Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и временски оквир новог века
- Трајање: од Колумбовог открића Америке (1492) до почетка Првог светског рата (1914).
- Главна обележја епохе: упознавање планете и Сунчевог система, пораст броја становника, развој градова, трговине и нових начина производње, настанак градске културе и раскол унутар Католичке цркве.
- Центри моћи: Западна Европа постаје средиште напретка и шири утицај на друге континенте, док су балканске земље под османском влашћу и већи део Русије остали изван главних токова напретка.
-
Кључни догађаји и прекретнице средине XV века
- Гутенбергов проналазак штампарије: омогућио брзо ширење писмености, образовања, науке и опште културе.
- Пад Византије (1453):
- Султан Мехмед II Освајач освојио је Цариград.
- Погибија последњег византијског цара Константина XI Палеолога Драгаша.
- Османска освајања на Балкану: пад Српске деспотовине (1459); почетак новог века за балканске народе обележен сеобама, ратовима и страном влашћу.
-
Научни и војно-технички напредак
- Развој ратне технике: проналазак барута у позном средњем веку довео до доминације ватреног оружја (кубуре, пушке, топови) у односу на хладно оружје, уз знатно веће људске губитке.
- Географска открића: подела на Стари свет (Европа, Азија, Африка) и Нови свет (Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик).
- Научна револуција: заснована на експериментима, посматрању и математици.
- Истакнути научници: Никола Коперник, Галилео Галилеј, Ђордано Бруно.
- Исак Њутн (1643–1727): дефинисао закон гравитације и три закона кретања; показао да исти физички закони важе на Земљи и у свемиру.
-
Друштвене промене – успон грађанства
- Покретач промена: развија се захваљујући банкарству, трговини и производњи.
- Утицај: прихватањем нових сазнања и технологија ствара нов систем вредности и градску културу.
-
Историјски извори за нови век
- Врсте извора:
- Писани: устави, декларације, закони, пописи становништва, писма, новине, уговори, судски и црквени списи.
- Материјални: грађевине (дворци, тврђаве, манастири, цркве), оружје, оруђе, одећа, новац, уметничка дела.
- Усмени (предања): легенде, епске песме, изреке, пословице и обичаји (нарочито развијени код Срба под Османлијама).
- Установе за чување извора:
- Библиотеке и музеји у Србији: Народна библиотека Србије, Народни музеј Србије, Историјски музеј Србије, Етнографски музеј, Музеј Војводине.
- Архиви у Србији: Архив Југославије, Архив Војводине и Државни архив Србије (основан 1898, почео с радом 1900; чува Дечанску повељу из 1330. и Сретењски устав из 1835).
- Инострани архиви значајни за српску историју: Венеција, Ватикан, Беч, Истанбул, Лондон и Москва.
- Врсте извора:
Лекција кроз датуме
1330 г. | Издавање Дечанске повеље
Српски краљ Стефан Дечански издао је Дечанску повељу за своју задужбину, манастир Високи Дечани. Ова повеља представља најстарији документ који се чува у Државном архиву Србије.
1453 г. | Османско освајање Цариграда и пад Византијског царства
Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II Освајачем заузели су Цариград и тиме уништили Византијско царство. Последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо је бранећи престоницу. Након овог догађаја западна Европа постаје средиште напретка модерног друштва.
1459 г. | Пад Српске деспотовине под османску власт
Османлије су освојиле Српску деспотовину, чиме је за српски народ и друге балканске државе завршен средњи век и започео период под туђинском влашћу, обележен сеобама и ратовима.
1492 г. | Колумбово откриће Америке и почетак новог века
Кристифор Колумбо је открио Америку (Нови свет). Овај догађај означава почетак новог века (модерног доба) и еру великих географских открића која су изменила дотадашњу слику света.
1643 г. | Рођење Исака Њутна
Рођен је енглески научник Исак Њутн, један од најзначајнијих умова у историји науке, заслужан за формулисање закона гравитације и три основна закона кретања.
