Шта мислиш, зашто су средњовековни становници Константинопоља никада нису чули за Византију?

Становници Константинопоља себе нису називали Византинцима нити су своју државу звали Византија, него су је сматрали Римским царством, а себе Ромејима. Назив Византија је каснији, настао према старом имену града Византа, и уведен је тек да би се источно Римско царство разликовало од Западног. Зато за реч „Византија” људи тога доба нису ни могли да знају.

Државе раног средњег века (Византија, Франачка и држава Арабљана)

Најважније из лекције

План-резиме

Источно римско царство – Византија
1. Основе и одлике државе
  1. Наставак Источног римског царства након пада Рима (476. године) до 1453. године (пад под Османлије).
  2. Три стуба царства: римско државно уређење, грчка култура и хришћанство.
  3. Становништво себе називало Ромејима (Римљанима); службени латински језик од 7. века потпуно замењује грчки језик.
  4. Владар: цар (василевс) – Божји намесник на земљи, врховни војни заповедник, судија, законодавац и заштитник цркве.
2. Престоница – Константинопољ (Цариград)
  1. Основао га цар Константин Велики (324–337) на месту античког Византиона; положај на два континента (Европа и Азија).
  2. Трговачки, верски и политички центар; најважнији храм Света Софија (подигао цар Јустинијан I).
  3. Високо образовање: оснивање универзитета у 5. веку.
3. Кључни владари и догађаји
  1. Цар Јустинијан I Велики (527–565):
    1. Покушај обнове Римског царства – повратак северне Африке, Италије и југоисточне Шпаније („римско језеро”).
    2. Доношење великог законика (Зборник грађанског права); привредно исцрпљивање државе због ратова.
  2. Цар Ираклије (610–641): одбрана царства од најезде Арабљана и словенског насељавања Балкана у 7. веку; победа над арабљанском флотом помоћу „грчке ватре” (673/74. године).
  3. Цар Василије II (976–1025): нови врхунац војне и политичке моћи око 1000. године.
Франачка држава
1. Успон и династије
  1. Династија Меровинга: краљ Хлодовех (481–511) ујединио Франке, освојио Галију и примио хришћанство.
  2. Династија Каролинга: преузимање власти од стране мајордома (управитеља двора).
    1. Карло Мартел: зауставио продор Арабљана у Европу у бици код Поатјеа (732. године).
    2. Пипин Мали (741–768): наставак јачања каролиншке династије.
2. Доба Карла Великог (768–814)
  1. Територијално ширење на већи део западне Европе, Панонију и словенске територије.
  2. Крунисање за цара 25. децембра 800. године у Риму од стране папе – успостављање другог царства у хришћанском свету (сукоб и споразум са византијском царицом Ирином).
  3. Каролиншка ренесанса: обнова писмености, очување античких латинских дела, развој писма каролине; Ајнхард пише Живот Карла Великог.
3. Распарчавање државе
  1. Верденски уговор (843. године): Карлови унуци деле државу на три дела, чиме настају темељи данашње Француске, Немачке и Италије.
Арабљани и Исламски калифат
1. Настанак ислама и уједињење
  1. Арабијско полуострво пре 7. века: пустињска област, подељеност на завађена сточарска племена.
  2. Пророк Мухамед (570–632): проповедање монотеизма (ислама), прелазак у Медину, заузимање Меке (630. године) и претварање светилишта Кабе (Ћабе) у средиште нове вере.
2. Арабљанска освајања и ширење државе
  1. Владавина калифа: освајање византијских провинција (Сирија, Палестина, Египат), рушење Персијског царства.
  2. Ширење преко северне Африке и уништење Визиготске краљевине у Шпанији (711. године).
  3. Стварање државе на три континента (од Атлантика до граница Кине).
3. Распад јединствене државе и културни домети
  1. Подела калифата од 8. века на три исламске државе са центрима у Багдаду (Азија), Каиру (Египат) и Кордови (Шпанија).
  2. Култура и наука: проучавање античке баштине, развитак математике (преузимање цифара из Индије и увођење нуле), медицине и астрономије; књижевно дело Хиљаду и једна ноћ.
  3. Уметност и архитектура: градња палата и џамија са минаретима; украшавање арабескама.

Лекција кроз датуме

4 век | Почетак рано-византијског периода

Почетак периода (4–6. век) у којем су се у Источном римском царству као званични светски језици користили латински и грчки.

324 г. | Почетак владавине Константина Великог

Цар Константин Велики долази на власт. Током своје владавине основао је Константинопољ (Цариград) на месту старог града Византиона, који постаје престоница Источног римског царства.

337 г. | Крај владавине Константина Великог

Завршетак владавине првог византијског цара Константина Великог.

