Наведи захтеве радника/радница у револуцији из 1905. године.

У другој половини XIX века снажан талас индустријализације захватио је царску Русију, али су услови живота радника били врло тешки, а плате веома ниске. Због тога је више стотина хиљада радника са својим породицама у јануару 1905. године протестовало пред резиденцијом царског двора у Санкт Петербургу. Радници су тражили боље услове рада, више слобода за грађане и увођење парламентарног система у држави.

Револуције у Русији и Европи

Најважније из лекције

План-резиме

Руска револуција 1905. године
1. Узроци:
  1. Економско заостајање Русије, тешки услови рада и живота, апсолутистичка власт цара Николаја II Романова и пораз у рату са Јапаном.
2. Кључни догађаји:
  1. Јануар 1905. („Крвава недеља”): Протест радника испред Зимског дворца у Санкт Петербургу завршен масакром од стране царске војске (око 1.000 погинулих и рањених).
  2. Талас штрајкова и побуна широм земље (побуна морнара на оклопњачи Потемкин).
3. Исход и последице:
  1. Цар у октобру 1905. обећава веће грађанске слободе и оснивање Думе (првог руског парламента).
  2. Револуција је потпуно угушена 1907. године, али је царска власт знатно ослабљена.
Руске револуције 1917. године
1. Фебруарска револуција (фебруар/март 1917):
  1. Узроци: Огромни губици у Првом светском рату, дезертерство у војсци и масовна немаштина.
  2. Ток и исход: Демонстрације у Петрограду, војска прелази на страну народа; збачен цар Николај II (крај монархије).
  3. Привремена влада: На челу са Александром Керенским; губи подршку због одлуке да настави рат.
2. Октобарска револуција (25–26. октобар / 7–8. новембар 1917):
  1. Ток: Бољшевици под вођством Владимира Иљича Лењина заузимају Зимски дворац и руше Привремену владу.
  2. Прве мере бољшевичке власти:
    1. Успостављање диктатуре пролетаријата.
    2. Одузимање земље од цара, цркве и велепоседника и предаја народу.
    3. Радничко управљање предузећима и национализација банака.
    4. Март 1918: Потписивање сепаратног мира у Брест-Литовску са Немачком и иступање Русије из Првог светског рата уз губитак територија.
Грађански рат у Русији (1917–1922)
1. Сукобљене стране: Црвена армија (бољшевичка војска коју организује Лав Троцки) против Беле гарде (ројалисти, присталице парламентаризма и противници бољшевика).
2. Јул 1918: Стрељање цара Николаја II и његове породице у Јекатеринбургу.
3. Исход: Победа бољшевика и учвршћивање совјетске власти.
Новембарска револуција у Немачкој (1918–1919)
1. Почетак: Побуна морнара у луци Кил у новембру 1918. услед ратне исцрпљености.
2. Ток и исход: Абдикација цара Вилхелма II и проглашење републике под вођством привремене владе.
3. Јануар 1919: Убиство социјалистичких вођа Розе Луксембург и Карла Либкнехта, чиме је спречено да револуција прерасте у социјалистичку.

Лекција кроз датуме

19 век | Индустријализација у царској Русији

Током друге половине XIX века снажан талас индустријализације захватио је царску Русију, што је поред унапређења производње донело и велике друштвене проблеме, пораст броја радника и њихово незадовољство због тешких услова рада и ниских плата.

20 век | Заостајање Русије и раст незадовољства

На почетку XX века Русија је економски заостајала за најразвијенијим земљама (САД, Велика Британија, Немачка). Апсолутистичка политика цара Николаја II Романова, гушење слобода и тежак економски положај довели су до великог незадовољства народа.

януари 1905 г. | „Крвава недеља” и почетак Револуције 1905. у Русији

Више стотина хиљада радника протестовало је испред Зимског дворца у Санкт Петербургу тражећи боље услове. Царска војска је отворила ватру на демонстранте, убивши и ранивши око 1000 људи. Овај догађај, познат као „Крвава недеља”, означио је почетак револуције и таласа штрајкова широм Русије.

октомври 1905 г. | Обећање формирања Думе

После пораза у рату са Јапаном и све већих немира, цар Николај II је обећао више грађанских слобода и формирање Думе – првог руског парламента, покушавајући да смири револуционарна превирања.

1907 г. | Крај Револуције из 1905. године

Цар Николај II је коначно успео да угуши револуцију која је трајала од 1905. године. Иако је власт задржана, револуционарна превирања су знатно ослабила цареву моћ и нарушила његов углед у народу.

февруари 1917 г. | Фебруарска револуција у Русији

Услед огромних губитака у Првом светском рату и немаштине, у Петрограду је дошло до таласа штрајкова. Војска се придружила народу, што је резултирало збацивањем цара Николаја II са престола и успостављањем привремене владе на челу са Александром Керенским.

7 ноември 1917 г. | Октобарска револуција

У ноћи између 7. и 8. новембра (25. и 26. октобра по старом календару), бољшевици предвођени Владимиром Иљичем Лењином заузели су Зимски дворац у Петрограду. Овим је збачена привремена влада и образована бољшевичка влада, чиме је започета изградња новог социјалистичког поретка и почео Грађански рат у Русији.

март 1918 г. | Мир у Брест-Литовску

Бољшевичка влада је потписала мировни споразум са Немачком у Брест-Литовску. Тим споразумом Русија је формално изашла из Првог светског рата, уз одрицање од значајних територија у корист Централних сила.

юли 1918 г. | Стрељање царске породице Романов

У јеку Грађанског рата и из страха од обнове монархије, бољшевици су у Јекатеринбургу стрељали збаченог цара Николаја II Романова и све чланове његове породице који су тамо били у заточеништву.

ноември 1918 г. | Новембарска револуција у Немачкој

Под утицајем Октобарске револуције, избила је побуна морнара у луци Кил, што је покренуло радничке протесте широм економски исцрпљене Немачке. Цар Вилхелм II је напустио престо, а привремена влада је прогласила републику.

януари 1919 г. | Гушење социјалистичке револуције у Немачкој

Немачка милиција је убила најборбеније вође револуционарног радничког покрета, Розу Луксембург и Карла Либкнехта. Овим догађајем је спречено да Новембарска револуција у Немачкој прерасте у социјалистичку револуцију по угледу на руску.

1922 г. | Крај Грађанског рата у Русији

Грађански рат у Русији, који је започео 1917. године између бољшевичке Црвене армије и њихових противника окупљених у Белу гарду, завршен је победом бољшевика, чиме је њихова власт дефинитивно учвршћена.

Револуција 1905. године у Русији

Крајем 19. и почетком 20. века, упркос индустријском развоју, Руско царство је знатно заостајало за водећим економским силама попут Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке. Убрзана индустријализација створила је тешке услове живота за раднике и сељаке, што се огледало у ниским зарадама и лошим условима рада. Цар Николај II Романов водио је строгу апсолутистичку политику, онемогућавајући грађанске слободе и кажњавајући опозицију.

Незадовољство је кулминирало у јануару 1905. године, када су радници протестовали испред Зимског дворца у Санкт Петербургу, захтевајући социјалне и политичке реформе. Царска војска је силом угушила протест пуцајући на окупљене грађане („Крвава недеља”), што је изазвало око 1.000 жртава и покренуло масовне штрајкове и побуне (попут оне на оклопњачи „Потемкин”). Након војног пораза у рату против Јапана, цар је октобра 1905. године пристао на уступке - најавио је увођење грађанских права и оснивање првог парламента (Думе). Иако су немири у потпуности угушени до 1907. године, револуционарни покрет је значајно уздрмао темеље царске власти.

Револуције 1917. године у Русији

Улазак у Први светски рат на страни Антанте додатно је исцрпео Русију, доневши катастрофалне људске губитке на Источном фронту, побуне међу војницима, дезертерство и општу немаштину.

Фебруарска револуција (1917): Масовни штрајкови у Петрограду, којима се прикључила и војска, довели су до абдикације цара Николаја II и краја вишевековне монархије. Успостављена је Привремена влада (са Александром Керенским на челу), али је она брзо изгубила народну подршку због одлуке да остане у рату.
Октобарска револуција (1917): У новембру (октобру по јулијанском календару), бољшевици предвођени Владимиром Иљичем Лењином заузели су Зимски дворац и свргнули Привремену владу. Нова бољшевичка власт је земљу велепоседника, цркве и цара разделила народу, фабрике ставила под радничку контролу, национализовала банкарски систем и почетком марта 1918. године у Брест-Литовску потписала сепаратни мир са Немачком, чиме је Русија уз територијалне уступке напустила Први светски рат.
Грађански рат (1917–1922): Сукоб се водио између револуционарне Црвене армије (коју је организовао Лав Троцки) и снага Беле гарде (састављене од цариста, либерала и политичких противника бољшевизма). Током овог сукоба, у јулу 1918. године у Јекатеринбургу, погубљени су цар Николај II и његова породица. Рат је завршен победом бољшевика 1922. године, чиме је заведена диктатура пролетаријата и отпочела темељна промена геополитичких односа у свету.

Новембарска револуција у Немачкој

Успех руске револуције и исцрпљеност ратом подстакли су револуционарни талас широм Европе, пре свега у пораженим државама.

У Немачкој су немири започели побуном морнара у Килу у новембру 1918. године, након чега су уследили масовни раднички протести. Цар Вилхелм II је напустио престо, а новоформирана привремена управа прогласила је републику. Међутим, покушај социјалистичког преузимања власти окончан је у јануару 1919. године, када су владине оружане снаге сломиле побуну и ликвидирале кључне левичарске лидере, Розу Луксембург и Карла Либкнехта.

1.3. Револуције у Русији и Европи

Изабери решење задатка: