Најважније из лекције
План-резиме
-
Владавина краља Уроша I (1243–1276)
- Привредни развој и унутрашња политика
- Јачање државе захваљујући економском напретку и спречавању дељења територија принчевима.
- Долазак немачких рудара Саса:
- Отварање рудника и експлоатација сребра, злата, бакра, олова и цинка.
- Почетак ковања домаћег сребрног новца и извоз руде.
- Нагли развој градова и трговине (посебно са Дубровником).
- Спољна политика и сукоби
- Вешто балансирање и промена савеза између обновљене Византије (1261) и Угарске.
- Ратови против Дубровника, Византије и Угарске.
- Пораз у рату са Угарском:
- Склапање мира и женидба најстаријег сина Драгутина угарском принцезом.
- Преузимање угарске титуле „млади краљ” за престолонаследника (први је понео Драгутин).
- Краљица Јелена Анжујска (око 1236–1314) и задужбине
- Јелена Анжујска – рођака напуљских и француских краљева; владала својом облашћу са двора у Брњацима (школа за сиромашне девојке); прва српска владарка проглашена за светицу.
- Задужбине:
- Краљ Урош I: Манастир Сопоћани код Раса.
- Краљица Јелена: Манастир Градац у долини Ибра.
- Привредни развој и унутрашња политика
-
Владавина краља Драгутина (1276–1282)
- Долазак на власт и политика
- Побуна против оца Уроша I уз помоћ угарских трупа (1276) и преузимање престола (Урош се повлачи у Сопоћане).
- Додела посебних области на управу мајци Јелени и брату Милутину.
- Тесан савез са Угарском:
- Добијање управне над Мачвом, Београдом и две области у северној Босни.
- Први улазак града Београда у састав српске државе.
- Сабор у Дежеву (1282) и владавина на северу
- Пад са коња и тешка повреда ноге воде ка уступању круне брату Милутину.
- Споразум: након Милутина круну наслеђују Драгутинови синови.
- Драгутин задржава власт у северним областима као „сремски краљ”.
- Задужбине: Манастир Св. Ахилија у Ариљу и обнова Ђурђевих Ступова (место његовог укопа).
- Долазак на власт и политика
-
Владавина краља Милутина (1282–1321)
- Територијална ширења и ратни походи
- Освајање византијских територија на југу (делови данашње Албаније и северне Македоније са Скопљем).
- Заједничка победа са Драгутином над бугарским господарима Браничева.
- Одбијање напада Татара и слање сина Стефана као таоца ради мира.
- Дипломатија, двор и култура
- Пет бракова у служби дипломатије.
- Склапање мира са Византијом (1299): женидба принцезом Симонидом (ћерком цара Андроника II), чиме су сва српска освајања призната као њен мираз.
- Прихватање византијског дворског церемонијала, раскоши и стила; ослањање на најамничку војску.
- Ктиторска делатност: Грачаница, Бањска, Богородица Љевишка, Краљева црква у Студеници и др.
- Династичке борбе и питање престолонаслеђа
- Грађански рат против брата Драгутина почетком XIV века (трајао око 10 година; окончан потврдом дежевског договора).
- Побуна сина Стефана (управника Зете) против Милутина:
- Стефанов пораз, делимично ослепљење и изгнанство са породицом у Цариград.
- Проглашење млађег сина Константина за престолонаследника.
- Грађански рат након Милутинове смрти (1321):
- Сукоб претендената: Стефана, Константина и Драгутиновог сина Владислава.
- Победа Стефана (уз подршку властеле и цркве након што је објавио да је прогледао) и његово ступање на српски краљевски престо.
- Територијална ширења и ратни походи
Лекција кроз датуме
1243 г. | Početak vladavine kralja Uroša I
Kralj Uroš I Nemanjić stupa na presto. Njegova dugotrajna vladavina donela je veliki privredni uspon Srbiji zahvaljujući otvaranju prvih rudnika od strane nemačkih rudara Sasa, kovanju srebrnog novca i razvoju trgovine, posebno sa Dubrovnikom.
