Погледај страну 10, па закључи који континенти нису били познати Европљанима у средњем веку. Шта мислиш, због чега? Разговарај о овој теми с наставницима или наставницом и осталим ученицима из одељења.

Европљанима у средњем веку били су познати само Европа, северна Африка и делови Азије – Блиски и Средњи исток, па чак и удаљене земље попут Кине и Гренланда. Нису били познати Северна и Јужна Америка, као ни Аустралија. Разлог је то што су Европљани у средњем веку имали веома скромна сазнања о удаљеним народима и крајевима, а до Америке и Аустралије могло се стићи тек развојем бродова и морепловства, што се догодило крајем средњег и почетком новог века.

Средњи век

Најважније из лекције

План-резиме

Време и простор средњег века
1. Хронолошки оквир
  1. Почетак: 476. године – пад Западног римског царства (збацивање последњег римског цара).
  2. Трајање: од V до XV века (дели се на рани и позни средњи век).
  3. Крај: XV век – обележен значајним открићима:
    - око 1450. године: конструкција прве штампарске машине.
    - 1. године: Кристифор Колумбо открива Америку.
2. Географски простор
  1. Главнина историјских збивања: Европа и Медитеран (Средоземље – делови Европе, Африке и Азије).
  2. Познати простори: Европа, северна Африка, Блиски и Средњи исток (досегли до Кине на истоку и Гренланда на западу).
Државе, друштво и религија
1. Државно уређење
  1. Феудалне монархије – власт појединца (цар, краљ, кнез).
  2. Опстанак Источног римског царства (Византије) са центром у Константинопољу током целог средњег века.
  3. Настанак нових држава у Европи, укључујући српску државу.
2. Друштвени слојеви (феудално друштво)
  1. Властела (племићи): владајући друштвени слој, поседници земљишта (феуда).
  2. Свештенство: утицајан слој са великом друштвеном и културном улогом.
  3. Сеоско становништво (сељаштво): најбројнији и зависни друштвени слој.
  4. Грађанство: слој који се развија крајем средњег века.
3. Религија
  1. Хришћанство: најутицајнија вера са највећим бројем верника.
  2. Јудаизам: старија једнобожачка религија која опстаје.
  3. Ислам: једнобожачка религија настала у VII веку.
4. Остале карактеристике почетка средњег века
  1. Опадање обима трговине и прелазак на натуралну размену.
  2. Губитак значаја градова.
Историјски извори за средњи век
1. Чување извора: архиви, музеји и библиотеке (представљају културну баштину).
2. Писани извори (најбројнији)
  1. Подлоге за писање: папирус, пергамент (начињен од животињске коже), хартија, камен, метал, малтер.
  2. Врсте писаних извора:
    - Житија: описи живота светитеља (најпознатија српска посвећена су Светом Сави).
    - Биографије: описи живота владара и истакнутих личности.
    - Повеље: документи о додели права или привилегија.
    - Писма: документи за размену вести и порука.
    - Летописи (хронике): хронолошки записи догађаја из године у годину.
    - Закони: одредбе о правима и обавезама становништва.
    - Натписи: текстови на предметима, споменицима, тканини итд.
3. Материјални извори
  1. Остаци свакодневног живота: посуде, оружје, опрема, накит, новац.
  2. Грађевине и споменици: храмови, дворови, тврђаве (нпр. Голубац).
  3. Уметничка дела: фреске, иконе, предмети примењене уметности (нпр. Душанов тањир).

Лекција кроз датуме

476 г. | Пад Западног римског царства

Последњи римски цар је збачен са престола, чиме је Западно римско царство престало да постоји, док је Источно римско царство (Византија) опстало још хиљаду година.

476 г. | Крај старог и почетак средњег века

С нестанком западног дела Римског царства променила се слика Европе, те се овај догађај и година узимају као прекретница за крај историје старог и почетак средњег века.

7 век | Настанак ислама

Током 7. века настала је нова једнобожачка религија – ислам, која ће поред хришћанства и јудаизма имати велики утицај у средњем веку.

15 век | Крај средњег и почетак новог века

Историјски период средњег века окончан је у 15. веку. Велика географска и технолошка открића (попут штампарске машине и открића Америке) означила су крај средњовековне историје и улазак у нови век.

1450 г. | Откриће штампарске машине

Око 1450. године конструисана је прва штампарска машина, што је представљало велику промену јер је утицало на брже и јефтиније умножавање књига.

1492 г. | Откриће Америке

Поморска експедиција на челу са Кристифором Колумбом открила је нови континент – Америку.

Време и простор

Свргавање последњег западноримског владара 476. године довело је до пропасти Западног римског царства, што представља међаш између антике и почетка средњег века. Насупрот томе, Источно римско царство са средиштем у Цариграду (Константинопољу) наставило је свој континуитет још читав миленијум.

Средњовековна епоха протеже се од V до XV века и обухвата две главне фазе: рани и позни средњи век. Њен завршетак означен је епохалним догађајима из друге половине XV века:

Око 1450. године: изум покретне штампарске машине, што је револуционисало доступност и умногостручавање писане речи.
1492. године: поморска експедиција предвођена Кристифором Колумбом стиже до обала Америке, чиме почиње доба великих географских открића и наступа нови век.

Географски фокус средњовековних збивања налазио се на европском континенту и подручју Медитерана (Средоземља), које повезује обале Европе, Африке и Азије. Иако су географска знања Европљана углавном обухватала сопствени континент, северну Африку и Блиски исток, поједини контакти и путовања досезали су до Кине на истоку и Гренланда на западу.

Државе, друштво и религија у средњем веку

На простору некадашњег Западног римског царства формиране су нове варварске и хришћанске државе са монархијским уређењем (на чијем су челу били краљеви, цареви или кнежеви), док је на истоку трајала Византија, а током овог доба настаје и српска средњовековна држава.

Ово раздобље карактерише феудални систем, устројен према поседовању земље (феуда):

Властела (племство): водећи друштвени слој који је управљао земљишним поседима и држао политичку власт.
Свештенство: изузетно утицајан сталеж са великим ауторитетом у цркви, култури и државној управи.
Сеоско (зависно) становништво: најбројнији друштвени слој који је обрађивао земљу и привређивао.
Грађанство: слој трговаца и занатлија који постепено добија на значају крајем средњег века.

Период раног средњег века обележили су опадање античких градова, смањење трговине и прелазак на натуралну привреду (робну размену без новца).

На плану религије доминирала су једнобожачка учења:

Хришћанство је постало најраспрострањенија религија са пресудним утицајем на живот и морал људи.
Јудаизам је очувао свој вековни континуитет.
Ислам је настао током VII века на Арабљанском полуострву и брзо постао значајна светска религија.

Историјски извори у средњем веку

Средњовековна прошлост истражује се на основу историјских извора који чине неодвојиви део културне баштине и чувају се у архивима, музејима и библиотекама. Извори се разврставају у две темељне групе:

1. Писани извори: Текстуална сведочанства бележена на различитим подлогама - попут папируса, папира, метала, камена и пергамента (специјално обрађене животињске коже). Обухватају различите форме:

Житија: списи о животима светитеља (међу којима се у српској традицији истичу житија Светог Саве).
Биографије: детаљни прикази живота значајних личности и монарха.
Повеље: званичне правне исправе којима се потврђују или додељују посебни поседи и повластице.
Летописи (хронике): записи о важним збивањима вођени временским редоследом, из године у годину.
Законски споменици: зборници којима се правно уређују поредак и дужности у држави.
Писма и натписи: дипломатска или приватна преписка, као и текстови урезани на споменицима, фрескама, новцу или оружју.

2. Материјални извори: Физички предмети и археолошки остаци свакодневног и духовног живота:

Употребни предмети, оружје, ратна опрема, накит и ковани новац.
Грађевински остаци, монументална утврђења (попут тврђаве Голубац), храмови и владарске резиденције.
Дела сакралне и ликовне уметности (фрескосликарство и иконе).

1.2. Средњи век

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме