Најважније из лекције
План-резиме
-
Србија после Косовске битке (1389)
- Кнегиња Милица и малолетни синови Стефан и Вук постају вазали султана Бајазита.
- Најмлађа ћерка Оливера дата је Бајазиту за жену.
- Милица влада до пунолетства Стефана Лазаревића (1393).
-
Владавина Стефана Лазаревића (1389–1427)
- Учешће у биткама као турски вазал:
- Битка на Ровинама (1395): Сукоб Турака и хришћана; погибија краља Марка Мрњавчевића.
- Битка код Никопоља (1396): Бајазит побеђује хришћанску војску краља Жигмунда; Турци покоравају Бугарску.
- Битка код Ангоре (1402): Монголи под Тамерланом побеђују Османлије и заробљавају Бајазита.
- Уздизање у Деспотовину и спољна политика:
- Стефан у Цариграду (1402) добија титулу деспота од византијског цара; Србија постаје деспотовина.
- Прихватањем вазалства према краљу Жигмунду (1403) постаје двоструки вазал (турски и угарски) и члан витешког реда „Змаја”.
- Од Угарске добија Београд, Мачву и поседе у јужној Угарској.
- Унутрашње уређење и територија:
- Престоница премештена из Крушевца у Београд (1403), где је изграђен нови замак.
- Припајање Зете након изумирања династије Балшић (територија од Саве и Дунава до Јадранског мора).
- Укидање феудалне самовоље, јачање централне власти и увођење стајаће војске.
- Привреда и законодавство:
- Развој рударства, трговине и занатства (главни рудник Ново Брдо – производња гламског сребра).
- Доношење Закона о рудницима (1412).
- Култура и задужбине:
- Манастир Манасија (Ресава) као главна задужбина и средиште Ресавске школе (преписивачка и преводилачка делатност; сарадник биограф Константин Филозоф).
- Књижевни рад: дело Слово љубве.
- Смрт и наследник:
- Изненадна смрт у лову 1427. године (Марковац код Младеновца).
- Наслеђује га сестрић Ђурађ Бранковић.
- Учешће у биткама као турски вазал:
-
Владавина Ђурђа Бранковића (1427–1456)
- Положај државе и престоница:
- Двоструки вазал (турски и угарски), изложен притисцима Турака, Угара, Млечана и Босне.
- Враћање Београда Угрима и изградња нове утврђене престонице Смедерева на Дунаву (уз народно предање о „Проклетој Јерини”).
- Први пад и обнова Деспотовине:
- Брак ћерке Маре са султаном Муратом II ради мира.
- Први пад Деспотовине под турску власт (1439); пад Новог Брда (1441); одвајање Зете.
- Деспот уз помоћ Угарске обнавља државу 1444. године у смањеном обиму.
- Коначни османски притисци и крај владавине:
- Пад Цариграда под власт Мехмеда II Освајача (1453).
- Османско освајање Новог Брда и јужног дела Деспотовине (1455).
- Неуспешна турска опсада Београда (1456), одбрањен под вођством Јаноша Хуњадија.
- Смрт деспота Ђурђа Бранковића крајем 1456. године.
- Положај државе и престоница:
Лекција кроз датуме
13 век | Početak razvoja Novog Brda
Krajem XIII veka, od vremena vladavine kralja Milutina, započeo je razvoj Novog Brda koje je bilo jedno od najvažnijih rudarskih središta i naseobina nemačkih rudara Sasa.
1326 г. | Prvi pisani pomen Novog Brda
Novo Brdo se prvi put pominje kao poznato rudarsko i trgovačko središte, gde su Dubrovčani vodili trgovinu i po ovlašćenju srpskog kralja držali carinu.
1389 г. | Početak vladavine Stefana Lazarevića
Posle Kosovske bitke i pogibije kneza Lazara, Stefan Lazarević postaje knez i vazal turskog sultana Bajazita, a u njegovo ime do punoletstva vlada kneginja Milica.
1393 г. | Punoletstvo kneza Stefana Lazarevića
Knez Stefan Lazarević postaje punoletan i preuzima samostalno upravljanje državom, nastavljajući vazalne obaveze prema turskom sultanu.
1395 г. | Bitka na Rovinama
Sukob između Turaka i hrišćana u kojem je knez Stefan Lazarević učestvovao kao turski vazal. U ovoj bici poginuo je kralj Marko Mrnjavčević, boreći se takođe na strani Turaka.
1396 г. | Bitka kod Nikopolja
Bitka na Dunavu između hrišćana predvođenih ugarskim kraljem Žigmundom i Turaka Osmanlija predvođenih sultanom Bajazitom. Hrišćani su pretrpeli težak poraz, a Turci su pokorili Bugarsku.
1397 г. | Smrt Vuka Brankovića
Umire gospodar Vuk Branković, srpski velikaš i otac budućeg despota Đurđa Brankovića.
15 век | Proizvodnja glamskog srebra u Novom Brdu
Tokom XV veka novobrdski rudnici postali su naročito poznati po proizvodnji posebne vrste srebra sa procentom zlata, tzv. glamskog srebra.