5 век | Оснивање универзитета у Цариграду

Током 5. века у престоници Византије основан је универзитет на којем су се предавале граматика, реторика, филозофија и право.

5 век | Франци постају савезници Западног римског царства

Током 5. века германско племе Франци ступа у савезничке односе са Западним римским царством, да би након његовог пада проширили власт на читаву Галију.

476 г. | Пад Западног римског царства

Варвари су срушили Западно римско царство, док је Источно римско царство (Византија) наставило да постоји још хиљаду година.

481 г. | Почетак владавине Хлодовеха

Први франачки краљ и најзначајнији владар из династије Меровинга долази на власт. Он је примио хришћанство и тиме Франке из многобоштва превео у нову веру.

6 век | Крај рано-византијског периода

Завршетак раздобља (4–6. век) у коме се паралелно користио латински као званични и грчки као говорни језик у Византији.

511 г. | Крај владавине Хлодовеха

Завршетак владавине првог франачког краља Хлодовеха.

527 г. | Почетак владавине Јустинијана I Великог

Цар Јустинијан долази на власт с циљем да обнови некадашњи углед Царства. Повратио је северну Африку, Италију и југоисток Шпаније, донео велики законик и подигао цркву Света Софија.

565 г. | Крај владавине Јустинијана I Великог

Завршетак епохе Јустинијана I. Његова освајања оставила су наследницима огромну, али привредно исцрпљену државу.

570 г. | Рођење пророка Мухамеда

Рођење најистакнутије личности у арапској историји, оснивача ислама који је ујединио арапска племена.

7 век | Грчки језик превладава у Византији

Од 7. века у Византији грчки језик сасвим превладава у употреби, док се латински постепено заборавља.

7 век | Најезда Арабљана и Словена на Византију

У 7. веку Византија је доведена на ивицу опстанка због најезде Арабљана на истоку и инвазије Словена на Балканско полуострво.

7 век | Настанак ислама

Током 7. века пророк Мухамед почиње да проповеда нову монотеистичку веру у једног бога (Алаха) – ислам.

610 г. | Почетак владавине цара Ираклија

Византијски цар Ираклије долази на престо и током своје владавине успева да одбрани царство од великих историјских изазова и најезди.

630 г. | Мухамед осваја Меку

После вишегодишњег рата, Мухамед је освојио Меку, избацио сва племена која нису прихватила ислам из Кабе (Ћабе) и учврстио нову религију.

632 г. | Смрт пророка Мухамеда

Крај живота Мухамеда. Након његове смрти, вођство над Арабљанима и даља велика освајања преузимају његови наследници – калифи.

641 г. | Крај владавине цара Ираклија

Завршетак владавине византијског цара Ираклија.

673 г. | Проналазак „грчке ватре”

Архитекта Калиник је 673/74. године, приликом арабљанске опсаде Цариграда, наводно изумео „грчку ватру”. Ово оружје помогло је Византинцима да униште арабљанску флоту.

8 век | Почетак деобе Арапског калифата

Током 8. века почела је деоба огромне арапске државе јер је била економски и културно разнородна. Временом су настале три исламске државе са центрима у Багдаду, Каиру и Кордови.

711 г. | Арабљани уништавају краљевство Визигота

У свом продору ка Европи, Арабљани су после само једне битке уништили државу Визигота на Пиринејском полуострву.

732 г. | Битка код Поатјеа

Франачки мајордом Карло Мартел победио је Арабљане у бици код Поатјеа и тиме зауставио њихов даљи продор у средиште Европе.

741 г. | Почетак владавине Пипина Малог

Син Карла Мартела, Пипин Мали, долази на власт и наставља успон породице Каролинга у Франачкој држави.

768 г. | Крај владавине Пипина Малог

Завршетак владавине франачког владара Пипина Малог.

768 г. | Почетак владавине Карла Великог

Унук Карла Мартела долази на власт. Током његове владавине Франачка достиже врхунац моћи, долази до великих територијалних освајања и културног препорода („каролиншка ренесанса”).

797 г. | Почетак владавине царице Ирине

Ирина постаје прва жена цар на престолу Византијског царства.

