Најважније из лекције
План-резиме
-
Велика депресија (1929–1939)
- Избијање и узроци кризе:
- Слом берзе у Њујорку крајем октобра 1929. године.
- Хиперпродукција робе коју тржиште није могло да апсорбује услед примене савремене технологије.
- Последице:
- Ширење кризе на развијене европске индустријске земље (нарочито Велику Британију и Немачку).
- Пад индустријске производње, затварање фабрика и приватних предузећа, банкрот банака.
- Драматичан раст незапослености, масовно сиромаштво, губитак уштеђевина и одузимање земље задуженим пољопривредницима.
- Опоравак и програм „Њу дил” (1933):
- Амерички председник Френклин Делано Рузвелт покреће програм реформи.
- Мере: велики јавни радови (изградња путева, мостова, аеродрома, јавних зграда) ради смањења незапослености и додела повољних кредита привредницима, банкарима и фармерима.
- Примена сличних модела економског опоравка широм европских земаља током тридесетих година XX века.
- Избијање и узроци кризе:
-
Наука, технологија и свакодневни живот
- Научна достигнућа:
- Физика: Алберт Ајнштајн (истраживања о свемиру, времену, енергији и структури атома).
- Хемија и физика: Марија Кири (достигнућа на пољу радиоактивности); синтеза вештачких материјала (вештачка гума, свила).
- Медицина и биологија: Александар Флеминг открива пеницилин – први антибиотик.
- Транспорт и комуникације:
- Масовна производња и доступност аутомобила широј популацији.
- Развој међународног авионског саобраћаја и пионирски летови преко Атлантика: Чарлс Линдберг (1927) и Амелија Ерхарт (1932).
- Радио постаје примарно масовно средство информисања и забаве у домаћинствима.
- Популарна култура:
- Експанзија филмске уметности: први звучни филм „Џез певач” (1927), стваралаштво Чарлија Чаплина и први звучни цртани филм Волта Дизнија „Пароброд Вили” (1928).
- Џез музика (културно наслеђе Афроамериканаца) постаје водећи светски музички правац.
- Научна достигнућа:
-
Друштвене промене и положај жена
- Борба за политичка и друштвена права:
- Први светски рат доказао способност жена у обављању фабричких и до тада „мушких” послова.
- Јачање покрета сифражеткиња за женско право гласа након 1918. године (Нови Зеланд први увео женско право гласа 1893).
- Еманципација и модернизација:
- Улазак жена у високо образовање и нове професије (медицина, новинарство, просвета).
- Промена начина живота у градовима: модне промене (краће фризуре, модернија одећа), учешће у спорту, самостално појављивање и понашање у јавном простору.
- Борба за политичка и друштвена права:
-
Књижевност и ликовна уметност
- Књижевност:
- Преиспитивање традиционалних вредности, разочарање након рата и феномен „изгубљене генерације” (Ернест Хемингвеј – „Сунце се поново рађа”).
- Истакнути писци и дела: Томас Ман („Чаробни брег”), Штефан Цвајг („Јучерашњи свет”), Вирџинија Вулф (улога жена у друштву) и Михаил Шолохов („Тихи Дон”).
- Ликовна уметност:
- Радикални раскид са традицијом кроз нове правце: апстрактно сликарство, кубизам и надреализам.
- Главни представници и радови: Пабло Пикасо („Госпођице из Авињона”) и Салвадор Дали („Упорност сећања”).
- Књижевност:
Лекција кроз датуме
1893 г. | Увођење женског права гласа на Новом Зеланду
Нови Зеланд је постао прва држава на свету која је женама дала право гласа, што представља значајан историјски тренутак у борби за права жена и развоју сифражетског покрета.
20 век | Научни, технолошки и културни развој у XX веку
У међуратном периоду XX века долази до револуционарних открића у физици (Алберт Ајнштајн, Марија Кири), биологији и медицини (Александар Флеминг открива пеницилин). Технолошки напредак омогућава масовну производњу аутомобила и развој авионског саобраћаја. У уметности се рађају нови правци попут кубизма и надреализма, док радио и филмска индустрија доживљавају експанзију.
1917 г. | Револуција у Русији
Избијање револуције и почетак грађанског рата у Русији. Овај бурни историјски период описао је руски књижевник Михаил Шолохов у свом познатом историјском роману „Тихи Дон”.
1918 г. | Крај Првог светског рата и јачање покрета за права жена
Завршетак Првог светског рата означава крај једног историјског периода и доноси промену улоге жена у друштву. Жене су током рата преузеле послове у фабрикама, а након 1918. године бројне женске организације, међу којима се истичу енглеске сифражеткиње, постају изузетно гласне у борби за изједначавање права.
1927 г. | Први лет преко Атлантског океана
Пионир ваздухопловства Чарлс Линдберг ушао је у историју као један од првих пилота који је успешно прелетео Атлантик, што је означило велики напредак у међународном авионском саобраћају.
1927 г. | Приказивање првог звучног филма
У Сједињеним Америчким Државама приказан је амерички филм „Џез певач”, који је ушао у историју светске кинематографије као први звучни филм.
1928 г. | Први звучни цртани филм
Волт Дизни ствара „Пароброд Вили” (Steamboat Willie), који постаје први звучни цртани филм у историји, доприносећи експанзији популарне културе и масовне забаве.
октомври 1929 г. | Слом берзе у Њујорку и почетак Велике депресије
Крајем октобра 1929. године дошло је до слома берзе у Њујорку, што означава почетак Велике економске кризе, познатије као Велика депресија. Криза се из САД проширила на најразвијеније индустријске земље Европе, доводећи до затварања предузећа, пропадања банака, масовне незапослености и великог сиромаштва.
