Најважније из лекције
План-резиме
-
Прапостојбина и начин живота Словена
- Територија: Простор између Карпата (југ), Балтичког мора (север), Одре (запад) и Дњепра (исток) - данашња Русија, Украјина и Пољска.
- Историјски помени: Херодот (V век п. н. е.); византијски писци (VI век).
- Друштво и привреда: Седелачки начин живота (дрвене колибе, земунице, земљани бедеми); пољопривреда, сточарство, лов, риболов, пчеларство, занатство и трговина; племенско уређење са старешинама и племенском скупштином.
- Религија: Многобоштво (политеизам); врховни бог громовник Перун, остала божанства (Сварог, Сварожић, Велес, Дажбог, Световид, Триглав, Весна) и митска бића (лесник, русалке, виле).
-
Сеобе и подела Словена (II–VII век)
- Узроци сеоба: Недостатак обрадиве земље, пораст броја становника и продор Хуна кроз „Врата народа” (375. године).
- Подела Словена:
- Западни Словени: Чеси, Пољаци, Словаци, Лужички Срби.
- Источни Словени: Руси (касније Белоруси, Украјинци, Русини).
- Јужни Словени: Срби, Хрвати, Словенци, Бугари (словенизирани народ).
-
Словенско-аварски напади и насељавање Балкана
- V–VI век: Долазак Јужних Словена на Дунав; за време цара Јустинијана I пљачкашки упади са Аварима упркос византијском одбрамбеном систему.
- Крај VI века: Заузимање пограничних градова Сирмијума, Сингидунума и Виминацијума.
- Прва половина VII века (цар Ираклије): Трајно насељавање Словена широм Балканског полуострва (све до Пелопонеза).
- 626. година: Неуспешна словенско-аварска опсада Цариграда; пораз доводи до распада савеза, повлачења Авара у Панонију (где их крајем VIII века уништава Карло Велики) и останка Словена на Балкану.
-
Досељавање Срба и Хрвата и стварање првих држава
- Историјски извор: Спис о народима цара Константина VII Порфирогенита (X век).
- Склавиније: Назив византијских писаца за области насељене Словенима.
- Српске кнежевине (VII–IX век) (од Саве на северу до Јадрана на југу):
- Паганија (Неретљанска кнежевина, између Цетине и Неретве)
- Захумље (између Неретве и Дубровника)
- Травунија (између Дубровника и Боке которске)
- Дукља (од Боке которске до ушћа Бојане)
- Србија (Рашка) (унутрашњост око река Пиве, Таре, Лима, Ибра, Западне Мораве и Босне).
- Хрвати: Населили простор између Цетине и Велебита; у IX веку стварају самосталну кнежевину након франачке и византијске власти.
-
Односи са староседеоцима
- Староседелачко становништво: Романизовани Трачани и Илири, Романи (у приморским градовима) и Грци (на југу).
- Промене и интеракција: Староседеоци (названи Власи) делом су се повукли у планине прешавши на сточарство, а временом су са Словенима успоставили трговину, измешали се и словенизирали.
Лекција кроз датуме
5 век пр. н. е. | Први писани помен Словена
Грчки историчар Херодот први пут у својим списима помиње Словене у V веку пре нове ере.
2 век | Почетак великих сеоба Словена
У II веку почињу велике сеобе Словена из њихове прапостојбине ка истоку, западу и југу, изазване недостатком обрадиве земље и повећањем броја становника.
375 г. | Пролазак Хуна кроз Врата народа
Хуни пролазе кроз тзв. Врата народа, што је представљало један од кључних догађаја који је подстакао даље масовне сеобе словенских племена.
5 век | Долазак Јужних Словена на границе Византије
Током V века, Јужни Словени стижу у пределе северно од реке Дунав, где се заустављају пред изграђеним византијским одбрамбеним системом.
6 век | Упади Словена и Авара на територију Византије
Током VI века, за време цара Јустинијана I, Словени заједно са Аварима повремено упадају на византијску територију због пљачке. Из овог века потиче највише података о Словенима које су оставили византијски писци.
6 век | Освајање пограничних византијских градова
Крајем VI века, Словени и Авари пробијају одбрамбени систем на Дунаву и освајају значајне градове: Сирмијум (Сремску Митровицу), Сингидунум (Београд) и Виминацијум (околину Костолца).
7 век | Завршетак сеоба и трајно насељавање Словена на Балкан
Током прве половине VII века, за време византијског цара Ираклија, завршавају се сеобе Словена. Јужнословенска племена, укључујући Србе и Хрвате, добијају дозволу да се трајно населе на територији Балканског полуострва.
7 век | Почетак стварања првих српских кнежевина
У VII веку започиње процес формирања првих посебних српских држава (кнежевина) на простору уз Јадранско море и у унутрашњости Балканског полуострва.
626 г. | Опсада Цариграда
Словени и Авари заједнички опседају Цариград, али претрпе тежак пораз. Овај неуспех доводи до распада аварско-словенског савеза, након чега се Авари повлаче у Панонску низију.
8 век | Уништење аварске државе
Крајем VIII века војска франачког владара Карла Великог потпуно уништава аварску државу у Панонској низији, након чега се Аварима губи траг у историји.
9 век | Завршетак стварања српских кнежевина и осамостаљивање Хрватске
Током IX века завршава се период формирања првих српских кнежевина: Паганије, Захумља, Травуније, Дукље и Србије (Рашке). У истом веку Хрватска се осамостаљује под влашћу сопствених кнежева.