Источно римско царство – Византија

Опстанак и темељи државе: Док је Западно римско царство срушено 476. године, Источно римско царство трајало је све до османског освајања 1453. године. Држава се темељила на три стуба: римском правно-политичком систему, грчком језику и култури, као и хришћанској вери.
Престоница: Цар Константин Велики (324–337) подигао је 330. године престоницу Константинопољ (словенски Цариград) на месту античког града Византиона. Смештен на Босфору, град је повезивао Европу и Азију и био средиште трговине, политике и црквеног живота. Његов најпознатији храм, Свету Софију, подигао је цар Јустинијан I.
Становништво и владарска идеологија: Становништво су чинили Грци, Словени, Јермени и Јевреји, уједињени грчком културом. Становници су себе називали Ромејима (Римљанима). Латински је био званични језик од 4. до 6. века, док је од 7. века грчки постао потпуно преовлађујући. На челу државе налазио се цар (василевс), сматран Божјим намесником на Земљи, врховним војсковођом, законодавцем, судијом и заштитником вере, чији је симбол моћи био пурпур.
Значајни владари и преломни догађаји:
- Јустинијан I Велики (527–565): Покушао је да обнови границе старог Римског царства преотевши северну Африку, Италију и део јужне Шпаније, чиме је Средоземље поново дошло под римску контролу. Донео је свеобухватни грађански законик. Ратови су, ипак, исцрпели државну благајну.
- Ираклије (610–641): Успешно је одбранио царство у 7. веку током истовремених напада Арабљана са истока и масовног насељавања Словена на Балкан. За одбијање арабљанске поморске опсаде престонице 673/74. године употребљено је запаљиво оружје познато као „грчка ватра”.
- Василије II (976–1025): За време његове владавине око 1000. године, Византија је поново израсла у најмоћнију силу средњовековног света.
Образовање и културни утицај: У 5. веку у Цариграду је утемељен универзитет на коме су се изучавале реторика, филозофија, граматика и право. Византија је имала пресудан културни утицај на бројне средњовековне народе, међу којима су и Срби.

Франачка држава

Настанак и династија Меровинга: Германи Франци заузели су простор Галије након слома Рима. Краљ Хлодовех (481–511) из династије Меровинга ујединио је племена и примио хришћанство, чиме су Франци напустили паганство.
Успон Каролинга: Власт из руку неспособних владара преузимају мајордоми (управитељи двора). Мајордом Карло Мартел зауставио је продор исламске војске у Европу у бици код Поатјеа 732. године. Његов наследник Пипин Мали (741–768) званично је преузео краљевску власт и утемељио династију Каролинга.
Царство Карла Великог (768–814):
- Проширио је државу на просторе данашње Француске, Немачке, Белгије, Холандије, делова Италије, Паноније и Балкана, створивши најјачу силу тадашње Европе.
- Папа га је 25. децембра 800. године у Риму крунисао за цара, што је довело до постојања два цара у хришћанству. Будући да је у Византији тада владала царица Ирина (797–802), Запад је сматрао да је престо упражњен. Након сукоба око поседа у Јадрану, Византија му је признала царску титулу, али искључиво над франачким земљама.
Подела царства: Верденским уговором 843. године унуци Карла Великог поделили су царство на три дела, из којих су се касније развиле Немачка, Француска и Италија.
Каролиншка ренесанса: Време Карла Великог обележио је културни препород заснован на латинској књижевности и науци (уз учешће дворана попут биографа Ајнхарда). Манастири су постали центри организованог преписивања античких дела, а развијено је и практично, читко писмо – каролина (каролиншка минускула).

Арабљани

Порекло и појава ислама: Арабијско полуострво, претежно пустињско подручје, било је насељено сточарским племенима склоним међусобним сукобима. Пророк Мухамед (570–632) ујединио је Арабљане кроз нову монотеистичку веру – ислам. Након придобијања Медине, Мухамед је 630. године заузео Меку и централно светилиште Кабу са „црним каменом” посветио исламу.
Освајања и ширење калифата: Мухамедови наследници (калифи) покренули су талас освајања:
- Византији су одузели Сирију, Палестину и Египат.
- Потпуно су уништили Персијско царство.
- Проширили су се целом северном Африком, а 711. године су срушили државу Визигота на Пиринејском полуострву.
- Створена је светска држава на три континента (од Атлантског океана до граница Кине), територијално већа од некадашњег Римског царства.
Распад калифата: Због велике економске и друштвене разноликости, јединствена држава се од 8. века поделила на три независна исламска средишта: Багдад (Азија), Каиро (Египат) и Кордову (Шпанија).
Научна и културна достигнућа:
- Арабљани су сачували и унапредили античка знања из математике, медицине и астрономије. Преузели су индијски бројевни систем, додали му нулу и формирали данашње арапске бројеве.
- Путем Кордовског калифата њихова научна достигнућа и друштвене игре попут шаха стигле су у Западну Европу.
- У књижевности се истиче збирка Хиљаду и једна ноћ, а у уметности архитектура џамија са високим минаретима и раскошна декорација арабескама (геометријским и биљним орнаментима без приказа људских ликова).

Изабери решење задатка:

Кратак одговор

Одговор

Детаљан одговор