1261 г. | Obnova Vizantijskog carstva
Nakon obnove Vizantije, kralj Uroš I, nalazeći se između snažnih suseda Vizantije i Ugarske, pokušava da ojača državu menjajući saveznike. Tokom vladavine ratovao je protiv Dubrovnika, Ugarske i Vizantije.
1276 г. | Svrgavanje kralja Uroša I sa prestola i kraj njegove vladavine
Nezadovoljan jer mu otac nije dodelio poseban deo zemlje na upravu, mladi kralj Dragutin se pobunio i uz pomoć ugarskih trupa porazio kralja Uroša I i zbacio ga sa vlasti. Uroš I se nakon toga povlači u svoju zadužbinu, manastir Sopoćane, gde i umire. Ovaj događaj označava kraj njegove epohe.
1276 г. | Početak vladavine kralja Dragutina
Dragutin preuzima vlast i postaje novi kralj Srbije. Zbog ženidbe ugarskom princezom oslanjao se na podršku Ugarske, od koje je na upravu dobio Mačvu, delove severne Bosne i Beograd, koji se time po prvi put našao u granicama srpske države.
1282 г. | Državni sabor u Deževu i kraj vladavine kralja Dragutina
Nakon što je pri padu s konja teško povredio nogu, kralj Dragutin je na državnom saboru u Deževu (kod Rasa) ustupio kraljevski presto svom mlađem bratu Milutinu. Dragutin je zadržao upravu nad severnim oblastima Srbije i ostao poznat kao "sremski kralj", čime se zvanično završila njegova vladavina celom zemljom.
1282 г. | Početak vladavine kralja Milutina
Na saboru u Deževu na presto stupa kralj Milutin, jedan od najznačajnijih i najsposobnijih vladara iz dinastije Nemanjića. Tokom njegove vladavine Srbija se znatno teritorijalno proširila na račun Vizantije (zauzeti su severna Makedonija i delovi Albanije), ojačala vojno držeći najamničku vojsku i razvila se kulturno pod snažnim vizantijskim uticajem.
1299 г. | Razvod kralja Milutina od princeze Ane i brak sa Simonidom
S ciljem da osigura savezništva i dobije potvrdu za svoja osvajanja u Vizantiji, kralj Milutin se razveo od svoje četvrte žene, bugarske princeze Ane, i oženio se maloletnom vizantijskom princezom Simonidom. Tim činom je vizantijski car priznao srpska osvajanja kao ćerkin miraz, a ugled srpskog vladara je znatno porastao.
14 век | Građanski rat između kralja Milutina i Dragutina (početak XIV veka)
Početkom XIV veka izbio je oružani sukob (građanski rat) između kralja Milutina i njegovog brata Dragutina oko poštovanja sporazuma iz Deževa o nasleđu prestola. Sukob je trajao oko deset godina i na kraju se završio pomirenjem i potvrdom ranijeg dogovora.
1314 г. | Smrt kraljice Jelene Anžujske
Umrla je Jelena Anžujska, supruga kralja Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Ostala je upamćena kao prva srpska vladarka proglašena za sveticu, žena snažnog karaktera koja je podizala zadužbine (manastir Gradac) i imala veliki uticaj unutar obe crkve u Srbiji.
1321 г. | Smrt kralja Milutina i kraj jedne istorijske epohe
Smrću kralja Milutina završena je jedna od najplodonosnijih vladavina u istoriji dinastije Nemanjića, obeležena zadužbinarstvom (Gračanica, Banjska, Bogorodica Ljeviška) i teritorijalnom ekspanzijom. Ovaj događaj označava kraj perioda velikog širenja i stabilnosti države Nemanjića opisanog u ovoj lekciji i uvodi zemlju u novu borbu za presto.
1321 г. | Građanski rat oko prestola i dolazak kralja Stefana na vlast
Nakon smrti kralja Milutina izbio je građanski rat oko nasleđa krune u kome su se borili Milutinovi sinovi Konstantin i Stefan (povratnik iz izgnanstva), kao i Dragutinov sin Vladislav. Stefan dobija snažnu podršku vlastele i sveštenstva objavivši da mu je uz božju pomoć vraćen vid, pobeđuje u ratu i postaje novi kralj Srbije.