15 век | Mongolska pretnja Osmanskom carstvu
Početkom XV veka osmanskoj državi zapretila je opasnost od Mongola koje je predvodio čuveni vojskovođa Tamerlan (Timur-Lenk).
1402 г. | Bitka kod Angore
Velika bitka između Turaka i Mongola. Mongoli su pobedili i zarobili sultana Bajazita, dok su se srpski odredi pod komandom Stefana Lazarevića hrabro borili na turskoj strani.
1402 г. | Srbija postaje Despotovina
Pri povratku iz bitke kod Angore, vizantijski car u Carigradu dodeljuje Stefanu Lazareviću titulu despota (najvišu titulu posle carske), čime Srbija postaje despotovina.
1403 г. | Stefan Lazarević postaje ugarski vazal
Despot Stefan Lazarević prihvata vazalne obaveze prema ugarskom kralju Žigmundu i postaje dvostruki vazal. Zauzvrat dobija Beograd, Mačvu i posede u Ugarskoj.
1403 г. | Beograd postaje prestonica Srpske despotovine
Despot Stefan Lazarević seli prestonicu iz Kruševca u Beograd, gde na temeljima starog utvrđenja podiže potpuno novi zamak.
1412 г. | Donošenje Zakona o rudnicima
Despot Stefan Lazarević objavljuje zakon kojim se uređuje položaj rudnika i rudara u Novom Brdu, tada najvećem rudniku srebra na Balkanu.
1412 г. | Prva turska opsada Novog Brda
Turci bez uspeha pokušavaju prvi put da osvoje Novo Brdo, značajan rudarski i trgovački centar.
1426 г. | Smrt Mare Branković (rođ. Lazarević)
Umire Mara Lazarević, najstarija kći kneza Lazara i supruga Vuka Brankovića.
1427 г. | Kraj vladavine i smrt despota Stefana Lazarevića
Despot Stefan Lazarević iznenada umire od srčanog udara u lovu u okolini današnjeg Mladenovca, čime se završava njegova vladavina.
1427 г. | Početak vladavine despota Đurđa Brankovića
Sestrić Stefana Lazarevića i sin Vuka Brankovića, Đurađ Branković, stupa na presto Srpske despotovine i postaje dvostruki vazal (turski i ugarski).
1433 г. | Putovanje francuskog putopisca Brokijera
Francuski putnik Brokijer prolazi kroz Srbiju i beleži procenu da srpski despot dobija godišnje 200.000 dukata prihoda iz bogatog rudnika u Novom Brdu.
1439 г. | Prvi pad Srpske despotovine
Turski sultan Murat II uspeva da osvoji Srpsku despotovinu, uključujući i novu prestonicu Smederevo.
1441 г. | Pad Novog Brda
Posle višegodišnje hrabre odbrane nakon prvog pada Despotovine, utvrđeni novobrdski grad se konačno predaje Turcima.
1444 г. | Obnova Srpske despotovine
Despot Đurađ Branković uspeva da oslobodi i obnovi svoju državu. Uprkos tome, Novo Brdo iste godine ponovo strada, biva porobljeno i spaljeno.
1451 г. | Početak vladavine sultana Mehmeda II Osvajača
Ratorborni sultan Mehmed II dolazi na vlast u Osmanskom carstvu sa ciljem osvajanja hrišćanskih država na Balkanu.
1453 г. | Pad Carigrada (Vizantije)
Sultan Mehmed II Osvajač sa ogromnom vojskom posle tromesečne opsade zauzima Carigrad, što je imalo veliki odjek u celoj Evropi.
1455 г. | Konačan pad Novog Brda i južne Srbije
Turska vojska sultana Mehmeda II Osvajača zauzima Novo Brdo i čitav južni deo Srpske despotovine.
1456 г. | Turska opsada Beograda
Turci pokušavaju da osvoje Beograd (tada pod ugarskom vlašću), ali ne uspevaju da slome junačku odbranu Ugara i Srba predvođenih Janošem Hunjadijem (Sibinjanin Jankom).
1456 г. | Kraj vladavine i smrt despota Đurđa Brankovića
Krajem 1456. godine u dubokoj starosti umire despot Đurađ Branković, čime se okončava njegova duga i iscrpljujuća vladavina obeležena stalnim ratovima.
1456 г. | Početak vladavine despota Lazara Brankovića
Nakon smrti despota Đurđa, na presto Srpske despotovine stupa njegov najmlađi sin Lazar Branković.
1458 г. | Kraj vladavine despota Lazara Brankovića
Završava se kratkotrajna vladavina despota Lazara Brankovića nad Srpskom despotovinom.
1458 г. | Početak vladavine despota Stefana Slepog
Stefan Branković (Stefan Slepi), srednji sin Đurđa Brankovića, postaje despot oslabljene Srpske despotovine.
1459 г. | Kraj vladavine despota Stefana Slepog
Završava se vladavina Stefana Slepog, što se poklapa sa konačnim gašenjem i padom Srpske despotovine pod osmansku vlast.
