Најважније из лекције
План-резиме
-
Криза парламентаризма и успон тоталитаризма (1919–1939)
- Узроци слабљења демократије: последице Првог светског рата, незадовољство одредбама Париске мировне конференције и Велика економска криза (1929).
- Парламентарна демократија: очувана у Великој Британији и Француској; одликују је власт народа преко парламента, подела власти (законодавна, извршна, судска), људска права, тржишна економија и опште право гласа.
- Особине тоталитаризма:
- Укидање грађанских права и захтев за безусловном послушношћу.
- Неограничена власт једне партије и култ личности вође уз ослонац на силу (војска, полиција, паравојска).
- Методе притиска: полицијски терор, физички обрачуни и прогон политичких противника.
- Потпуна контрола јавног живота, медија, културе и уметности путем пропаганде и манипулација.
-
Фашизам у Италији
- Вођа и покрет: Бенито Мусолини (Дуче), вођа покрета чији су симбол били снопови прућа са секиром (fasces) и назив за присталице „црнокошуљаши”.
- Освајање власти: Марш на Рим 1922. године; увођење десничарске диктатуре.
- Циљеви идеологије: јачање државе и територијално ширење по узору на античко Римско царство.
-
Националсоцијализам (нацизам) у Немачкој
- Идеологија и оснивач: Адолф Хитлер (Фирер), вођа Националсоцијалистичке немачке радничке партије; нацизам као екстремни облик фашизма.
- „Мајн Кампф” (1923): књига написана након неуспелог пуча у Минхену; идеолошки темељ са антисемитским и антимарксистичким ставовима.
- Расна теорија: тврдња о супериорности аријевске (немачке) расе и њеном праву да влада Европом.
- Долазак на власт (1933): победа на парламентарним изборима и успостављање диктатуре Трећег рајха.
- Репресија и терор:
- Прогон политичких противника (комунисти, социјалдемократе) и других друштвених/етничких група (Јевреји, Роми, Јеховини сведоци, хомосексуалци, особе са посебним потребама).
- Спаљивање књига неподобних аутора (мај 1933).
- Идеолошка индоктринација младих кроз Хитлерову омладину (Хитлерјугенд).
- Култура и пропаганда:
- Филм Лени Рифенштал „Тријумф воље” (1934) као оружје пропаганде.
- Прогон и емиграција уметника (нпр. Марлен Дитрих); антифашистичка реакција у свету (филм „Велики диктатор” Чарлија Чаплина, 1940).
- Олимпијске игре у Берлину 1936. године као нацистичка промоција коју је обележио тријумф Џесија Овенса.
- Идеологија и оснивач: Адолф Хитлер (Фирер), вођа Националсоцијалистичке немачке радничке партије; нацизам као екстремни облик фашизма.
-
Комунизам у Совјетском Савезу
- Настанак: последица Октобарске револуције 1917. и Грађанског рата; формирање СССР-а 1922. године под вођством бољшевика (Владимир Илич Лењин).
- Идеологија: друштво заједничког власништва над средствима за производњу, бескласно друштво, антифашизам; симболи покрета су петокрака, срп и чекић.
- Стаљинизам (Јосиф Висарионович Стаљин):
- Прерастање државе у тоталитарну диктатуру након смрти Лењина.
- Политичке чистке: масовни прогони и погубљења чланова Партије, војних официра, научника и уметника (нпр. случај шефа тајне полиције Николаја Јежова).
- Фалсификовање историје и уклањање ликвидираних неистомишљеника са званичних фотографија.
- Изражен култ личности Стаљина и контрола целокупног друштвеног и привредног живота.
Лекција кроз датуме
19 век | Развој национализма и империјализма
Током XIX века развијају се национализам и империјализам, на чијим ће темељима касније настати тоталитарни покрети попут фашизма и националсоцијализма у Европи.
20 век | Појава тоталитарних режима
Током XX века забележена је појава десничарских диктатура и тоталитарних режима који су уз примену силе, пропаганде и злоупотребе институција контролисали политички, привредни и свакодневни живот грађана.
1917 г. | Окончање Руске револуције
Окончање Револуције у Русији, након које је уследио грађански рат и касније успостављање комунистичке државе под вођством бољшевика.
1919 г. | Почетак међуратног периода и кризе парламентаризма
Почетак периода (1919–1939) у којем је већина европских држава првобитно усвојила парламентарни систем, који је услед последица Првог светског рата и Велике економске кризе касније изгубио поверење народа, стварајући услове за настанак тоталитарних режима.
1922 г. | Стварање Совјетског Савеза (СССР)
Русија под влашћу бољшевика званично постаје Савез Социјалистичких Совјетских Република (СССР), који ће након Лењинове смрти и доласка Јосифа Стаљина постати тоталитарна држава.
1922 г. | Марш на Рим и долазак Мусолинија на власт
Након Марша на Рим, вођа фашистичког покрета Бенито Мусолини преузима власт у Италији и заводи диктатуру.
1923 г. | Неуспели државни удар у Минхену
Адолф Хитлер покушава да изведе државни удар. Током служења затворске казне након овог догађаја, пише књигу "Мајн Кампф" ("Моја борба"), која постаје темељ нацистичке идеологије.
1930 г. | Фотографија Стаљина и Јежова
Година настанка познате фотографије шефа совјетске тајне полиције Николаја Јежова и Јосифа Стаљина. Ова фотографија представља важан историјски извор јер је након Јежовљевог погубљења ретуширана у сврху брисања политичких противника из историје.
1933 г. | Долазак Хитлера на власт
Адолф Хитлер и његова Националсоцијалистичка немачка радничка партија долазе на власт након парламентарних избора, чиме почиње стварање тоталитарног Трећег рајха и прогон неистомишљеника.
