се на послушност, верност и пружање уговорених услуга, од којих је примарна била војна служба.
- Хијерархијски ланац: Велможе су биле непосредни вазали монарха, док су витезови служили као вазали велможама, одговарајући искључиво свом директном господару, а не владару.
Витезови
Витезови (ритери) представљали су тешко наоружану коњицу и чинили су језгро средњовековне војске:
- Сталеж и опрема: Припадали су ситном племству и поседовали комплетно наоружање (мач, копље, штит, кацигу, оклоп) уз борбеног коња.
- Процес обуке и проглашења:
- Дечаци племићког порекла прво су служили као пажеви.
- Са око петнаест година постајали су штитоноше, вежбајући руковање оружјем, јахање, лов и физичку спретност.
- Са двадесет година полагали су витешку заклетву и били проглашавани за витезове кроз ритуални додир мачем по раменима или симболичан ударац шаком.
- Идеал наспрам стварности: У епској књижевности и легендама (попут прича о Роланду, Зигфриду и Персивалу) приказивани су као непорочни, одани и побожни заштитници слабих и цркве. У пракси су витезови често учествовали у насиљу, пљачкама и ратним пустошењима.
Привреда
- Рани средњи век: Доминирала је затворена (натурална) привреда, где се производило искључиво за непосредне потребе самог феуда, а добра која нису могла бити произведена прибављана су робном разменом.
- Позни средњи век: Развила се робноновчана привреда; производи су пласирани на тржиште и продавани за новац.
- Аграрни и демографски напредак: Од XI века долази до значајног раста броја становника услед климатских погодности и унапређења земљорадње (употреба гвозденог плуга, коњских амова и квалитетнијег семена).
- Урбанизација и друштвене промене: Развој трговине и градских насеља довео је до јачања занатства и успона нових друштвених група – трговаца и банкара.
Упоредни преглед: Франачка држава и Византија
-
Франачка држава:
- Период постојања: Крај V века – 843. година.
- Територија и престоница: Некадашња римска провинција Галија (Француска); престоница Ахен.
- Уређење и династије: Краљевина (крај V века – 800), затим царство (800–843); династије Меровинзи и Каролинзи.
- Кључни владари: Хлодовех (481–511), Пипин Мали (751–768), Карло Велики (768–814).
- Култура и друштво: Феудализам, натурална привреда, западно хришћанство, латинично писмо и каролиншка ренесанса, са утицајем на простор Западне Европе.
-
Византијско царство:
- Период постојања: 395–1453. година.
- Територија и престоница: Источне провинције Римског царства; престоница Цариград (Константинопољ).
- Уређење и династије: Царство; истакнуте династије Македонска, Комнини, Палеолози.
- Кључни владари: Јустинијан I (527–565), Ираклије (610–641), Василије I (867–886), Василије II (976–1025), Алексије I Комнин (1081–1118).
- Култура и друштво: Феудализам, комбинована натурална и робноновчана привреда, источно хришћанство (православље од 1054), хеленистичка култура, грчко и латинично писмо, са пресудним утицајем на Србе, Бугаре и Русе.