1481 г. | Kraj vladavine sultana Mehmeda II Osvajača
Završava se višedecenijska epoha sultana Mehmeda II, poznatog po razaranju preostalih hrišćanskih zemalja na Balkanu i osvajanju Carigrada i Srbije.
1485 г. | Kraj vladavine naslovnog despota Zmaja Ognjenog Vuka
Završava se period tokom kog je Zmaj Ognjeni Vuk (Vuk Grgurević Branković) nosio titulu naslovnog despota.
1502 г. | Smrt despota Jovana Brankovića
Umire naslovni despot Jovan Branković, sin Stefana Slepog i jedan od poslednjih izdanaka loze Brankovića.
1516 г. | Smrt arhiepiskopa Maksima (Đorđa Brankovića)
Umire Đorđe Branković, koji je bio naslovni despot pre nego što se zamonašio i postao arhiepiskop Maksim.
Вазални положај и рани походи Стефана Лазаревића
Након Косовског боја 1389. године, кнегиња Милица је у име својих малолетних синова прихватила вазалне обавезе према султану Бајазиту, чему је допринела и удаја њене најмлађе кћери Оливере за османског владара. Након стицања пунолетства 1393. године, кнез Стефан Лазаревић предводио је српске одреде у османским војним походима. Истакао се у бици на Ровинама 1395. године, где је погинуо други истакнути турски вазал, краљ Марко Мрњавчевић, као и у бици код Никопоља 1396. године. Победом код Никопоља над хришћанском војском угарског краља Жигмунда, Османлије су учврстиле власт над Бугарском и источним Балканом.
Српска деспотовина у доба Стефана Лазаревића
У прекретној бици код Ангоре 1402. године, монголски владар Тамерлан поразио је османску војску и заробио султана Бајазита. Српски одреди су се у овом сукобу истакли великом храброшћу. На повратку са бојишта, Стефан Лазаревић је у Цариграду од византијског цара примио високу деспотску титулу, чиме је Србија уздигнута у ранг деспотовине.
Деспот Стефан се окренуо независнијој спољној политици и 1403. године прихватио вазалство према угарском краљу Жигмунду, ступивши у витешки ред Змаја. Заузврат је на управу добио Мачву, велике поседе у јужној Угарској и утврђени Београд, који је исте године прогласио новом престоницом и значајно га изградио. Деспот је сузбио самовољу властеле, увео стајаћу војску и учврстио централну власт. Припајањем Зете након изумирања династије Балшић, држава се простирала од Саве и Дунава све до Јадранског мора. Свог сестрића Ђурђа Бранковића одредио је за наследника пре него што је изненада преминуо 1427. године.
Привредни и културни напредак
Током владавине Стефана Лазаревића земља је доживела економски и интелектуални процват. Главни извор државног богатства било је рударство, пре свега вађење гламског сребра (богатог златом), олова, бакра и гвожђа. Средиште ове производње било је Ново Брдо, где су значајну улогу имали саски рудари и дубровачки трговци. Ради правног регулисања ове области, деспот је 1412. године издао чувени Закон о рудницима.
Култура је цветала кроз стваралаштво у моравском градитељском стилу и књижевни рад. Сам деспот био је писац чувеног поетског дела Слово љубве. Његова главна задужбина, манастир Манасија (Ресава), постала је средиште Ресавске школе - водеће преписивачке и преводилачке радионице коју је предводио биограф Константин Филозоф, а чији су се високи стандарди примењивали и у манастирима као што су Љубостиња, Хиландар, Пећка патријаршија и Високи Дечани.
Српска деспотовина под Ђурђем Бранковићем
Деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456) суочавао се са сталним притисцима Османлија, Угара, Млечана и босанског краља. Након што је Угрима вратио Београд, а Турцима изгубио Голубац и моравску долину, подигао је нову утврђену престоницу Смедерево на Дунаву (чија је градња у народној традицији везана за његову супругу Ирину Кантакузину – Проклету Јерину).
Иако је деспотову ћерку Мару дао за жену султану Мурату II, османске снаге су 1439. године заузеле Смедерево и покориле Деспотовину (први пад Деспотовине), док се Ново Брдо опирало до 1441. године. Захваљујући дипломатским напорима Ђурђа Бранковића, држава је обновљена 1444. године у ужим границама. Доласком на власт султана Мехмеда II Освајача, који је 1453. освојио Цариград, појачан је притисак на српске земље. Османлије су 1455. године заузеле Ново Брдо и јужне територије. Напад на Београд 1456. године успешно су одбиле угарско-српске снаге под вођством Јаноша Хуњадија, а крајем исте године деспот Ђурађ је преминуо.
Династија Бранковић и наследници
Бранковићи су били у блиском сродству са Лазаревићима преко брака Вука Бранковића и Лазареве ћерке Маре, што је Ђурђу омогућило наслеђивање престола. Након Ђурђеве смрти, Србијом су кратко владали његови синови, деспот Лазар (1456–1458) и Стефан Слепи (1458–1459). Каснији деспотски наслов у јужној Угарској носили су Ђурђев унук Вук Гргуревић (Змај Огњени Вук, до 1485), као и Стефанови синови Ђорђе (касније архиепископ Максим) и Јован Бранковић.