1727 г. | Смрт Исака Њутна
Преминуо је Исак Њутн, чувени енглески физичар, математичар, астроном и филозоф.
1835 г. | Доношење Сретењског устава
Донет је Сретењски устав, први српски устав новог века. Његов оригинални примерак чува се у Државном архиву Србије.
1898 г. | Оснивање Државног архива Србије
У Београду је основан Државни архив Србије са циљем чувања и заштите значајне архивске грађе и писаних историјских извора државе Србије.
20 век | Почетак рада Државног архива Србије
Државни архив Србије у Београду званично је започео свој рад, две године након оснивања.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и крај новог века
Избијањем Првог светског рата завршава се историјски период новог века (модерног доба) који је трајао од 1492. године.
1928 г. | Изградња наменске зграде за Државни архив Србије
Изграђена је зграда наменски пројектована за потребе Државног архива Србије у Београду, у којој се ова установа налази и данас.
Раздобље новог века обухвата историјску епоху од Колумбовог открића америчког континента 1492. године до избијања Првог светског рата 1914. године. Овај период обележили су значајна астрономска и географска сазнања, нагли демографски раст у Европи, урбанизација, реформе у привреди и трговини, као и верски расцепи унутар римокатолицизма. Након пада Византијског царства 1453. године, Западна Европа је преузела водећу улогу у светском развоју, док су југоисточна Европа под османском влашћу и већи део Русије били ван ових модерних токова.
Обележја новог века
- Кључни догађаји средине XV века: Проналазак типографије Јохана Гутенберга омогућио је брзо умножавање књига, што је подстакло описмењавање, развој образовања и свеопшти културни напредак. Са друге стране, османско заузимање Цариграда 1453. године под вођством султана Мехмеда II довело је до слома Византије и погибије њеног последњег владара, Константина XI Палеолога Драгаша. Уследило је османско покоравање балканских земаља (Српска деспотовина пала је 1459. године), чиме је за балканске народе завршен средњи век и отпочело доба ратова, сеоба и стране власти.
- Војно-техничке иновације: Широка примена барута омогућила је усавршавање ватреног оружја (пушака и топова), које је потиснуло хладно наоружање и проузроковало далеко већа људска страдања у ратовима.
- Географска и научна открића: Простори Европе, Азије и Африке добили су назив „Стари свет”, док су новооткривени континенти (Америке, Аустралија и Антарктик) названи „Нови свет”. Промена дотадашње слике о свету подстакла је развој егзактних наука заснованих на посматрању, опитима и математици. Истакнути научници овог доба били су Никола Коперник, Галилео Галилеј, Ђордано Бруно и Исак Њутн (који је дефинисао законе гравитације и механике).
- Друштвене промене: Грађански сталеж постао је водећа покретачка снага модерног доба; развијајући трговину, новчарство и радионичку производњу, грађанство је стекло значајан друштвени утицај и утемељило нов систем вредности.
Историјски извори за историју новог века
- Категорије историјских извора:
- Писани извори: устави, закони, декларације, пописи становништва, приватна преписка, штампа, уговори, судски и црквени списи.
- Материјални извори: грађевине (тврђаве, храмови, палате), оружје, алатке, новац, одевни предмети, посуђе и ликовна уметничка дела.
- Усмени извори: легенде, епске и лирске песме, пословице, изреке и обичаји (нарочито значајни за Србе у време турске управе).
- Установе за чување историјске грађе: Документи и предмети из новог века похрањени су у музејима, библиотекама и архивима. За српску националну историју кључне су институције: Народна библиотека Србије, Народни музеј Србије, Историјски музеј Србије, Музеј Војводине, Архив Југославије, Архив Војводине и Државни архив Србије (основан 1898, отворен 1900. године, у коме се налазе значајни документи попут Сретењског устава из 1835. и средњовековне Дечанске повеље из 1330. године). За домаћу историју значајну грађу чувају и архиви у Истанбулу, Бечу, Венецији, Ватикану, Москви и Лондону.