16 век | Почетак издвајања нових источнословенских народа
Од XVI века почиње историјски процес формирања Белоруса, Украјинаца и Русина као посебних народа из групације Источних Словена.
20 век | Завршетак формирања источнословенских и стварање нових јужнословенских народа
Током XX века окончава се процес формирања Белоруса, Украјинаца и Русина. У истом веку се из групације Јужних Словена као посебни народи формирају Црногорци, Бошњаци и Македонци.
Прапостојбина и начин живота Словена
- Територијални опсег: Прапостојбина Словена простирала се на простору данашње Пољске, Украјине и Русије, омеђена Балтичким морем на северу, Карпатима на југу, Одром на западу и Дњепром на истоку.
- Историјски извори: Први писани помен потиче од грчког историчара Херодота из V века пре н. е., док су најдетаљније податке забележили византијски аутори током VI века.
- Привреда и насеља: За разлику од номадских суседа, Словени су били трајно насељени. Живели су у дрвеним колибама и земуницама, док су већа насеља утврђивали земљаним бедемима. Привреда се заснивала на земљорадњи, сточарству, риболову, лову и пчеларству, а касније и на развоју занатства и трговине.
- Друштвено уређење: Организовали су се у племена под вођством племенских старешина. Одлуке од општег значаја доносила је племенска скупштина свих пунолетних мушкараца. Византијски извори описују их као изразито слободољубив народ који није прихватао потчињавање и ропство.
- Религија: Веровали су у више божанстава која су оличавала природне силе. Врховни бог био је Перун (громовник), а поштовани су и Сварог, Сварожић, Велес, Дажбог, Световид, Триглав, Весна, као и кућна божанства и митска бића (шумски дух лесник, русалке, виле). Градили су дрвена светилишта и приносили животињске жртве.
Сеобе Словена и њихови напади на Византију
- Узроци и хронологија миграција: Сеобе су трајале од II до VII века, подстакнуте порастом становништва, недостатком плодне земље и продором Хуна кроз „Врата народа” 375. године.
- Гране словенских народа:
- Западни Словени: Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби.
- Источни Словени: Руси (од којих су се касније развили Белоруси, Украјинци и Русини).
- Јужни Словени: Срби, Хрвати, Словенци и словенизирани Бугари (током XX века формирају се Македонци, Црногорци и Бошњаци).
- Сукоби са Византијом:
- Током V века Јужни Словени стижу до северне границе Византије на Дунаву.
- У VI веку, за време цара Јустинијана I, почињу упади Словена и аварских коњаника ради пљачке, које ни новоизграђени погранични систем утврђења није зауставио.
- Крајем VI века Словени и Авари заузимају значајне пограничне градове: Сирмијум (Сремска Митровица), Сингидунум (Београд) и Виминацијум (код Костолца).
- Трајно насељавање и раскид са Аварима:
- У првој половини VII века, под царем Ираклијем, Словени постају једини варварски народ који се трајно настанио на Балканском полуострву, све до Пелопонеза.
- Након неуспешне заједничке опсаде Цариграда 626. године (као и опсаде Солуна), долази до слома аварско-словенског савеза. Авари се повлаче у Панонију (где њихову државу крајем VIII века уништава Карло Велики), док Словени остају трајно на Балкану.
Досељавање Срба и Хрвата на Балканско полуострво
- Склавиније: Назив који су византијски писци користили за словенске територијалне заједнице формиране у речним долинама и жупама на територији царства. Племена су углавном именована по рекама и областима (Тимочани, Неретљани, Дукљани), док су Срби и Хрвати сачували сопствена племенска имена.
- Историјски извор: Најважније податке о доласку Срба и Хрвата у време владавине цара Ираклија (прва половина VII века) забележио је византијски цар Константин VII Порфирогенит у делу Спис о народима.
- Насељавање Срба и настанак првих кнежевина: Срби су се уз сагласност цара населили на простору од Саве на северу до Јадранског мора на југу, са обавезом одбране византијске границе. Од VII до IX века овде се из склавинија образују српске кнежевине:
- Паганија (између река Цетине и Неретве);
- Захумље (између реке Неретве и Дубровника);
- Травунија (од Дубровника до Боке которске);
- Дукља (од Боке которске до ушћа реке Бојане);
- Србија (Рашка) (континентална област око река Лима, Таре, Пиве, Ибра и Западне Мораве, укључујући и Босну западно од Дрине).
- Насељавање Хрвата: Запосели су простор западно од српских земаља, између реке Цетине и планине Велебит. Њихова држава се постепено ослобађала франачке и византијске врховне власти, постигавши пуну самосталност у IX веку.
Словени и староседеоци на Балканском полуострву
- Затечено становништво: По доласку, Словени су ступили у контакт са романизованим Илирима и Трачанима, Грцима на југу, као и латинојезичним Романима у јадранским градовима.
- Односи и промене: Након почетних сукоба, успостављени су трговински и мировни односи. Део староседелаца повукао се у планинске пределе прешавши на сточарски начин живота.
- Власи и словенизација: Староседеоце и покретне сточаре Словени су називали Власима. Временом се највећи део аутохтоног становништва стопио са словенским досељеницима, прихвативши њихов језик, обичаје и културу.
- Привредни живот на новим просторима: Српско становништво се у жупама бавило узгојем житарица, воћа (шљиве, вишње, ораси) и боба, као и гајењем говеда, оваца, коза и свиња, уз допуну кроз лов и риболов.
