Ко је наследио деспота Стефана Лазаревића?

Деспота Стефана Лазаревића наследио је његов сестрић Ђурађ Бранковић (1427–1456), син Вука Бранковића. Он је од византијског цара добио титулу деспота. Пошто је Угрима морао одмах да врати Београд, област Мачве и тврђаву Голубац, отпочео је изградњу нове престонице – Смедерева.

Последњи отпор хришћанских држава Османлијама

Најважније из лекције

План-резиме

Пад Српске деспотовине под османску власт
1. Прилике пред пад:
  1. Смрт деспота Ђурђа Бранковића (1456) и кратка владавина деспота Лазара Бранковића (1456–1458); територија је сведена на Смедерево са околином.
  2. Подела српског племства на проугарску и протурску струју.
  3. Покушај спасавања државе браком Јелене Бранковић и Стефана Томашевића, који је проглашен за деспота.
2. Пад државе (1459):
  1. Султан Мехмед II Освајач (1451–1481) покреће војску; Смедерево је предато без борбе 1459. године.
  2. Означен крај независне Српске деспотовине и њено припајање Османском царству; Стефан Томашевић бежи у Босну.
Пад Босне и Херцеговине под османску власт
1. Слабљење Босне и успон Херцеговине:
  1. Након смрти краља Твртка I јачају обласни господари; пораз Угарске код Добоја (1415) чини Босну турским вазалом.
  2. Стефан Вукчић Косача господари Хумом и Травунијом, а 1448. узима титулу „херцег од Светог Саве” (порекло имена Херцеговина).
2. Пад Босне (1463):
  1. Поход султана Мехмеда II Освајача; последњи босански краљ Стефан Томашевић (1461–1463) ухваћен је код Кључа и погубљен.
  2. Територија Босне улази у састав Османског царства.
3. Пад Херцеговине (1482):
  1. Османлије 1465. заузимају део територије.
  2. Коначан пад наступа 1482. године падом приморског града Новог (Херцег Нови).
Пад Зете (Црне Горе) под османску власт
1. Династија Балшића (од око 1360):
  1. Осамостаљење након цара Душана; проширење територије на рачун Николе Алтомановића и Вукашина Мрњавчевића.
  2. Ђурађ II Балшић (1385–1403) склапа савез са кнезом Лазаром; након смрти Балше III Зета припада деспоту Стефану Лазаревићу.
2. Династија Црнојевића и појава имена Црна Гора:
  1. Средином XV века власт преузима Стефан Црнојевић (1451–1465), вазал Венеције и Османлија.
  2. Иван Црнојевић (1465–1490) преноси престоницу на Цетиње и гради манастир.
  3. Ђурађ Црнојевић (1490–1496) оснива прву српску ћириличну штампарију на Цетињу; 1494. штампана прва књига (Октоих).
3. Пад Зете (1496):
  1. Султан сумња у оданост Ђурђа Црнојевића, који бежи у Венецију.
  2. Османлије 1496. године запоседају Зету као последњу самосталну српску област.
Хронологија пада српских земаља под османску власт
1. 1. – Македонија
2. 1. – Српска деспотовина
3. 1. – Босна
4. 1. – Херцеговина
5. 1. – Зета (Црна Гора)
Значајне личности регионалног отпора и дипломатије
1. Мара Бранковић (1401–1486): ћерка деспота Ђурђа, супруга султана Мурата II; задржала православну веру, помагала хришћанима након пада Деспотовине са поседа Јежево.
2. Ђурађ Кастриот Скендербег (1405–1468): српско-албанског порекла, више од две деценије (1443–1468) предводио успешан отпор Османлијама из утврђења у Кроји.
Прве сеобе српског народа
1. Узроци и правци: изазване турским продорима после Маричке (1371) и Косовске битке (1389), а омасовљене падом Смедерева (1459); кретање ка западу Балкана и јужној Угарској.
2. Последице:
  1. Исељавање племства, свештенства и народа; угарски владари насељавају Србе ради одбране граница.
  2. Српско племство у служби Угарске (деспот Вук Гргуревић – Змај Огњени Вук, браћа Јакшићи, Милош Белмужевић, Владислав Косача).
  3. Стварање нових верских и културних средишта, посебно око манастира на Фрушкој гори.

Лекција кроз датуме

1360 г. | Долазак породице Балшић на власт у Зети

Око 1360. године у Зети је завладала властелинска породица Балшић, чији су се првобитни поседи налазили између Скадарског језера и Јадранског мора. Касније су проширили територију на рачун поседа Николе Алтомановића и краља Вукашина Мрњавчевића.

1371 г. | Пад Македоније под османску власт и почетак сеоба Срба

Након Маричке битке 1371. године, српске области у Македонији пале су под османску власт или постале вазалне. Овај догађај је такође подстакао прве веће сеобе српског становништва ка Угарској и западним балканским крајевима.

