Које групе европских језика се данас говоре у Европи? Да ли можеш да уочиш везу између Велике сеобе народа и распрострањености данашњих европских језика?

На карти језика у Европи приказане су групе европских језика: германски језици, словенски језици, романски језици и остали језици. Веза са Великом сеобом народа постоји зато што су се током сеобе германски и словенски народи раселили по различитим деловима Европе и населили нове просторе. Тамо где су се населили германски народи данас се говоре германски језици, а тамо где су се доселили Словени говоре се словенски језици. Тако распрострањеност данашњих језика одговара кретањима народа током Вел...

Велика сеоба народа

Најважније из лекције

План-резиме

Велика сеоба народа (IV–IX век)
1. Опште карактеристике и узроци:
  1. Трајање: од провале Хуна (375. године) до досељавања Угара у Панонску низију (крајем IX века).
  2. Учесници: Хуни, Германи (Готи, Вандали, Франци, Англи, Саси, Нормани), Авари, Словени, Бугари, Угри (Мађари).
  3. Узроци: потрага за плодном земљом, храном и бољим условима за живот, као и пљачкашки напади.
  4. Последице: пропаст римских градова, путева и водовода, опадање културе и писмености (очуване махом у цркви), прелазак са робовласништва на феудализам.
Инвазије Хуна и Гота
1. Почетак сеобе (375. година):
  1. Хуни пролазе кроз „Врата народа” (између Урала и Каспијског језера) и потискују Готе око Дњепра.
  2. Покоравају Остроготе, док се Визиготи повлаче преко Дунава на територију Римског царства.
2. Сукоби с Римом:
  1. Битка код Хадријанопоља (378. године) – Визиготи побеђују римску војску, при чему гине римски цар.
  2. Атила „Бич Божји” (вл. 434–453) – уједињује Хуне, пустоши Галију, Италију, Балкан и градове попут Сирмијума, Виминацијума и Сингидунума; након његове смрти хунска држава се распада.
Пад Западног римског царства и варварске државе
1. Подела и пад Царства:
  1. 1. године – цар Теодосије дели царство на Западно (престоница Рим) и Источно (престоница Константинопољ).
  2. Падови Рима: Визиготи га пљачкају 410. године, а Вандали под вођством Гејзериха 455. године.
  3. 1. године – германски вођа Одоакар свргава последњег западноримског цара Ромула Августула и проглашава се за краља Италије, што означава крај Западног римског царства.
2. Нове варварске државе:
  1. Визиготи – краљевина на Пиринејском полуострву (данашња Шпанија).
  2. Остроготи – краљевина на Апенинском полуострву (данашња Италија).
  3. Вандали – краљевина у северној Африци (данашњи Тунис).
  4. Франци – држава у Галији (данашња Француска).
  5. Англи и Саси – више краљевина на Британским острвима (данашња Енглеска).
Сеобе других народа и походи Викинга
1. Авари, Бугари и Угри:
  1. Авари (VI–VIII век) – оснивају државу у Панонској низији, нападају Византију са Словенима; уништавају их Франци крајем VIII века.
  2. Бугари (крајем VII века) – формирају државу на доњем Дунаву и асимилују се са Словенима.
  3. Угри / Мађари (крајем IX века) – досељавају се у Панонску низију са Урала, обустављају пљачке у X веку, прихватају хришћанство и прелазе на седелачки живот.
2. Инвазије Викинга / Нормана (од VIII века):
  1. Узроци: неповољна скандинавска клима и неплодна земља.
  2. Походи и насељавање: Исланд, Гренланд, северна Француска, Енглеска, јужна Италија, Русија; допловили до Северне Америке око 1000. године.

Лекција кроз датуме

375 г. | Почетак Велике сеобе народа и долазак Хуна

Хуни су дошли из Азије у Европу, прошли кроз Врата народа и покренули германски народ Готе на сеобу, чиме је званично почела Велика сеоба народа.

378 г. | Битка код Хадријанопоља

Визиготи су победили римску војску у великој бици у којој је погинуо и римски цар, што је знатно утицало на даље слабљење Римског царства.

395 г. | Подела Римског царства

Цар Теодосије је поделио територију Римског царства на Источно и Западно римско царство како би га заштитио од све чешћих напада варвара.

5 век | Врхунац моћи Хуна (V век)

У првој половини V века Хуни су под вођством Атиле наставили да освајају и пљачкају оба дела Римског царства, уништавајући важне градове на Дунаву.

410 г. | Прво варварско освајање Рима (Визиготи)

Визиготи су на превару ушли у Рим, освојили га и опљачкали, што је изазвало велики шок у тадашњем римском свету.

434 г. | Почетак владавине Атиле (Бича Божјег)

Атила убија рођеног брата да би постао једини владар Хуна. Током своје владавине господарио је огромним простором и организовао разорне пљачкашке походе широм Европе.

453 г. | Смрт Атиле и распад Хунске државе

Атила је изненада умро (или је отрован) током прославе свог венчања. Ова година означава крај његове владавине, након чега се држава брзо распала, а Хунима се изгубио сваки траг у историји.

455 г. | Вандалско освајање и пљачка Рима

Вандали, предвођени краљем Гејзерихом, ушли су у Рим без отпора и сурово га опљачкали, уништивши бројне римске споменике.

476 г. | Пад Западног римског царства

Вођа германских племена Одоакар збацио је с престола последњег римског цара Ромула Августула и прогласио се за краља Италије. Ова година означава крај постојања Западног римског царства.