1931 г. | Хуманитарне акције током Велике депресије
У Чикагу и другим градовима широм света организоване су акције поделе бесплатне хране (кафе и крофни) за незапослене, што сведочи о изузетно тешкој социјалној ситуацији у којој су се нашли милиони људи који су изгубили посао или имања.
1932 г. | Прва жена која је прелетела Атлантик
Амелија Ерхарт постаје прва жена која је самостално прелетела Атлантски океан, уписавши се у историју ваздухопловства и симболишући нове могућности и улоге жена у међуратном друштву.
1933 г. | Почетак опоравка америчке економије и програм „Њу дил”
Амерички председник Френклин Делано Рузвелт покреће програм социјалних и економских реформи под називом „Њу дил” (нови договор). Држава је финансирала велике јавне радове (изградњу путева, мостова и аеродрома) и одобравала повољне кредите привреди и пољопривреди како би се смањила незапосленост и земља изашла из економске кризе.
Велика депресија
- Избијање и узроци кризе (1929): Крајем октобра 1929. године крах њујоршке берзе означио је почетак Велике депресије, најтеже светске економске кризе која је трајала читаву наредну деценију. Основни узрок лежао је у хиперпродукцији индустријских земаља попут САД, где је произведена количина добара знатно премашила куповну моћ тржишта.
- Глобалне последице: Криза се брзо проширила из Америке на европски континент, а најтеже је погодила Велику Британију и Немачку, која је већ трпела терет отплате ратне штете из Првог светског рата.
- Социјални и економски крах: Масовно затварање индустријских погона, банкрот финансијских институција и опадање светске трговине изазвали су рекордну незапосленост и сиромаштво. Грађани су губили уштеђевину, док су многи пољопривредници остајали без поседа због немогућности измиривања дугова, што је милионе људи приморало на сезонски рад и коришћење државне помоћи.
- „Њу дил” и опоравак (1933): Доласком председника Френклина Делана Рузвелта на чело САД 1933. године покренут је свеобухватни програм економских реформи познат као „Њу дил”. Овај план се темељио на директном мешању државе у привреду кроз финансирање масовних јавних радова (градња путева, мостова, аеродрома и јавних објеката) ради запошљавања становништва, уз одобравање повољних зајмова привредницима и фармерима, што је послужило као модел и европским државама.
Свет у покрету
- Научна и медицинска достигнућа: Међуратни период обележио је снажан напредак егзактних наука. Алберт Ајнштајн поставио је нове темеље физике истраживањем простора, времена и структуре свемира, Марија Кири дала је кључни допринос у проучавању радиоактивности, док је Александар Флеминг открићем пеницилина омогућио револуцију у медицини и значајно продужио животни век човечанства. Хемијска индустрија је истовремено развила вештачке материјале који су заменили природне сировине у масовној производњи.
- Саобраћајна револуција: Аутомобилска индустрија је захваљујући серијској производњи омогућила да возила постану доступна ширим друштвеним слојевима. Развијао се и путнички авио-саобраћај, док су подвизи пионира попут Чарлса Линдберга (први соло прелет Атлантика 1927. године) и Амелије Ерхарт (прва жена која је прелетела Атлантик 1932. године) подстакли глобално повезивање.
- Масовни медији и популарна култура: Радио је постао примарни извор свакодневног информисања, забаве и преноса друштвено-политичких догађаја у домаћинствима. Кинематографија је доживела прекретницу премијером првог звучног филма „Џез певач” (1927), као и пробојем Волта Дизнија са звучним цртаним филмом „Пароброд Вили” (1928), уз глобалну популарност глумаца попут Чарлија Чаплина. Музичку сцену дефинисао је џез, створен у оквиру афроамеричке заједнице.
Промена улоге жена у друштву
- Утицај Великог рата: Након што су током ратних година преузеле рад у фабрикама и обављање послова који су до тада сматрани искључиво мушким, жене су неповратно промениле свој положај у јавном животу.
- Борба за политичка права: Покрет за стицање права гласа, предвођен британским сифражеткињама, остварио је значајне успехе након 1918. године, следећи пример Новог Зеланда који је први увео женско право гласа још 1893. године.
- Образовни и професионални напредак: Током 1920-их и 1930-их година порастао је број жена са универзитетском дипломом, чиме су им се отворила врата у новинарству, просвети, здравству и јавној управи.
- Еманципација и стил живота: Промене су се најпре осетиле међу градским становништвом и вишим слојевима; жене су почеле самостално да учествују у друштвеном животу, возе аутомобиле, баве се спортом и усвајају модернији изглед са краћом косом и практичнијом одећом, што је праћено и експанзијом женске штампе.
Књижевност и уметност
- Књижевни одговор на ратну трауму: Писци међуратног доба одбацили су оптимизам с почетка века, тематизујући разочарање и кризу друштвених вредности:
- Ернест Хемингвеј је у делу „Сунце се поново рађа” овековечио искуство тзв. „изгубљене генерације”, дубоко обележене ратним разарањима.
- Томас Ман је у „Чаробном брегу” описао духовну и друштвену кризу европског континента уочи ратног сукоба.
- Штефан Цвајг се у књизи „Јучерашњи свет” осврнуо на нестанак старе европске културе и стабилности.
- Вирџинија Вулф се у свом стваралаштву фокусирала на питања женске самосталности и друштвених норми.
- Михаил Шолохов је кроз епски роман „Тихи Дон” приказао сукобе током Руске револуције 1917. године и потоњег грађанског рата.
- Авангарда у ликовној уметности: Као директна реакција на политичка превирања и безнађе настају нови правци који руше класичне естетске оквире. Развијају се кубизам на челу са Паблом Пикасом, апстрактна уметност и надреализам, чији је најистакнутији представник био Салвадор Дали.
