Најважније из лекције
План-резиме
-
Друштвене прилике у социјалистичкој Југославији
- Трансформација друштва и свакодневни живот
- Прелазак из аграрног у индустријско друштво и масовна урбанизација кроз изградњу нових планских стамбених насеља са пратећом инфраструктуром (школе, вртићи).
- Животни стандард 1950-их био је скроман (око 50% прихода одлазило је на храну, само сваки пети стан имао је струју и воду).
- Појава модерног потрошачког друштва: отварање првог супермаркета у Београду на Цветном тргу (25. април 1958. године).
- Положај жена и деце у друштву
- Формално правно изједначавање положаја жена са мушкарцима, праћено дуготрајним процесом еманципације кроз образовање и запошљавање; фабрика „Борово” 1968. године лансира обућу „Боросана” као симбол запослене жене.
- Стварање новог култа детињства: обухват основношколаца у оквиру Савеза пионира Југославије (основан 1942. године у Бихаћу).
- Државни празници и култови
- Установљење Дана младости 1957. године (прослављао се 25. маја на рођендан Јосипа Броза Тита) уз слет на стадиону ЈНА и уручење Штафете младости; последњи пут обележен 1988. године.
- Трансформација друштва и свакодневни живот
-
Културне прилике
- Књижевност и ликовна уметност
- Прелазак са догматског социјалистичког реализма (непосредно после 1945. године, нпр. Ђорђе Андрејевић Кун) на апстракцију и модернизам након раскида са СССР-ом (нпр. Петар Лубарда 1951. године).
- Истакнути књижевници: Иво Андрић (Нобелова награда за књижевност 1961. године), Борислав Пекић (емигрирао 1971. године), Данило Киш, Добрица Ћосић, Мира Алечковић, Бранко Ћопић („Орлови рано лете”, 1959. године) и Дубравка Угрешић (прва жена добитница НИН-ове награде 1988. године).
- Архитектура и културне институције
- Модернистичка и бруталистичка градња: Музеј савремене уметности у Београду (Иван Антић, 1965. године) и Блок 23 на Новом Београду (Александар Стјепановић, 1968–1977. године).
- Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду 1968. године као платформе за алтернативну сцену младих.
- Међународни фестивали
- БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал) основан 1967. године (Мира Траиловић).
- ФЕСТ (Међународни филмски фестивал) основан 1971. године.
- Књижевност и ликовна уметност
-
Популарна култура
- Медији и кинематографија
- Почетак емитовања РТВ Београд 1958. године; цела територија Србије покривена ТВ сигналом до 1970. године.
- Развој филмских праваца:
- Партизански филмови: „Валтер брани Сарајево” (1972) и „Битка на Сутјесци” (1973).
- „Црни талас” (1960-е и ране 1970-е): критички осврт на друштвене проблеме (нпр. „Скупљачи перја” Александра Петровића из 1967. године).
- Златно доба југословенског филма: „Ко то тамо пева” (1980) и „Отац на службеном путу” (Златна палма у Кану 1985. године).
- Телевизијске серије као водећи феномен 1970-их и 1980-их: „Позориште у кући” (1972–1984) и „Бољи живот” (1987–1991).
- Музичка сцена
- Рок и поп музика: мегаконцерт Бијелог дугмета код Хајдучке чесме (1977. године), Здравко Чолић.
- „Нови талас” (крај 1970-их и почетак 1980-их) као аутентичан бунт и уметнички одговор младе генерације.
- Експанзија новокомпоноване народне музике (Лепа Брена, Мирослав Илић).
- Спорт и мода
- Највећи спортски догађај: XIV Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године (маскота Вучко).
- Спортски великани: боксер Мате Парлов, тенисерка Моника Селеш, кошаркаш Радивој Кораћ, и титула клупског првака Европе и света ФК Црвена звезда (1991. године).
- Развој домаће модне и текстилне индустрије према светским стандардима.
- Медији и кинематографија
Лекција кроз датуме
1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу
Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.
25 май 1957 г. | Установљење Дана младости
Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.
1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд
Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.
1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића
Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.
1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)
Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.
1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”
Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.
1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”
Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.
1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду
Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.
1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом
Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.
1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)
Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.
1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”
Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.
1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”
Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.
1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”
Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.
1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме
Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.
1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”
Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.
1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву
У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.
1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”
Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.
1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”
Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.
1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.
1988 г. | Последња прослава Дана младости
На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.
1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе
Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.
1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.
Друштвене прилике
- Трансформација друштва и урбанизација: Након 1945. године Југославија је прошла кроз убрзан прелазак из пољопривредне у индустријску земљу. Масовно досељавање сеоског становништва у градове условило је изградњу планских стамбених блокова са пратећом инфраструктуром (школе, обданишта, домови здравља).
- Животни стандард и потрошња: Током педесетих година материјални положај породица био је скроман, а половина кућног буџета издвајала се искључиво за основну прехрану богату угљеним хидратима. Стамбени услови су се постепено поправљали тек ширењем водоводне и електричне мреже. Симбол почетка потрошачког друштва било је отварање прве савремене самопослуге у Београду на Цветном тргу 1958. године.
- Еманципација жена: Иако је закон гарантовао пуну равноправност полова, патријархални обрасци су споро превазилажени кроз постепено описмењавање, више образовање и улазак жена у производне процесе. Појава наменске радне обуће „Боросана” из фабрике „Борово” 1968. године постала је својеврсни симбол запослене жене тог доба.
- Положај деце и омладине: Власти су градиле култ младости кроз друштвене организације. Савез пионира Југославије (формиран 1942. у Бихаћу) обухватао је све ђаке основних школа, који су полагали свечану заклетву држави и партијском руководству.
- Дан младости: Као централни државни празник од 1957. до 1988. године обележавао се 25. мај (рођендан Јосипа Броза Тита). Манифестација је кулминирала масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду и свечаним уручењем Штафете младости председнику државе.
Културне прилике у социјалистичкој Југославији
- Идеолошки и стилски заокрети у уметности: У првој послератној фази доминирао је социјалистички реализам са фокусом на ратне победе и обнову земље (Ђорђе Андрејевић Кун, слика Колона из 1946). Након политичког раскида са Совјетским Савезом 1948. године, уметници се окрећу модернизму, индивидуализму и апстрактном изразу (Петар Лубарда, дело Фантастични предео из 1951).
- Књижевно стваралаштво: Период је обележио списатељски врхунац више генерација: Иво Андрић је 1961. добио Нобелову награду за књижевност; Бранко Ћопић је 1959. објавио роман Орлови рано лете; значајан траг оставили су Борислав Пекић (емигрирао 1971), Данило Киш, Добрица Ћосић, песникиња Мира Алечковић, као и Дубравка Угрешић, прва списатељица награђена НИН-овом наградом (1988).
- Архитектура и културне установе: Урбанистички развој огледао се у градитељским подухватима попут Музеја савремене уметности (Иван Антић, 1965) и новобеоградског Блока 23 (Александар Стјепановић). Године 1968. формиран је Студентски културни центар (СКЦ) као жариште алтернативних идеја и уметничких перформанса.
- Међународни фестивали: Препознатљивост југословенске сцене у свету учвршћена је оснивањем Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ, 1967, под вођством Мире Траиловић) и Међународног филмског фестивала (ФЕСТ, 1971).
Популарна култура
- Експанзија медија и филма: Редовни програм Радио-телевизије Београд започет је 1958, док је целокупна територија Србије телевизијском мрежом покривена до 1970. године. Након 1950. совјетска кинематографија у биоскопима уступа место домаћим и западним остварењима.
- Филмски правци и ремек-дела:
- Партизански спектакли: Жанр који је афирмисао ратне подвиге партизана уз учешће страних звезда попут Ричарда Бартона (Валтер брани Сарајево 1972, Сутјеска 1973).
- Црни талас: Ауторски филмски покрет 60-их и почетка 70-их година који је критички приказивао мрачне стране социјализма, маргиналне групе и друштвене кризе (филм Александра Петровића Скупљачи перја, награђен у Кану 1967).
- Ауторски и комерцијални успеси: Домаћу кинематографију обележили су култни наслови попут комедије Слободана Шијана Ко то тамо пева (1980) и драме Емира Кустурице Отац на службеном путу (Златна палма у Кану 1985).
- Телевизијски програм: Серијски формат постао је доминантни вид породичне забаве, обрађујући животне и економске дилеме грађана кроз популарне серије попут Позоришта у кући (1972–1984) и Бољег живота (1987–1991).
- Музичка сцена: Распон понуде кретао се од масовно слушаног новокомпонованог фолка (Лепа Брена, Мирослав Илић) и поп музике (Здравко Чолић), преко стадионског рока (чувени наступ групе Бијело дугме код Хајдучке чесме 1977), до урбаног и друштвено критичног „новог таласа” крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година.
- Спортски тријумфи: Југославија је остварила значајне међународне спортске резултате преко боксера Мате Парлова, кошаркаша Радивоја Кораћа, тенисерке Монике Селеш и фудбалског клуба Црвена звезда, који је 1991. године освојио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Врхунац међународне спортске афирмације земље биле су Зимске олимпијске игре одржане 1984. године у Сарајеву.
