Најважније из лекције
План-резиме
-
Село и град
- Начин живота одређивали су друштвени положај (властела, монаси, трговци, сељаци), узраст, род и вероисповест.
- Преласком из старог у средњи век долази до преласка са бурног античког градског живота на повучен породични живот.
- Већина становништва живела је на селима, док је мањи, али постепено растући број живео у градовима („Град и закон – село и обичај”).
- Сеоска насеља су била скромна и плански неуређена.
-
Становништво и друштвени слојеви
- Сељаци:
- Живели на имањима владара, властеле или цркве у тешким условима.
- Куће су биле једноделне колибе од дрвета и блата, са централним огњиштем без димњака, у којима су живели заједно са стоком.
- Властела:
- Живела у утврђеним замковима и дворовима са раскошним великим дворанама.
- Свакодневица је обухватала свечане трпезе, музику, лов и војне вежбе.
- Бракови су склапани искључиво унутар истог сталежа.
- Градови и трговци:
- Куће су углавном биле од дрвета и често страдале у пожарима (нпр. Руан је од 1200. до 1225. године горео шест пута).
- Богати трговци касније подижу камене палате.
- Монаси и свештенство:
- Монаси су живели по манастирским правилима у молитви, испосништву и физичком раду, али су се бавили и иконописом, преписивањем књига, састављањем житија и образовањем.
- Свештеници су живели међу народом и вршили верске обреде (венчања, крштења, сахране).
- Жене и деца:
- Жене су биле неравноправне, али су племкиње могле утицати на политику путем династичких бракова или као регенти.
- Брак је био под искључивом надлежношћу цркве, а породице су имале много деце због високе смртности.
- Деца су сматрана одраслима и рано су укључивана у тежак физички рад или војну обуку и образовање (код племства).
- Сељаци:
-
Исхрана и болести
- Исхрана:
- Скромна и једнолична; основне намирнице биле су жито и хлеб, уз поврће, месо, рибу и млечне производе (без намирница из Америке као што су кромпир, кукуруз, парадајз, паприка).
- Најчешћа пића: вода, вино (југ) и пиво (север).
- Здравље и медицина:
- Периодичне епидемије и честа глад.
- Велика епидемија куге („црна смрт”) избила је 1348. године и усмртила трећину становништва Европе (око 25 милиона људи).
- Поред куге, била је распрострањена и лепра (губа); болнице су осниване у манастирима и већим градовима.
- Исхрана:
-
Празници и забаве
- Прослављани су верски празници: Божић и Ускрс код хришћана, Рамазан и Бајрам код муслимана, Ханука и Рош Хашана код Јевреја.
- Од 11. века почиње извођење верских позоришних представа („свете представе”).
- Главне забаве виших слојева били су витешки турнири и лов, уз музику, коцкање и гозбе.
-
Путовања и истраживања
- Путовања су била ретка, тешка и опасна, углавном пешке или караванима ради трговине, рата или ходочашћа.
- Марко Поло: крајем 13. века отпутовао из Венеције у Кину (под влашћу Монгола); написао дело Милион.
- Ибн Батута: у првој половини 14. века из северне Африке кренуо на вишедценијско ходочашће и обишао Азију (до Кине и Индије), делове Африке и Европе, оставивши писану биографију.
Лекција кроз датуме
476 г. | Крај старог века и почетак средњег века
Са окончањем старог века и ступањем у средњи век дошло је до важних промена у начину живота људи. Узбуркани живот античких градова уступио је место повученом и тихом породичном животу, а највећи део становништва живео је на селима. Традиционално се за ову прекретницу узима пад Западног римског царства 476. године.
11 век | Појава светих представа
Од 11. века у Европи постају уобичајене такозване свете представе. Прослављање великих хришћанских празника, попут Божића, почело је да се драматизује у виду позоришних игара.
13 век | Учестали пожари у граду Руану
У релативно кратком раздобљу, од 1200. до 1225. године, француски град Руан је чак шест пута страдао у пламену. Ово је био пример опште небезбедности средњовековних градова у којима су куће махом биле изграђене од дрвета.
13 век | Почетак путовања Марка Пола
Крајем 13. века, најпознатији путник из Западне Европе, Марко Поло, кренуо је из Венеције и стигао чак до Кине, која је тада била под влашћу Монгола. Своја запажања и описе азијских култура забележио је у чувеном делу „Милион”.
14 век | Истраживачка путовања Ибн Батуте
У првој половини 14. века, велики арабљански истраживач Ибн Батута кренуо је на ходочашће из северне Африке. Током наредних двадесет година пропутовао је готово читаву Азију до Кине и Индије, као и делове Европе и Африке.
1348 г. | Велика епидемија куге („црна смрт”)
Најпознатија и најстрашнија епидемија куге у средњем веку избила је 1348. године. У наредних неколико година ова болест је усмртила трећину житеља Европе, односно око 25 милиона људи.
1492 г. | Откриће Америке и крај средњег века
Великим географским открићима, превасходно открићем Америке 1492. године, обележава се крај средњег и почетак новог века. Овај догађај је био преломна тачка и за свакодневни живот, јер су у Европу тада донете нове пољопривредне културе попут кромпира, парадајза, кукуруза и паприке.
20 век | Проналазак антибиотика
Тек у 20. веку долази до проналаска ефикасних лекова попут антибиотика. Због њиховог непостојања у средњем веку, огромна смртност становништва била је изазвана болестима које се у савремено доба сматрају безазленим.
Село и град
Друштвени положај, религијска припадност, род и животно доба одређивали су свакодневицу људи у средњовековној Европи и Србији. Прелазак из антике у средњи век донео је опадање динамичног градског живота у корист затворенијег, сеоског начина привређивања и становања. Већина популације живела је на селу ослањајући се на обичајне норме, у неуређеним и скромним насељима, док се мањи део постепено концентрисао у градовима, где су друштвене односе уређивали писани закони.
Становништво
Породични живот одвијао се у оквиру дома чији је изглед директно одражавао сталешку припадност:
- Сељаци су живели у тешким условима на земљишним поседима владара, цркве или властеле. Њихове једнопросторне колибе од дрвета и блата имале су централно отворено огњиште без димњака, а у истом простору боравили су људи и домаће животиње.
- Властела је сигурност и статус потврђивала боравком у утврђеним замковима и дворовима. Живот се одвијао у великим дворанама уз скупоцен инвентар, раскошне гозбе, музику и редовне одласке у лов ради војних вежби. Брак се склапао искључиво унутар истог друштвеног слоја.
- Грађани су првобитно градили дрвене куће које су лако страдале у честим пожарима, али са успоном трговачког сталежа долази до масовније градње камених палата.
- Свештенство и монаштво имали су различите улоге: монаси су у оквиру манастира живели строгим аскетским животом, обављали физички рад, сликали иконе, бавили се образовањем и преписивањем књижевних дела, док су свештеници у црквама обављали верске обреде (крштења, венчања, сахране) за становништво.
- Жене су имале подређен положај, али су припаднице високог племства вршиле значајан политички утицај кроз династичке бракове или вршењем регентске власти у име малолетних владара. Брак је био искључиво под окриљем цркве. Због високе стопе смртности од ратова и болести, рађање великог броја деце било је кључно за опстанак друштва.
- Деца су врло рано третирана као одрасли и укључивана у сеоске послове или војну обуку, док су потомци племства припремани за витешку службу, државну управу или духовни позив.
Исхрана, болести
Исхрана је била скромна и базирана пре свега на житарицама и хлебу, уз употребу поврћа, меса, рибе и млечних производа, док америчке пољопривредне културе (кромпир, кукуруз, парадајз, паприка) тада нису биле познате. На југу континента претежно се пило вино, а на северу пиво. Неродица и глад су често доводиле до масовних страдања и миграција.
Хигијенске прилике и одсуство антибиотика погодовали су ширењу епидемија. Највећа здравствена катастрофа била је епидемија куге („црна смрт”) 1348. године, која је у наредним годинама усмртила око 25 милиона људи, односно трећину тадашњег европског становништва. Лепрозни болесници су изоловани из друштва. Ипак, временом се развијала медицина, основане су болнице при манастирима и урбаним центрима, а сачувани су и медицински списи са рецептима за лечење.
Празници и забаве
Свечаности су претежно имале религијски карактер:
- Хришћани су највише славили Божић и Ускрс, уз развој драматизованих верских позоришних игара од 11. века.
- Муслимани су обележавали Рамазан (месец поста и објаве Курана), Рамазански бајрам и Курбан-бајрам.
- Јеврејски верници су прослављали Хануку и Нову годину (Рош Хашана).
Војни успеси и доласци владара такође су обележавани прославама. Главни видови забаве властелинског и витешког сталежа били су лов и витешки турнири, који су служили као опасне демонстрације борбених вештина, док су међу становништвом, упркос забранама, биле раширене игре на срећу и коцкање.
Путовања
Због лоших путева и опасности, већина људи није напуштала родни крај. Путовања су се одвијала претежно пешке или трговачким караванима, а главни разлози били су трговина, ратови и ходочашћа на света места.
Двојица путника оставила су непроцењива сведочанства о тадашњем свету:
- Марко Поло – млетачки трговац који је крајем 13. века отпутовао у Кину под монголском влашћу. Своја запажања о далекоисточним народима и цивилизацијама сабрао је у књизи Милион.
- Ибн Батута – арабљански истраживач из северне Африке који је у првој половини 14. века током двадесетогодишњег путовања обишао Азију (укључујући Индију и Кину), као и делове Африке и Европе, оставивши детаљну писану аутобиографију.