май 1933 г. | Спаљивање књига у Берлину
Нацистичке власти спроводе кампању спаљивања књига које нису биле у складу са нацистичком идеологијом. На удару су се нашла дела социјалистичких мислилаца, јеврејских аутора, пацифиста и демократски оријентисаних писаца.
1934 г. | Митинг нацистичке партије у Нирнбергу
Одржан велики митинг нацистичке партије, који је немачка редитељка Лени Рифенштал забележила у документарном филму "Тријумф воље", коришћеном као моћно пропагандно оружје.
1936 г. | Совјетски пропагандни плакат
Издат је познати совјетски пропагандни плакат "Хвала драгом Стаљину за срећно детињство", који сведочи о афирмацији култа личности вође у тоталитарном комунистичком режиму.
1939 г. | Крај међуратног периода
Завршетак периода од 1919. до 1939. године, који је обележен сломом парламентаризма у великом броју европских држава и успостављањем фашизма, нацизма и комунизма.
1940 г. | Погубљење Николаја Јежова
Бивши шеф совјетске тајне полиције осуђен је за издају и погубљен, након чега је уклоњен са свих званичних државних фотографија по Стаљиновој наредби.
1940 г. | Премијера филма "Велики диктатор"
Амерички комичар Чарли Чаплин режирао је и играо главну улогу у филму "Велики диктатор", који представља чувену пародију на Хитлеров режим у нацистичкој Немачкој.
Криза парламентаризма
Током међуратног раздобља (1919–1939), већина европских земаља формално је прихватила парламентаризам, али су стабилне демократске институције успеле да очувају првенствено Велика Британија и Француска. Тешке последице Првог светског рата, праћене избијањем Велике економске кризе 1929. године, изазвале су масовно сиромашење и пад поверења у демократске институције. Ови чиниоци створили су погодно тло за успон ауторитарних и тоталитарних поретака.
За разлику од парламентарне демократије - коју одликују владавина права, подела власти на три гране (законодавну, извршну и судску), опште бирачко право, поштовање људских и верских слобода, као и тржишна привреда са заштитом приватне својине - тоталитаризам представља систем апсолутне контроле. У тоталитарним државама укидају се грађанска права, политички систем се своди на монопол једне партије предвођене вођом са култом личности, док се власт одржава кроз масовну политичку пропаганду, полицијски терор, цензуру и контролу целокупног јавног, привредног и приватног живота.
Фашизам и националсоцијализам
Десничарски тоталитарни покрети изникли су на империјалистичким и националистичким идејама 19. века, као и на незадовољству мировним уговорима након Првог светског рата:
- Фашизам у Италији: Бенито Мусолини („Дуче”) предводио је фашистички покрет, чије су оружане формације („црнокошуљаши”) извеле Марш на Рим 1922. године, након чега је Мусолини преузео власт и увео диктатуру. Фашисти су као симбол узели антички римски фасцес (сноп прућа са секиром) и тежили територијалном ширењу и обнављању моћи некадашњег Римског царства.
- Националсоцијализам у Немачкој: Адолф Хитлер формирао је Националсоцијалистичку немачку радничку партију (НСДАП) и дефинисао њен програм у делу Мајн кампф („Моја борба”), написаном након неуспелог пуча у Минхену 1923. године. Нацизам се заснивао на екстремној расној теорији о надмоћи аријевске расе и отвореном антисемитизму.
- Успостављање Трећег рајха и репресија: Хитлер је дошао на чело владе након избора 1933. године, брзо укинуо демократски поредак и прогласио Трећи рајх. Режим је одмах покренуо терор над политичким ривалима (комунистима и социјалдемократама), као и прогон Јевреја, Рома, Јеховиних сведока, особа са инвалидитетом и других група.
- Културна контрола и пропаганда: Нацисти су у мају 1933. године организовали масовно спаљивање неподобних књига. Друштво је милитаризовано кроз организације попут Хитлерове омладине (Хитлерјугенд), а медији и филм стављени су у службу државне идеологије (попут филма Тријумф воље редитељке Лени Рифенштал из 1934. године). Сличну пропагандну сврху имале су и Олимпијске игре у Берлину 1936. године, на којима је запажен успех остварио амерички атлетичар Џеси Овенс. Отпоре оваквој политици пружали су поједини уметници, међу којима је Марлен Дитрих, док је Чарли Чаплин пародирао режим у филму Велики диктатор (1940).
Комунизам
Након Октобарске револуције 1917. године и победе бољшевика у грађанском рату, на простору некадашњег Руског царства 1922. године проглашен је Савез Социјалистичких Совјетских Република (СССР).
- Идеолошка основа: За разлику од фашизма и нацизма, комунистичка идеологија тежила је стварању бескласног друштва кроз укидање приватне својине и прелазак средстава за производњу у руке државе. Симболи овог покрета постали су црвена петокрака звезда, као и срп и чекић, који су симболизовали савез радника и сељака.
- Стаљинова диктатура: После смрти Владимира Илича Лењина, на чело СССР-а дошао је Јосиф Висарионович Стаљин. Током његове владавине Совјетски Савез је претворен у строго централизовану тоталитарну државу.
- Методе владавине и терор: Стаљинистички поредак обележили су култ личности, строга партијска контрола над целокупном привредом и друштвом, као и масовне политичке „чистке”. Жртве прогона и погубљења били су не само политички неистомишљеници већ и бројни научници, уметници, официри и високи партијски руководиоци (попут шефа тајне полиције Николаја Јежова, ликвидираног 1940. године). Лица уклоњена у чисткама систематски су брисана са званичних фотографија и историјских докумената, што је касније послужило као инспирација писцу Џорџу Орвелу за роман 1984.