Владавина краља Уроша I
Дуготрајна владавина краља Уроша I (1243–1276) означила је значајан привредни успон српске државе, чему је пресудно допринео долазак немачких рудара Саса. Њиховим ангажовањем отворени су рудници племенитих и индустријских метала (сребро, злато, бакар, олово, цинк), почело је ковање домаћег сребрног новца, те су ојачали градови и трговачке везе, посебно са Дубровником. У циљу очувања централне власти и целовитости земље, краљ је ускраћивао доделу засебних области принчевима.
На спољнополитичком плану, у доба након обнове Византијског царства (1261), Урош I је балансирао између Цариграда и Угарске, улазећи у сукобе са Дубровником, Византијом и Угарима. Након војног пораза од Угарске, склопљен је мировни споразум и договорен брак престолонаследника Драгутина са угарском принцезом, чиме је преузета и угарска титула „младог краља“. Дипломатске позиције Србије учвршћене су и краљевом женидбом са Јеленом Анжујском, племкињом рођачки повезаном са напуљским и француским владарима. Краљица Јелена је самостално управљала сопственом облашћу из двора у Брњацима, отворила школу за девојке, одржавала везе са Римом и Западом, те је касније постала прва српска владарка канонизована за светицу. Задужбина краља Уроша I је манастир Сопоћани, док је краљица Јелена подигла манастир Градац.
Владавина краља Драгутина
Због одбијања Уроша I да му уступи део територије на управу, млади краљ Драгутин се побунио и 1276. године, уз помоћ угарске војске, свргао оца с престола. Краљ Драгутин (1276–1282) је ради породичне стабилности уступио делове земље мајци Јелени и брату Милутину. Ослањајући се на Угарску, од њеног владара добио је на управу Мачву, североисточну Босну и Београд, чиме се овај град први пут нашао у саставу српске државе.
Након тешког прелома ноге при паду са коња, Драгутин се на државном сабору у Дежеву 1282. године одрекао краљевске власти у корист млађег брата Милутина, уз споразум да након Милутина круна припадне Драгутиновим синовима. Драгутин је задржао управу над северним поседима као „сремски краљ“. Његова главна задужбина је црква Светог Ахилија у Ариљу, а обновио је и Ђурђеве Ступове у Расу, где почивају његови земни остаци.
Владавина краља Милутина
Током владавине краља Милутина (1282–1321) Србија је доживела знатно територијално ширење према југу на рачун Византије, заузимањем северне Македоније (са Скопљем) и делова данашње Албаније. У садејству са Драгутином, одбранио је земљу од татарског упада (при чему је син Стефан послат као талац ради мира) и протерао бугарске феудалце из Браничева. Снажна економија омогућила је држање најамничке војске, раскошан двор уређен по византијском протоколу и интензивну градитељску активност (манастири Грачаница, Бањска, Богородица Љевишка, Краљева црква у Студеници).
Милутинова дипломатија ослањала се на брачне савезе. Ратовање са Византијом завршено је мировним уговором 1299. године и његовим петим браком са малолетном принцезом Симонидом, чиме су освојене византијске територије озваничене као принцезин мираз.
Унутрашње прилике обележили су династички сукоби:
- Десетогодишњи грађански рат почетком XIV века између Милутина и Драгутина око поштовања Дежевског споразума, који је окончан потврђивањем првобитног договора.
- Побуна Милутиновог најстаријег сина, младог краља Стефана (управника Зете), након које је Стефан делимично ослепљен и прогнан у Цариград, а за новог наследника одређен млађи син Константин.
- Грађански рат након Милутинове смрти 1321. године, у коме су се за власт борили Константин, Драгутинов син Владислав и повратник из изгнанства Стефан. Објавивши да му се вид повратио, Стефан је придобио подршку властеле и цркве, однео победу и преузео српски краљевски престо.
