Најважније из лекције
План-резиме
-
Односи међу религијама у Европи и предвечерје крсташких ратова
- Положај религијских мањина у средњем веку:
- Верска припадност је била важнија од државне или народне; Јевреји и хришћани јеретици били су често прогањани.
- Тежак положај Јевреја у хришћанској Европи: напади на јеврејске четврти у Немачкој (крај XI века), протеривање из Енглеске (крај XIII века) и протеривање из Француске (почетак XIV века).
- Положај немуслимана у раним исламским државама: Јевреји и хришћани уживали су заштиту власти, али нису били равноправни (већи порези, ослобођени војне службе).
- Узроци и повод за ратове:
- Арапско освајање Јерусалима (637. године).
- Турци Селџуци у XI веку освајају Свету земљу и већи део Мале Азије, чиме директно угрожавају Византију.
- Византијски цар упућује позив за помоћ владарима западне Европе.
- Папа Урбан II на сабору у Клермону (1095. године) позива на рат за ослобођење Христовог гроба и Свете земље, уз обећање опроста грехова и раја.
- Демографски и економски мотиви: раст броја становника у западној Европи и тежња млађих синова племства да освоје нове поседе и богатство.
- Положај религијских мањина у средњем веку:
-
Ток најзначајнијих крсташких ратова (1096–1270)
- Опште карактеристике:
- Организовани на подстицај Католичке цркве; укупно је вођено осам похода с циљем ослобођења Јерусалима и Свете земље (Палестине).
- Први крсташки рат (1096–1099):
- Ратовање против Турака Селџука.
- Крсташи 1099. године освајају и пљачкају Јерусалим.
- Оснивање крсташких држава на Блиском истоку (најзначајнија: Јерусалимска краљевина).
- Други крсташки рат (прва половина XII века):
- Покренут због муслиманских победа и угрожености крсташких држава.
- Трећи крсташки рат (1189–1192):
- Повод: Муслимански вођа Саладин преотима Јерусалим од хришћана.
- Вође крсташа: немачки цар Фридрих I Барбароса, енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август.
- Исход: Крсташи нису успели да поврате Јерусалим.
- Четврти крсташки рат (1202–1204):
- Скретање похода: Крсташи уз помоћ венецијанске флоте најпре заузимају Задар (1202), а затим нападају Византију ради пљачке богате престонице.
- Освајање и пустошење Цариграда 1204. године (први пад Византије), уз уништавање и одношење реликвија и уметничких дела у западну Европу.
- Оснивање нових држава на територији Византије (најзначајнија: Латинско царство).
- Остали походи и крај крсташких ратова:
- Дечји крсташки рат (1212): Неуспешан поход хиљада деце из Француске и Немачке, која су већином страдала, одведена у ропство у Александрију или постала слуге.
- Осми крсташки рат (1270): Француски краљ Луј IX Свети искрцава се у Египту, где доживљава пораз, чиме је означен крај покушаја ослобођења Свете земље.
- Опште карактеристике:
-
Последице и значај крсташких ратова
- Успостављање трајних привредних и трговачких веза западне Европе са Византијом и Блиским истоком.
- Културно мешање и размена знања између хришћанског и исламског света у областима медицине, астрономије, географије и математике.
- Подстицај географским истраживањима и путовањима у удаљене земље:
- Марко Поло (XIII век): Венецијански путник који је стигао до Кине и оставио драгоцене путописе.
- Ибн Батута (1304–1369): Арабљански истраживач који је током три деценије прешао преко 117.000 km кроз исламски свет, Африку и Азију, забележивши то у делу Путовања.
Лекција кроз датуме
5 век | Пљачка Рима
У V веку Вандали су опљачкали Рим, приликом чега су уништена многа значајна дела античке књижевности и науке.
7 век | Паљење Александријске библиотеке
У VII веку муслимани су запалили Александријску библиотеку, чиме је заувек уништен велики број писаних дела из античког периода.
637 г. | Арапско освајање Јерусалима
Арапске војске су освојиле Јерусалим, који је пре тога припадао Византијском царству.
11 век | Прогони Јевреја у Немачкој
Крајем XI века, јеврејски делови градова у Немачкој били су изложени нападима неконтролисане масе, а велики број Јевреја је убијан.
11 век | Пораст становништва у западној Европи
Крајем XI века у западној Европи знатно је порастао број становника, што је утицало на масовнији одзив у крсташке походе, посебно међу млађим члановима племићких породица без права на наслеђе.
11 век | Селџучка освајања Мале Азије
У XI веку Турци Селџуци су освојили већи део Мале Азије и приближили се Цариграду, због чега је византијски цар затражио помоћ западних хришћанских држава.
1095 г. | Сабор у Клермону и позив на крсташки рат
Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао западноевропске хришћане на крсташки рат како би се ослободио Христов гроб у Јерусалиму и зауставила освајања Турака Селџука.
1096 г. | Почетак епохе крсташких ратова и Првог крсташког рата
Витезови са севера Француске, Енглеске и Немачке кренули су у поход према Блиском истоку (Палестини), чиме је почела епоха крсташких ратова и покренут Први крсташки рат.
1099 г. | Крај Првог крсташког рата и освајање Јерусалима
Крсташи су успешно заузели и опљачкали Јерусалим, чиме је окончан Први крсташки рат. На Блиском истоку су основали неколико крсташких држава, међу којима је најважнија била Јерусалимска краљевина.
12 век | Други крсташки рат
У првој половини XII века вођен је Други крсташки рат као последица муслиманских победа над крсташким војскама и губитка територија на Блиском истоку.
1189 г. | Почетак Трећег крсташког рата
Започео је Трећи крсташки рат након што је војсковођа Саладин преотео Јерусалим од хришћана. Крсташе су у овом походу предводили немачки цар Фридрих I Барбароса, енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август.
1192 г. | Крај Трећег крсташког рата
Окончан је Трећи крсташки рат у ком западноевропски витезови, упркос великим напорима, нису успели да ослободе Јерусалим од муслиманске власти.
13 век | Протеривање Јевреја из Енглеске
Крајем XIII века донета је одлука о протеривању Јевреја из Енглеске, која је остала на снази дуже од три века.
13 век | Путовање Марка Пола у Кину
У XIII веку чувени венецијански путник Марко Поло стигао је до Кине и оставио популарне списе о свом путовању.
1202 г. | Почетак Четвртог крсташког рата
На позив папе започео је Четврти крсташки рат. Крсташи су, да би платили превоз млетачким бродовима, прво освојили угарски град Задар.
1204 г. | Крај Четвртог крсташког рата и први пад Цариграда
Крсташи су напали, освојили и сурово опљачкали Цариград, што је означило први пад Византије. Тиме је завршен Четврти крсташки рат, а на уништеној византијској територији крсташи су основали Латинско царство.
1212 г. | Дечји крсташки рат
Под утицајем празноверице да само безгрешна деца могу ослободити Христов гроб, на хиљаде деце из Француске и Немачке кренуло је у поход ка Светој земљи. Многа деца су страдала на путу, док су нека намамили трговци и продали у робље у Египту.
1270 г. | Осми крсташки рат и крај епохе крсташких ратова
Француски краљ Луј IX Свети предводио је последњи, Осми крсташки рат. Његова војска се искрцала и убрзо била поражена у Египту, чиме је дефинитивно окончана епоха покушаја да хришћани војним путем ослободе Свету земљу.
14 век | Протеривање Јевреја из Француске
Почетком XIV века целокупно јеврејско становништво било је протерано из Француске.
1304 г. | Рођење Ибн Батуте
Рођен је чувени арабљански путник и истраживач Ибн Батута, који је током живота прешао преко 117.000 километара.
1369 г. | Смрт Ибн Батуте
Преминуо је Ибн Батута, који је обишао готово цео исламски свет и издиктирао своје успомене у делу "Путовања", важном историјском извору о средњем веку.
19 век | Поновно откриће путописа Ибн Батуте
У XIX веку су поново откривена и преведена на европске језике сећања Ибн Батуте забележена у књизи "Путовања".
Односи међу религијама у Европи
Током средњег века верски идентитет имао је пресудну предност у односу на националну или државну припадност. Доминантна хришћанска средина у Западној Европи испољавала је netрпељивост према мањинама, због чега су јеретици и Јевреји били подвргнути дискриминацији, прогонима и масакрима (као у немачким земљама крајем XI века). Јеврејске заједнице су биле приморане на живот у изолованим градским четвртима и изложене масовним протеривањима из Енглеске крајем XIII века, као и из Француске почетком XIV века.
Додир хришћанства са исламом интензивиран је након арапских освајања византијских територија и пада Јерусалима под њихову власт 637. године. У раним муслиманским државама хришћани и Јевреји су имали заштићен статус, али уз знатна ограничења у односу на муслимане, попут плаћања већих намета и забране служења војске. Када су Турци Селџуци у XI веку заузели Свету земљу и већи део византијске Мале Азије, непосредно угрозивши сам Цариград, византијски цар је затражио војну подршку са хришћанског запада.
Најзначајнији крсташки ратови
Крсташки ратови представљају низ од осам војних експедиција вођених између 1096. и 1270. године са основном сврхом да се Јерусалим и Палестина ослободе од муслиманске контроле. На позив папе Урбана II из 1095. године одазвало се бројно племство и ратници, покренути верским обећањем о опросту грехова, али и демографским притиском у Европи и тежњом млађих племића да стекну феудалне поседе.
- Први крсташки рат (1096–1099): Западноевропски витезови су поразили селџучке снаге и 1099. године заузели и опустошили Јерусалим. На освојеним територијама формирано је више крсташких држава, међу којима је најважнија била Јерусалимска краљевина.
- Други и Трећи крсташки рат (1189–1192): Због муслиманског противнапада и Саладиновог преотимања Јерусалима, покренут је Трећи крсташки рат под вођством немачког цара Фридриха I Барбаросе, енглеског краља Ричарда I Лављег Срца и француског краља Филипа II Августа. Поход није довео до поновног освајања града.
- Четврти крсташки рат (1202–1204): Под политичким и финансијским утицајем Млетачке републике, крсташи су најпре заузели Задар, а потом усмерили снаге директно на Византију. Цариград је освојен и разорен 1204. године, његова културна добра су похарана и пренета на Запад, а на византијском тлу утемељено је Латинско царство.
- Дечји крсташки рат (1212) и каснији походи: Покушај хиљада деце да стигну до Свете земље завршио се масовним страдањем и продајом учесника у ропство. Крсташки покрет је угашен поразом француског краља Луја IX Светог у Египту 1270. године током Осмог крсташког рата, чиме је окончано присуство западних феудалаца у Светој земљи.
Значај крсташких ратова
Иако нису резултирали трајним задржавањем Свете земље, крсташки ратови су коренито повезали западну Европу са византијским и исламским светом:
- Отворени су нови трговачки путеви који су подстакли економски успон средоземних лучких градова.
- Дошло је до снажне интелектуалне размене, захваљујући којој су на Запад пренета напредна источна знања из медицине, географије, математике и астрономије.
- Мешање култура и прихватање нових обичаја подстакли су европску радозналост за истраживање удаљених делова света, што је касније инспирисало и подухвате путника попут Марка Пола.