6 век | Долазак Авара у Европу (VI век)

Из Азије у Европу стиже номадски народ Авара, који се насељава у Панонској низији где оснивају своју државу и у савезу са Словенима нападају Византију.

7 век | Оснивање бугарске државе (VII век)

Крајем VII века номадско племе Бугара оснива своју државу на доњем току Дунава, где се временом мешају са Словенима и прихватају њихов језик и културу.

8 век | Пропаст Аварске државе (VIII век)

Овај период означава крај постојања Аварске државе у Панонској низији, коју су током VIII века уништили Франци.

8 век | Почетак инвазија Викинга (VIII век)

Услед хладноће и неплодне земље, Викинзи (Нормани) почињу масовно исељавање са Скандинавског полуострва и организују сурове пљачкашке походе дуж европских обала и река.

9 век | Крај Велике сеобе народа и насељавање Угара (IX век)

Крајем IX века Угри (Мађари) се досељавају са Урала у Панонску низију, што представља догађај којим је званично окончан период Велике сеобе народа.

10 век | Завршетак угарских пљачкашких похода (X век)

Током X века заустављени су пљачкашки походи Угара по западној Европи. Овај период означава њихов прелазак на седелачки начин живота и прихватање хришћанства.

11 век | Долазак Викинга у Северну Америку

Око 1000. године Викинзи су својим отпорним бродовима успели да доплове до обала Северне Америке, где се ипак нису дуже задржали.

Велика сеоба народа: узроци и последице

Временски оквир: Трајала је од IV до IX века - почела је 375. године хунским продором у Европу, а завршила се доласком Угара (Мађара) у Панонску низију крајем IX века.
Учесници: Различити варварски народи, укључујући Хуне, германска племена (Готи, Вандали, Франци, Англи, Саси, Нормани), Аваре, Словене и Мађаре.
Узроци: Недостатак обрадивог земљишта и хране, потрага за бољим животним простором и пљачкашки походи суседних племена.
Последице:
- Разарање римских урбаних центара, путне мреже и водовода.
- Општи пад образовања, знања и писмености, која је опстала претежно у окриљу црквених редова и свештенства.
- Нестанак робовласничког уређења и успостављање феудалних друштвених односа.

Инвазије Хуна и Гота

Почетак сеобе (375. године): Хуни су кроз равницу између планине Урал и Каспијског језера („Врата народа”) продрли у Европу, покорили Источне Готе (Остроготе) и потиснули Западне Готе (Визиготе) преко Дунава на римску територију.
Битка код Хадријанопоља (378. године): Побуњени Визиготи поразили су римску војску и усмртили тадашњег цара, што је озбиљно уздрмало и ослабило Римско царство.
Хунска освајања под Атилом (434–453):
- Под вођством Атиле („Бич Божји”), чије је средиште било у Панонској низији, Хуни су створили моћан племенски савез који се простирао од реке Урал до Немачке и од Дунава до Балтика.
- Током прве половине V века опустошили су Балкан, Италију и Галију, разарајући градове на Дунаву (Сингидунум, Виминацијум, Сирмијум).
- Римско царство је умиривало хунске нападе исплаћивањем редовног годишњег данка.
- Након изненадне Атилине смрти 453. године, савез се распао, а Хуни су нестали са историјске позорнице асимилацијом или повратком у Азију.

Пад Западног римског царства и варварске државе

Подела Царства (395. године): Цар Теодосије поделио је државу на Источно римско царство (престоница Константинопољ) и Западно римско царство (престоница Рим).
Слабљење и падови Рима: Варвари су више пута пустошили престоницу - Визиготи су опљачкали Рим 410. године, а Вандали под вођством краља Гејзериха 455. године (одакле потиче појам вандализам).
Пад Западног римског царства (476. године): Германски војсковођа Одоакар збацио је са власти последњег западноримског цара Ромула Августула и прогласио се краљем Италије, означивши крај царства.
Новоосноване варварске државе:
- Визиготска краљевина: Пиринејско полуострво (простор данашње Шпаније).
- Вандалска краљевина: Северна Африка (област некадашње Картагине, односно данашњег Туниса).
- Остроготска краљевина: Апенинско полуострво (Италија).
- Франачка држава: Галија (простор данашње Француске).
- Краљевине Англа и Саса: Британска острва (данашња Енглеска, названа по Англима).

Сеобе других народа

Авари: Азијски номади који су у VI веку запосели Панонску низију; заједно са Словенима нападали су Византију све док њихову државу у VIII веку нису сломили Франци.
Бугари: Номадско племе азијског порекла које је крајем VII века утемељило државу на доњем току Дунава, где се постепено стопило са већинским словенским живљем, преузевши словенски језик и културу.
Угри (Мађари): Народ угро-финског порекла досељен са Урала у Панонску низију крајем IX века, чиме је формално окончана Велика сеоба. Током X века окончали су пљачкашке походе по западној Европи, примили хришћанство и прешли на стални, седелачки начин живота.

Инвазије Викинга

Узроци покрета: Неплодно земљиште и сурова скандинавска клима навели су Нормане (Викинге) да од VIII века крену у прекоморске пљачке и истраживања.
Правци кретања и територије:
- Населили су удаљена северна острва попут Исланда и Гренланда, а око 1000. године њихови бродови допловили су до обала Северне Америке.
- Нападали су приобалне и речне градове (вршили опсаду Париза) широм северне Француске, Енглеске, јужне Италије и Русије.
Последице: На просторима где су се трајно настанили, викиншки освајачи су се асимиловали са локалним становништвом, прихвативши њихове језике и обичаје.

2.1. Велика сеоба народа

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме

Лекција кроз датуме