1385 г. | Почетак владавине Ђурђа II Балшића у Зети

Ђурађ II Балшић је ступио на чело Зете. Током своје владавине склопио је савез са кнезом Лазаром и оженио се његовом ћерком Јеленом Лазаревић.

1389 г. | Почетак знатнијих сеоба Срба на север након Косовске битке

После Косовске битке 1389. године уследило је знатније померање српског становништва ка северу и јужној Угарској услед све већег притиска и опасности од Османлија.

1401 г. | Рођење Маре Бранковић

Рођена је Мара Бранковић, ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и његове супруге Ирине (проклете Јерине).

1403 г. | Крај владавине Ђурђа II Балшића у Зети

Завршена је владавина Ђурђа II Балшића, након чега је власт у Зети преузео његов син Балша III.

1405 г. | Рођење Ђурђа Кастриотa Скендербега

Рођен је Ђурађ Кастриот Скендербег, балкански вођа и национални херој албанског народа, познат по дугогодишњем пружању отпора османским освајачима.

1415 г. | Битка код Добоја

Османлије су у бици код Добоја поразиле угарску војску, након чега је босански краљ био приморан да прихвати турско вазалство.

1435 г. | Удаја Маре Бранковић за султана Мурата II

Српска принцеза Мара Бранковић удата је за османског султана Мурата II. На османском двору задржала је православну веру и настојала да помогне свом народу и хришћанима.

1443 г. | Почетак отпора Скендербега Османлијама

Ђурађ Кастриот Скендербег напустио је османску војску, вратио се у хришћанство и започео вишедеценијску оружану борбу против Османлија из своје престонице у Кроји.

1448 г. | Стефан Вукчић Косача се проглашава „херцегом од Светог Саве”

Обласни господар Хума и Травуније, Стефан Вукчић Косача, узео је титулу „херцег од Светог Саве”, пошто се манастир Милешева налазио на његовој територији. По његовој титули ова област је касније прозвана Херцеговина.

1451 г. | Долазак султана Мехмеда II Освајача на престо и успон Стефана Црнојевића у Зети

Султан Мехмед II ступио је на османски престо. Истовремено, средином XV века у Горњој Зети се осамосталио Стефан Црнојевић (1451–1465), који је владао као вазал Венеције и Османлија. Мара Бранковић се по смрти супруга вратила у Србију.

1456 г. | Смрт деспота Ђурђа Бранковића и долазак Лазара Бранковића на власт

Крајем 1456. године преминуо је српски деспот Ђурађ Бранковић. Наследио га је најмлађи син Лазар Бранковић у тренутку када је Српска деспотовина била сведена на Смедерево са непосредном околином.

1458 г. | Смрт српског деспота Лазара Бранковића

Смрћу деспота Лазара Бранковића избила је криза око престола у Смедереву и сукоб између проугарске и протурске струје на двору.

1459 г. | Пад Смедерева и пад Српске деспотовине под османску власт

Смедерево је без борбе предато османској војсци предвођеној султаном Мехмедом II Освајачем. Овим чином српска средњовековна држава је изгубила самосталност и укључена је у састав Османског царства, што је покренуло масовне сеобе Срба на север.

1461 г. | Стефан Томашевић крунисан за краља Босне

Након бекства из Смедерева, последњи деспот Србије Стефан Томашевић постао је краљ Босне (1461–1463).

1463 г. | Пад Босне под османску власт

У пролеће 1463. војска Мехмеда II упала је у Босну. Краљ Стефан Томашевић ухваћен је у граду Кључу и потом погубљен у Јајцу. Босна је освојена и припојена Османском царству.

1465 г. | Почетак владавине Ивана Црнојевића и османски упад у Херцеговину

Иван Црнојевић је наследио Стефана Црнојевића на челу Зете (1465–1490). Исте године Османлије су заузеле већи део Херцеговине под влашћу херцега Стефана Вукчића Косаче.

1468 г. | Смрт Ђурђа Кастриотa Скендербега

Преминуо је Ђурађ Кастриот Скендербег, након чега су Османлије брзо сломиле отпор и освојиле његове земље у Албанији.

1481 г. | Смрт султана Мехмеда II Освајача

Окончана је владавина и живот султана Мехмеда II Освајача, током чије су епохе освојене Српска деспотовина и Босна.

1482 г. | Пад Херцеговине под османску власт

Османлије су освојиле приморски град Нови (данашњи Херцег Нови), чиме је и последњи део Херцеговине пао под османску власт.

1486 г. | Смрт Маре Бранковић

Умрла је султанија Мара Бранковић на свом поседу у месту Јежево код Сера, упамћена као велика заштитница и добротворка хришћана.

1490 г. | Почетак владавине Ђурђа Црнојевића у Зети

Након смрти Ивана Црнојевића (који је престоницу пренео на Цетиње), власт у Зети преузео је његов син Ђурађ Црнојевић.

1494 г. | Штампање прве српске ћириличне књиге „Октоих”

У штампарији коју је Ђурађ Црнојевић основао на Цетињу одштампана је прва српска ћирилична инкунабула – богослужбена књига „Октоих” (Осмогласник).

1496 г. | Пад Зете (Црне Горе) под османску власт

Након што је Ђурађ Црнојевић морао да избегне у Венецију, османске снаге су запоселе Зету, чиме је и последња самостална српска средњовековна област пала под османску власт.

Пад Српске деспотовине под османску власт

Током друге половине XV века, под вођством султана Мехмеда II Освајача (1451–1481), Османско царство је покренуло завршни талас освајања балканских земаља. После смрти деспота Ђурђа 1456. године, власт у Српској деспотовини преузео је његов син Лазар Бранковић (1456–1458), а државна територија је тада била сведена на Смедерево са непосредном околином. На двору је дошло до подела око тога да ли се треба супротставити Османлијама уз ослонац на Угарску или прихватити преговоре.

У покушају да се пружи отпор и сачува државност, Лазарева кћи Јелена удата је за сина босанског краља, Стефана Томашевића, који је проглашен за српског деспота. Ипак, суочено са надмоћном турском армијом коју је предводио сам султан, Смедерево се предало без борбе 1459. године. Овим догађајем независна Српска деспотовина је престала да постоји, а њена територија је интегрисана у Османско царство. Значајна личност овог периода била је и деспотова ћерка Мара Бранковић (1401–1486), супруга султана Мурата II, која је након повратка у српске крајеве и пада државе помагала хришћанском становништву са поседа Јежево код Сера.

Пад Босне и Херцеговине под османску власт

После епохе краља Твртка I, власт босанских краљева је ослабила услед јачања самовоље локалног племства и супарништва Угарске и Османског царства. Након што су Османлије поразиле угарску војску у бици код Добоја 1415. године, босански владари постали су њихови вазали. Међу обласним господарима посебно се истакао Стефан Вукчић Косача, господар Хума и Травуније, који је 1448. године узео титулу „херцег од Светог Саве” (по манастиру Милешеви где су се налазиле светитељеве мошти), по чему је та област касније добила име Херцеговина.

Стефан Томашевић је након бекства из Смедерева постао босански краљ (1461–1463). У пролеће 1463. године Мехмед II Освајач је напао Босну, која због унутрашње неслоге није пружила снажнији отпор. Краљ Стефан Томашевић је ухваћен у тврђави Кључ и погубљен, чиме је Босна пала под османску власт. Османлије су потом 1465. године заузеле део области херцега Косаче, док је коначан пад Херцеговине уследио 1482. године освајањем приморског града Новог (Херцег Новог).

Пад Зете под османску власт

Након смрти цара Душана, у Зети су се око 1360. године осамосталили Балшићи. Они су проширили територију на рачун поседа Николе Алтомановића и области Вукашина Мрњавчевића после Маричке битке 1371. године, овладавши свим зетским приморским центрима осим Котора. Ђурађ II Балшић (1385–1403) био је ожењен Јеленом, ћерком кнеза Лазара, док је њихов син Балша III ратовао против Млечана уз српску помоћ, да би након његове смрти власт над Зетом припала деспоту Стефану Лазаревићу.

Средином XV века у Горњој Зети уздигла се породица Црнојевић. Стефан Црнојевић (1451–1465), његов син Иван (1465–1490) и унук Ђурађ (1490–1496) користили су планински рељеф за дуготрајан отпор Османлијама, а у њихово доба за ову земљу почиње да се употребљава име Црна Гора. Иван Црнојевић је основао нову престоницу и манастир на Цетињу. За време његовог наследника Ђурђа, на Цетињу је основана прва ћирилична штампарија код Јужних Словена, у којој је 1494. године одштампан Октоих. Зета је пала под османску управу 1496. године, након што је Ђурађ Црнојевић избегао у Млетачку републику. У овом периоду значајан противник Османлија у суседној северној Албанији био је и Ђурађ Кастриот Скендербег (1405–1468).

Прве сеобе српског народа

Османска освајања покренула су таласе српских миграција који су започели после Маричке битке (1371) и Косовског боја (1389), а постали масовни након пада Смедерева 1459. године. Становништво, заједно са племством и монаштвом, селило се према западним областима Балкана и ка јужној Угарској.

Угарски владари су подстицали насељавање Срба на опустела гранична подручја ради војне одбране од Османлија. Српски племићи у угарској служби - међу којима су били деспот Вук Гргуревић (Змај Огњени Вук), браћа Јакшићи, Милош Белмужевић и Владислав Косача - добијали су поседе и предводили борбе. Сеобама је српски народ у јужној Угарској утемељио нова духовна и културна средишта, нарочито кроз подизање фрушкогорских манастира.

Изабери решење задатка:

Садржај је закључан

Пријави се на свој налог:

Немаш налог? Региструј се: