Најважније из лекције
План-резиме
-
Мисионарска делатност Ћирила и Методија и настанак словенске писмености
- Моравска мисија (863. година):
- Великоморавски кнез Растислав тражи од Византије мисионаре који ће проповедати на словенском језику како би сузбио утицај немачког свештенства.
- Византијски цар шаље браћу Ћирила (Константина) и Методија из Солуна.
- Стварање словенског књижевног језика и писма:
- Ћирило саставља прво словенско писмо – глагољицу (на основу грчког брзописа).
- Браћа преводе најважније богослужбене књиге са грчког на старословенски језик (први књижевни језик свих Словена).
- Одбрана мисије у Риму:
- Због оптужби немачког свештенства за јерес, браћа одлазе у Рим.
- Папа одобрава њихов рад и богослужење на словенском језику.
- Након Ћирилове смрти, Методије и ученици завршавају први превод Библије на словенски језик.
- Моравска мисија (863. година):
-
Деловање ученика Ћирила и Методија на Балкану
- Прогон и нови центри писмености:
- Након прогона из Велике Моравске, ученици налазе уточиште на Балкану (Преслав и Охрид).
- Климент и Наум оснивају манастир и школу словенске писмености у Охриду.
- Настанак ћирилице:
- Крајем IX или почетком X века настаје ћирилица (на основу грчког алфабета), једноставније писмо прилагођено словенском језику.
- Ћирилица постепено потискује глагољицу:
- У Србији током X века (најстарији споменици потичу из X века).
- У Босни (потиснута ћирилицом) и Хрватској (потиснута латиницом) глагољица се задржала до XII века.
- Прогон и нови центри писмености:
-
Покрштавање Срба
- Ток христијанизације (од VII до краја IX века):
- Први талас (VII век): За време византијског цара Ираклија, посредством римских мисионара – мање успешан, хришћанство прима углавном део владајућег слоја.
- Други, успешнији талас (друга половина IX века): За време цара Василија I, посредством мисионара из Цариграда – масовно прихватање хришћанства.
- Крајем IX века хришћанство последњи примају Срби у Паганији (Неретљани).
- Докази покрштавања:
- Појава првих хришћанских имена у династији Властимировића крајем IX века (Стефан и Петар, унуци кнеза Властимира).
- Кнез Петар Гојниковић је први српски владар са хришћанским именом.
- Црквена јурисдикција над српским земљама:
- Јадранско приморје: под утицајем Римске цркве преко Барске бискупије (од 1089. надбискупије).
- Унутрашњост Србије: под утицајем Цариградске патријаршије преко Охридске архиепископије (од почетка XI века).
- Ток христијанизације (од VII до краја IX века):
-
Култура, књижевност и уметност до XII века
- Књижевност:
- Преводи грчких верских текстова и појава првих словенских писаца (Климент, монах Храбар).
- Из старословенског језика постепено се развијају посебни словенски језици.
- Архитектура и уметност:
- Изградња и обнова цркава и манастира (нпр. Богородичина црква / Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу).
- Осликавање црквених зидова фрескама, што означава почетак српског средњовековног сликарства.
- Књижевност:
Лекција кроз датуме
7 век | Почетак христијанизације Јужних Словена и Срба
У VII веку, након досељавања на Балканско полуострво, започео је процес прихватања хришћанства међу Јужним Словенима. Први покушаји покрштавања Срба десили су се у време византијског цара Ираклија, посредством мисионара из Рима. Ови покушаји били су само делимично успешни и обухватали су углавном владајући слој, док се у народу вера слабо ширила.
9 век | Настанак глагољице
У другој половини IX века настало је прво словенско писмо – глагољица. Писмо је саставио солунски мисионар Ћирило (Константин) на основу грчког брзописног (курзивног) писма, за потребе превођења светих књига са грчког на словенски језик.
9 век | Успешан талас покрштавања Срба
У другој половини IX века, за време византијског цара Василија I, наступио је снажан и много успешнији талас покрштавања Срба, овога пута посредством мисионара из Цариграда. Тада су прихваћена и прва хришћанска имена међу припадницима династије Властимировића (Стефан и Петар).
9 век | Завршетак христијанизације Срба (Покрштавање Паганије)
Крајем IX века покрштени су Срби у области Паганија, на шта указује и само њихово име (Пагани). Овим догађајем успешно се завршава дуготрајан период прихватања хришћанства међу српским племенима.
9 век | Настанак ћирилице
Крајем IX или почетком X века, у време деловања Климента и Наума (ученика Ћирила и Методија) у Преславу, за потребе словенског језика састављено је ново, једноставније писмо засновано на грчком алфабету – ћирилица.
863 г. | Почетак мисије Ћирила и Методија у Великој Моравској
На позив великоморавског кнеза Растислава, византијски цар је послао учену солунску браћу, Ћирила и Методија, у Велику Моравску. Њихов циљ био је проповедање хришћанства на словенском језику, који је народ разумео, чиме су постављени темељи словенске писмености и културе.
10 век | Појава првих ћириличких писаних споменика
Из X века потичу први писани споменици писани ћирилицом на пергаменту или уклесани у камену. Ћирилица постепено почиње да потискује глагољицу из шире употребе у јужним и источним крајевима Балкана.
10 век | Крај употребе глагољице у Србији
Током X века, глагољица је у потпуности престала да се користи на територији Србије, уступивши место новоуведеном и једноставнијем писму - ћирилици.
10 век | Настанак Самуиловог натписа
Крајем X века уклесан је Самуилов натпис, један од значајних раних словенских ћириличких споменика који сведоче о развоју писмености на Балкану.
11 век | Ширење надлежности Охридске архиепископије
У првим деценијама XI века, Охридска архиепископија, преко које је деловала Цариградска црква, проширила је своју црквену надлежност на готово целокупну територију Србије.
11 век | Настанак Башчанске плоче
У XI веку уклесана је Башчанска плоча, један од најстаријих и најважнијих сачуваних епиграфских споменика писаних глагољицом.
1089 г. | Уздизање Барске бискупије у ранг надбискупије
Барска бискупија, преко које је Римска црква остваривала велики утицај међу Србима у јадранском приморју, уздигнута је на ранг надбискупије.
12 век | Крај употребе глагољице у Босни и Хрватској
До XII века глагољица је остала у употреби у Босни и Хрватској. Након овог периода, у Босни је у потпуности потискује ћирилица, док је у Хрватској потискује латиница.
Мисионарска делатност Ћирила и Методија
Ради сузбијања утицаја франачког свештенства и ширења хришћанства на латинском језику, великоморавски кнез Растислав затражио је од византијског цара мисионаре који би подучавали народ на словенском говору. Године 863. у Велику Моравску упућена су солунска браћа Константин (Ћирило) и Методије, који су одлично познавали језик јужних Словена. Пре поласка, Ћирило је створио прво словенско писмо - глагољицу (засновану на грчком брзопису) - и превео најважније богослужбене књиге, чиме је утемељен старословенски као први књижевни језик Словена. Након оптужби немачког клера за јерес, браћа су пред папом у Риму успешно одбранила свој рад и добила званично одобрење за словенско богослужење, након чега су Методије и његови следбеници превели комплетно Свето писмо на словенски језик.
Деловање ученика Ћирила и Методија на Балканском полуострву
Након прогона из Велике Моравске, ученици солунске браће наставили су просветитељски рад на Балкану, највише у Охриду и Преславу. Климент и Наум су у охридском крају основали манастир и развили главно средиште словенске писмености. Крајем IX или почетком X века створена је ћирилица - једноставније писмо настало према грчком алфабету, чији најстарији сачувани споменици потичу из X века. Ћирилица је временом потиснула глагољицу у јужним и источним пределима; у српским земљама глагољица је замењена ћирилицом током X века, док се у Босни (где ју је касније заменила ћирилица) и Хрватској (где је преовладала латиница) користила све до XII века.
Покрштавање Срба
Процес прихватања хришћанства међу Србима трајао је од VII до IX века, ширећи се постепено од владарске породице и племства ка обичном народу. Рани покушаји покрштавања под византијским царем Ираклијем у VII веку, уз учешће римских свештеника, остали су углавном ограничени на владајући слој. Масовна и трајна христијанизација остварена је у другој половини IX века под царем Василијем I посредством мисионара из Цариграда, док су Срби у Паганији примили веру последњи, крајем IX века. О коначном прихватању сведочи појава првих хришћанских имена у династији Властимировића (Стефан и Петар, при чему је Петар Гојниковић био први српски владар са хришћанским именом). На српским земљама долазило је до преклапања црквених утицаја: Рим је деловао у приморју преко Барске бискупије (од 1089. надбискупије), док је византијски утицај оствариван преко Охридске архиепископије, која је почетком XI века проширила јурисдикцију над готово читавом Србијом.
Култура и књижевност
Примањем хришћанства крајем IX века, Јужни Словени су развили књижевност на старословенском језику, који је уједињавао словенски свет све док се временом нису развили засебни словенски језици. Првобитни књижевни рад састојао се из превода са грчког, након чега су настала и прва самостална дела аутора попут Климента и монаха Храбра, а најранији српски ћирилички споменици датирају из X века. Истовремено је напредовала и сакрална уметност кроз градитељство, чији је значајан пример Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу код Новог Пазара, док су фреске на зидовима првих храмова означиле настанак српског средњовековног сликарства.
