Најважније из лекције
План-резиме
-
Однос цркве и државе у доба Стефана Немање
- Улога цркве у средњовековној држави:
- Брига о моралу, духовном животу, склапању брака и породичном наслеђивању.
- Пружање кључне духовне и политичке подршке владару.
- Ктиторска делатност владара:
- Владари као ктитори подижу задужбине и богато их дарују.
- Главне Немањине задужбине: Студеница (место његовог гроба) и Хиландар (место монашког живота).
- Црквени положај:
- Територија Србије била је под врховном јурисдикцијом Охридске архиепископије.
- Улога цркве у средњовековној држави:
-
Стицање аутокефалности и уређење Српске цркве
- Историјске околности:
- Пад Византије (1204) и добијање краљевске круне из Рима (1217).
- Проглашење аутокефалности:
- Сава Немањић у Никеји добија самосталност (аутокефалност) Српске цркве од васељенског патријарха.
- Сава постаје први српски архиепископ; српско свештенство стиче право самосталног избора поглавара.
- Седиште архиепископије смештено у манастир Жичу (задужбину Стефана Првовенчаног).
- Реформа и унутрашње уређење:
- Доношење закона за управљање земљом и црквом, као и прописа за монашки живот.
- Постављање домаћих (српских) уместо грчких епископа.
- Ширење писмености и школства (Свети Сава као заштитник школа и школска слава).
- Историјске околности:
-
Дипломатска и ходочасничка путовања Светог Саве
- Делатност:
- Обављање црквених и државних мисија ради јачања међународног угледа Србије.
- Важнија путовања:
-
- године: Прво путовање у Свету земљу и Јерусалим.
-
- године: Обилазак манастира Свете Катарине на Синају; вишеструке посете Цариграду, Малој Азији и Светој Гори.
-
- Смрт и пренос моштију:
-
- године: Смрт у Трнову (Бугарска) при повратку са ходочашћа.
-
- године: Пренос моштију у Србију и сахрана у манастиру Милешева (задужбини краља Владислава).
-
- Делатност:
-
Развој културе и уметности под окриљем цркве (прва половина 13. века)
- Књижевност и преписивачка делатност:
- Развој хагиографије: Сава Немањић и Стефан Првовенчани пишу Житије Светог Симеона.
- Преписивање богослужбених књига; израда Мирослављевог јеванђеља по наруџбини кнеза Мирослава.
- Архитектура и сликарство:
- Изградња манастира са великим земљишним поседима.
- Спајање утицаја: византијски стил у фрескосликарству и архитектури уз западне утицаје градитеља с Јадрана (примери: Студеница, Дечани, Грачаница).
- Књижевност и преписивачка делатност:
Лекција кроз датуме
13 век | Процват књижевности, уметности и градитељства у Србији (13. век)
У првој половини 13. века у Србији долази до великог културног успона. Сава и Стефан Немањић пишу прва житија посвећена Светом Симеону, почиње масовно преписивање богослужбених књига (попут Мирослављевог јеванђеља) и развија се велика градитељска делатност подизања владарских задужбина под византијским и западним утицајима.
1204 г. | Пад Византије
Пад Византије довео је до промене политичких прилика на Балкану, чиме су се стекли неопходни услови за касније стицање државне и црквене независности Србије.
1217 г. | Србија постаје независна краљевина
Стефан Првовенчани добија краљевску круну из Рима. Овим догађајем Србија постаје независна краљевина, што је био кључан корак ка њеном даљем међународном и црквеном осамостаљивању.
1219 г. | Српска црква постаје аутокефална архиепископија
Сава Немањић одлази у Никеју и од византијског патријарха успева да избори самосталност (аутокефалност) Српске цркве. Сава постаје први српски архиепископ, доноси законе за управљање и прописе за монашки живот, а седиште архиепископије постаје манастир Жича.
1229 г. | Прво путовање Светог Саве у Свету земљу
Свети Сава одлази на своје прво ходочашће у Свету земљу. Ово путовање било је од великог значаја за Српску цркву и надахнуло је многе будуће владаре, монахе и народ да крену на слична ходочашћа.
1234 г. | Путовање Светог Саве на Синајско полуострво
Обављајући црквене и државне дипломатске послове широм Средоземља и Блиског истока, Свети Сава је током овог путовања обишао и чувени манастир Свете Катарине на Синајском полуострву.
1236 г. | Смрт Светог Саве
На повратку са једног од својих далекоисточних ходочашћа, Свети Сава се зауставио у Бугарској, где је и преминуо.
1237 г. | Пренос моштију Светог Саве у манастир Милешеву
Годину дана након смрти, мошти првог српског архиепископа пренете су из Бугарске у Србију и свечано положене у гроб у манастиру Милешева, задужбини краља Владислава.
Стефан Немања и Православна црква
У средњовековном друштву држава и црква су биле нераскидиво повезане, а свештенство је имало значајан утицај на друштвени морал, верска питања и породичне односе. У доба великог жупана Стефана Немање, црквена седишта у српским земљама била су под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Владари су обезбеђивали материјалну потпору цркви и градили верске објекте, стичући тиме титулу ктитора, док су њихове грађевине постајале њихове задужбине. Стефан Немања је засновао традицију задужбинарства међу српским владарима, а његови најважнији споменици су манастир Студеница, у којем почива, и манастир Хиландар на Светој Гори, где се замонашио.
Стицање црквене независности и уређење Српске цркве
Након пада Византијског царства 1204. године и добијања краљевске круне из Рима 1217. године, створене су историјске околности за верско осамостаљење. Сава Немањић је 1219. године у Никеји од васељенског патријарха издејствовао аутокефалност за Српску цркву и постао њен први архиепископ. Тиме је прекинута потчињеност Охридској архиепископији, а домаћем свештенству је омогућено да самостално бира свог црквеног поглавара. Седиште нове архиепископије било је у манастиру Жича, задужбини краља Стефана Првовенчаног. Сава је спровео реформе постављањем српских епископа, доношењем правних прописа за државу и манастире, а због развоја образовања и писмености данас се слави као школски заштитник.
Путовања Светог Саве
Сава Немањић је често путовао ради дипломатских мисија и унапређења међународног положаја српске државе и цркве, обилазећи Средоземље, Блиски исток и Северну Африку. Своје прво ходочашће у Свету земљу обавио је 1229. године, док је 1234. године посетио манастир Свете Катарине на Синају, Цариград и Јерусалим. На повратку са једног од ходочашћа преминуо је у Трнову у Бугарској 1236. године. Његове мошти пренете су 1237. године у манастир Милешеву, задужбину српског краља Владислава.
Култура и уметност у окриљу цркве
Током прве половине 13. века у Србији је забележен велики успон писмености и градитељства под покровитељством цркве. Сава и Стефан Немањић поставили су темеље српске средњовековне књижевности пишући житија посвећена њиховом оцу, Светом Симеону. Развијало се преписивање богослужбених књига, међу којима је најзначајнији споменик Мирослављево јеванђеље, настало по наруџбини кнеза Мирослава. Српска уметност и архитектура развијале су се као спој византијског стила и западних градитељских утицаја који су долазили са Јадранског приморја, што се јасно огледа на манастирима као што су Студеница и Дечани.
